Nemačka će do kraja 2023. da zabrani upotrebu spornog herbicida glifosata, odlučila je nemačka vlada i predstavila niz mera zaštite insekata i životinja.
Zabrana tog herbicida, koji proizvodi Monsanto, stupiće na snagu 31. decembra 2023, kada isteče dozvola koju je izdala Evropska unija.
Nemačka neće da čeka 2023. i prva ograničenja predviđa sledeće godine, uz zabranu korišćenja u parkovima i privatnim vrtovima, kao i prva ograničenja za poljoprivrednike, prenosi Hina.
- Kritikujemo odluku nemačke vlade da postupno eliminiše glifosat do kraja 2023, reagovao je Lajam Kondon, član upravnog odbora farmaceutske kompanije Bajer, koja je kupila Monsanto.
- Ta odluka ne uzima u obzir više desetogodišnjih naučnih procena nezavisnih regulatornih tela iz celog sveta prema kojima je glifosat bezopasan ako se pravilno koristi, istakli su u saopštenju.
U Nemačkoj biolozi upozoravaju na alarmantan pad populacije insekata, izazvan delimično i herbicidima, koji su narušili ekosisteme i oprašivanje biljaka.
Društveno pitanje
Osim što je poguban za insekte, glifosat je postao i društveno pitanje nakon što ga je Međunarodni centar za istraživanje raka svrstao u "verovatno kancerogene".
Zbog glifosata se u SAD vode hiljade procesa protiv Monsanta, proizvođača tog herbicida i podružnice nemačkog hemijskog diva Bajera.
Glifosat i zeleno svetlo EU iz 2017. za njegovo korišćenje izazvali su sukobe u koaliciji Angele Merkel i konzervativaca, sklonih njegovoj upotrebi, i socijaldemokrata, koji joj se protive.
Nemačko udruženje hemijske industrije takođe se protivi toj zabrani. Osim zaštite insekata, nemačka vlada predstavila je niz mera za dobrobit životinja i informisanje potrošača.
"Smanjenje biodiverziteta u Srbiji nastaje kao posledica nestajanja, degradacije i fragmentacije staništa, smanjenja populacija divljih vrsta, ugroženosti očuvanja genetičke raznovrsnosti autohtonih populacija biljnih i životinjskih vrsta, introdukcije – invazivnih i alohtonih vrsta i GMO, te elementarnih nepogoda. ...Introdukcija – alohtone invazivne vrste i GMO mogu imati značajan uticaj na autohtone vrste i ekosisteme. Uzroci koji dovode do smanjenja biološke raznolikosti su nestajanje, fragmentacija i degradacija staništa, protivzakonit lov, ribolov i branje, nelegalna i neadekvatna seča šuma, neadekvatno očuvanja genetičke raznovrsnosti autohtonih populacija biljnih i životinjskih vrsta, introdukcija invazivnih i alohtonih vrsta i GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA."
- Čovek je napisao ’ajde da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju. Dobra tema. Poubijali bi se Srbi samo oko tog pitanja zato što to znači da uvedete u promet trgovinski, ne u proizvodnju na našem tlu, ali u promet trgovinski GMO - što imaju sve zemlje sveta, i Amerika, i Rusija, i kompletna Evropa, i svi. A kad biste to u Srbiji predložili tog trenutka bi rat nastao jer Srbe zanima više da se oko toga tuku nego oko Kosova i svega drugog zajedno - verovali ili ne. Da ljudi znaju da je to jedina stvar zbog čega mi ne postajemo članovi STO. To ćemo morati da objašnjavamo za godinu ili dve ljudima, pa tada da donesemo nešto što su zakoni koji mogu da nas uvedu u STO, a da ljudi ne misle da to znači proizvodnju GMO hrane i tako dalje.
"Mi ćemo morati da pokrenemo jedan drugi dijalog nekada, zato što te priče o genetski modifikovanoj hrani, a svaki dan jedemo GM hranu, a pravimo se da smo nekakvi najveći zaštitnici..."
Na zahtev podnosioca, nadzornik ne mora uzeti uzorak za skladištenje, ali se ovaj zahtev mora uneti u zapisnik uzorkovanja. GMO uzorak treba da sadrži najmanje 3.000 semena, što kod većine biljnih vrsta predstavlja standardnu veličinu laboratorijskog uzorka.
Komentara: 0