Patentne prijave za organsku proizvodnju će se ispitivati po istim kriterijumima kao što su se do sada ocenjivali genetski modifikovani organizmi (GMO).

Nedavni predlog Evropske komisije da se poveća tržišna primena genetski uređenih useva neće uticati na to kako se odobravaju patenti za ove inovativne tehnologije, prema organizaciji koja štiti patente širom Evrope.

Nova zakonodavna inicijativa koju je izvršna vlast Evropske unije predstavila početkom jula ima za cilj da ublaži pravila o određenim novim genomskim tehnikama (NGT) koje se koriste za genetski inženjering određenih osobina biljaka, uključujući otpornost na sušu i štetočine (organska proizvodnja).

Međutim, Komisija je odlučila da se ne bavi pravima intelektualne svojine (IP), ostavljajući bez odgovora pitanja patentabilnosti biljaka dobijenih ovim novim metodama.

Za Evropski zavod za patente (EPO) to znači da će se u praksi patentne prijave za NGT ispitivati po istim kriterijumima kao što su se do sada ocenjivali genetski modifikovani organizmi (GMO).

"NGT nije termin za nas. Ono što je za nas relevantno jeste da li postoji pitanje tehničkog pronalaska ili ne", rekao je u intervjuu za EURACTIV Heli Pihlajama, glavni direktor za patentno pravo i procedure u Evropskom zavodu za patente (EPO).

ARHIVA PPNS NOVI POSTUPCI GENETIČKOG INŽENJERINGA POPUT CRISPR/CAS9 KOD NAMIRNICA


Organska proizvodnja je isto što i GMO?

Relevantan okvir za procenu prijave patenta je direktiva iz 1998. o pravnoj zaštiti biotehnoloških intervencija koja je već 1999. godine ugrađena u set pravila na kojima se zasniva praksa EPO.

"EPO je bio prvi koji je primenio tu direktivu, mnogo pre država ugovornica", rekla je ona, dodajući da će samo u slučaju da postoje izmene u direktivi iz 1998. godine, to uticati na pravni okvir koji EPO koristi za odobravanje patenta.

Ona je napomenula da je, na primer, Komisija 2017. godine iznela novo tumačenje o Biotehnološkoj direktivi koje je odmah dovelo do promene propisa EPO-a.

Ali uprkos predloženim novim pravilima za NGT, sveobuhvatni pravni okvir za biotehnologije je ostao nepromenjen.

"Direktiva o biotehnologiji ostaje takva kakva jeste, tako da Evropska konvencija o patentima i propisi za sprovođenje ove direktive ostaju takvi kakvi jesu", objasnio je Pihlajamaa.

Zvaničnik EU je već potvrdio EURACTIV-u u vreme predstavljanja predloga da NGT i dalje potpadaju pod definiciju GMO i da se nova pravila "u velikoj meri oslanjaju na trenutnu arhitekturu GMO okvira".

ARHIVA PPNS ODLUKE EK O GMO/NGT SU SAMO POLITIČKE, A NE NAUČNE

Konvencionalna (organska) VS. tehnička inovacija u uzgoju

Evropski zavod za patente sa sedištem u Minhenu je organizacija koju je osnovalo 39 država ugovornica za dodelu patenata u Evropi nakon provere prijava za intelektualnu zaštitu pronalazaka.

Iako su svih 27 država članica EU takođe potpisnice Evropske konvencije o patentima, EPO je nezavisan od EU i njegova saradnja sa Komisijom, posebno, regulisana je memorandumom o razumevanju.

"Kada pogledamo postrojenja u vezi sa patentnim prijavama, možemo videti da je velika većina [od biotehnološke direktive iz 1998.] podneta za genetski modifikovane biljke, proizvode ili procese", rekla je ona.

Tačnije, za otprilike 9.000 prijava patenata za GMO, odobreno je oko 3.000 patenata.

"To znači da je otprilike jedna trećina ovih prijava dovela do priznavanja patenta", nastavila je ona.

ARHIVA PPNS EKOLOŠKI RIZICI OD BILJAKA PROIZVEDENIH NOVOM GENOMSKOM TEHNIKOM

Organska hrana isključena iz patentiranja

Razlog zašto se samo prijave za GMO de fakto podnose EPO je taj što su konvencionalno uzgajane biljke isključene iz patentiranja.

Godine 2015. EPO je otvorio mogućnost registracije biljaka dobijenih u suštini biološkim procesima, ali nakon dugogodišnje pravne sage koja je izazvala gnev i Komisije i Evropskog parlamenta, kancelarija je isključila ovo "dinamičko tumačenje" izuzetka patentabilnosti.

"Prešli smo sa ovoga. Čitava situacija je rešena sudskom praksom koja je usledila od tada", rekao je portparol EPO.

Prvi zadatak EPO-a je onda da proveri da li je pronalazak zaista patentibilan, što znači da to nije biljna sorta dobijena konvencionalnim oplemenjivanjem.

"Onda gledamo da li je ’inventivan’ i da li ispunjava ostale zahteve patentabilnosti", objasnio je Pihlajamaa.

Novost je jedan od ovih zahteva za patentiranje.

"Ako je to poznata osobina, onda nije nova. Moraju se sagledati svi ovi zahtevi za patentibilnost i ne može se samo izdvojiti pitanje da li je to tehnički ili konvencionalni metod uzgoja", zaključila je ona.

Izvor: Euroactiv

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS