Ekološki rizici od biljaka proizvedenih novom genomskom tehnikom

Ekološki rizici od biljaka proizvedenih novom genomskom tehnikom

Nova genomska tehnika – riskantna taktika preusmeravanja za klimu i bezbednost ishrane

Evropa se nalazi na jednoj raskrsnici. Ili ćemo se odlučiti za industrijsku poljoprivredu, koju pokreće nova generacija genetički modifikovanih biljaka (NGT-biljke), ili ćemo se odlučiti za jačanje prave održive poljoprivrede, spremne za budućnost. Evropska komisija će u proleće 2023. godine očekivano predložiti ukidanje bezbedonosnih provera i obaveze obeležavanja biljaka koje su proizvedene novim metodama genetičkog inženjeringa1, uključujući i CRISPR-CAS9 metodu.

Corteva, Bayer i druge biotehnološke kompanije guraju vlast u tom smeru, verovatno imajući na umu potencijalni rast profita, ali ne žele da uzmu u obzir dokazane bezbedonosne provere Evropske unije, koje bi takve nove tehnologije zahtevale u sadašnjem zakonu EU o genetičkom inženjeringu. Komisija ponavlja nerealne marketniške tvrdnje kompanija. Čineći to, izgleda da je spremna da prihvati rizike, a to su činjenice: da se NGT–biljke proizvode manje precizno nego što se tvrdi, da su rizičnije za slobodnu prirodu, da ih je nemoguće oporaviti i da ugrožavaju organsku proizvodnju hrane. Pored toga, ona će neizbežno investirati u industrijsku poljoprivredu, koja je jedan od glavnih uzroka gubitka raznovrsnosti vrsta.

Friends of the Earth i GLOBAL 2000 su došli do sledećeg zaključka: Biljke nastale uz pomoć nove genomske tehnike (NGT-biljke) odvraćaju pažnju od održivih rešenja za bezbednost ishrane i obnovu prirode. Budućnost leži u agroekološkoj poljoprivredi.

ARHIVA PPNS VIŠE OD 100 ORGANIZACIJA IZ NEMAČKE: U BUDUĆNOSTI STROGO REGULISATI GENETIČKI INŽENJERING

Više od 100 organizacija iz Nemačke: U budućnosti strogo regulisati genetički inženjering

Šta se menja?

Nova generacija genetički modifikovanih organizama (Nova genomska tehnika – NGT) stvara se uz pomoć tehnika, poput CRISPR, koje mogu brže modifikovati genetski kod biljaka i životinja na više mesta u primarnoj strukturi DNK i sa jasnijim ciljem od dosadašnjih genetičkih metoda. Evropski sud pravde2 je došao do zaključka da je sada moguće biljke "modifikovati u meri koja je neproporcionalna onoj koja proističe iz korišćenja konvencionalnih metoda", ali takođe "da bi se rizici povezani sa primenom ovih tehnika mogli pokazati sličnim onima koji proizilaze iz proizvodnje drugih genetički modifikovanih organizama (GMO)".

Prvi predati zahtev za uvođenje NGT-biljaka u Evropi se odnosi na uvozna prava širom EU za vrstu kukuruza Pioneer3 (za uvoz u smislu životne namirnice i krmnog bilja, ne u smislu uzgoja). Ova vrsta kukuruza je otporna na herbicid glufosinat. Oko 30 pretkomercijalnih novih genetički modifikovanih biljaka, životinja i mikroorganizama nalazi se u pripremi i mogli bi, prema studiji EU- komisije4, dospeti na tržište u roku od pet godina. Do 2023. Evropska komisija očekuje preko hiljadu biljaka, uključujući i modifikovano povrće, žbunje i drveće.

Detaljni planovi komisije za novo zakonodavstvo su do sada bili skriveni od očiju javnosti. Međutim, na osnovu komunikacije sa predstavnicima interesa dolazimo do toga da komisija namerava da isključi određene NGT-biljke iz definicije o genetičkom inženjeringu širom Evrope. Interna konsultacija između donosilaca odluka i predstavnika interesa je sada otkrila dve velike promene.

Prva: Isključenost novih genetički modifikovanih biljaka i prehrambenih proizvoda iz svih bezbedonosnih provera, iako bi, teoretski, mogli da budu proizvedeni konvencionalnim metodama uzgoja biljaka.

Druga: Isključivanje NGT-proizvoda iz trenutnih propisa o obeležavanju GMO proizvoda i umesto toga uvesti mogućnost da se oni označavaju kao "održivi".

Šta se do sada dešavalo: 2020, 2021, 2022. - konsultacije sa vladom i interesnim grupama6

  • 2021: Objavljivanje izveštaja o NGT na zahtev Evropskog saveta.7
  • 2022: Evropska komisija radi na proceni uticaja NGT.
  • 2023, drugi kvartal: Evropska komisija je najavila da će predstaviti plan deregulacije za NGT.8
  • 2023, od leta: Trijalog sa Evropskim savetom i Evropskim parlamentom o novom zakonu.
  • 2024/2025: Od 2024. ili 2025. u Evropi bi mogli da se uzgajaju i plasiraju na tržište NGT-proizvodi, čak bi mogli da budu i označeni kao "održiva" hrana - da poljoprivrednici i potrošači ne znaju ništa o tome.

Ko želi promenu?

Tržišni lideri koji zastupaju upotrebu novih genomskih tehnika su Corteva, Syngenta i Bayer/Monsanto. Iz industrije se godinama sve više čuju glasovi koji zahtevaju isključenost NGT iz važećih propisa o bezbednosti i propisa o obeležavanju.9 Time bi im bilo omogućeno da konačno stupe na tržište prehrambenih proizvoda Evropske unije i da potrošačima prodaju genetički modifikovane prehrambene proizvode. Prodavali bi onima koji inače ne bi kupovali te proizvode, kada bi imali izbora.

Evropa se dugo protivila genetički modifikovanoj hrani (Gen-Food). U Evropsku uniju sme da se uveze više od 60 GMO proizvoda, ali supermarketi su ih od početka 2000-ih postepeno povlačili iz prometa. Čak i u drugim regionima sa istorijski niskim zahtevima bezbednosti i obeležavanja, kao što su Kanada ili Sjedinjene Američke Države, trenutno se uzgajaju samo dve vrste useva na kojima je primenjena nova genomska tehnika.

Koji su rizici?

Ukidanje zaštitnih mera Evropske unije sa sobom donosi direktne i indirektne opasnosti po životnu sredinu.

Preciznost CRISPR je preuveličana

Uznemireni naporima deregulacije novih genomskih tehnika, nedavno je sto stručnjaka10 upozorilo na preuveličanu tačnost CRISPR metode. "Na osnovu vrednosnih studija, brojni eksperti ukazuju na neželjene genetske promene izazvane uređivanjem genoma. Pregled literature pokazuje da se promene izazvane uređivanjem genoma razlikuju od onih promena koje nastaju kod konvencionalnog uzgoja", pišu oni.

Međutim, komisija tvrdi da određeni uzgoj novim genomskim tehnikama ne bi bio rizičniji od regularnog uzgoja biljaka. Ali, zapravo usevi nastali novom genomskom tehnikom stvaraju nove rizike. Alat za uređivanje genoma CRISPR oslanja se na kompleksne mehanizme popravke DNK. Ovaj proces popravke se ne može predvideti. Njegov rezultat može delovati na interakciju molekula i ćelija.11,12 To bi moglo da promeni veoma važne osobine, poput adaptivne vrednosti biljaka i moglo bi da utiče na ponašanje organizama u ekosistemima.

Uređivanje genoma moglo bi takođe dovesti i do neočekivane proizvodnje novih toksina i alergena u biljkama, što bi moglo da naruši sigurnost novih genetički modifikovanih proizvoda za ljude, ali takođe i za divlje vrste.13 Promena više gena ili multipleksiranje (Multiplexing) može da dovede do novih, neproverenih kombinacija efekata koje znatno otežavaju procenu rizika.

Farmaceutski sektor je potpuno svestan ozbiljnih posledica neželjenih efekata. Na pitanje o novim planovima deregulacije GMO Evropska federacija farmaceutskih industrija i udruženja je izjavila, nasuprot komisiji:14

"Ove tehnologije su još uvek u razvoju, a većina metoda ima relativno slabu efikasnost na cilju i neke efekte van cilja [...] Trebalo bi obaviti više istraživanja, da bi se ove tehnologije dalje razvijale da bi se smanjili nedostaci i povećala efikasnost [...]." S obzirom na nejasnoće, različiti naučnici15 su došli do zaključka da za NGT nije neophodan manji, već veći procenat rizika. Naučnici, istraživači nadležnih organa iz Austrije, Poljske, Italije, Nemačke i Švajcarske preporučuju provere uticaja NGT na životnu sredinu.16

Neispitani rizici

Kada se ne traga za problemima, onda su oni retki. I retko se desi da se nađu problemi - pre nego što bude kasno. Evropska agencija za životnu sredinu17 sprovela je opsežno istraživanje koliko štetno i skupo može da deluje zanemarivanje načela predostrožnosti na životnu sredinu. Od 356 miliona evra, koliko je Evropska unija izdvojila za NGT-istraživanja za pet godina (do 2021), samo 1,6% je iskorišćeno na dokazne metode, procenu rizika i kontrolu, prema rečima komisije.18

Prazna obećanja i izgubljeno vreme

NGT uzgoji su, između ostalog, trenutno predstavljeni i kao sredstvo zaštite od suše.19 Vođa istraživanja biljne biotehnologije u preduzeću Bajer Ti Vaughn (Ty Vaughn) izjavio je za Politiko (Politico)20: "Stvar u vezi sa tolerancijom na sušu je veoma kompleksna i važno ju je analizirati i proveriti, kako bi mogla da funkcioniše u različitim okruženjima". Složenost kojom biljke reaguju na stres od suše nije istražena u potpunosti. Ako ništa drugo, mogle bi proći decenije dok se razviju nove genetički modifikovane biljke koje mogu da se nose sa ovom složenošću i raznovrsnošću drugih problema u vezi zaštite životne sredine. Poljoprivrednicima je sada potrebna pomoć, s obzirom na sve ekstremnije vremenske uslove.21

Slično važi i sa obećanjima da se genetskom manipulacijom nad biljkama proizvodi zdravija hrana. Promena metabolizma masnih kiselina biljke može negativno da deluje na biljne hormone, rast, toleranciju na stres i na ulogu biljaka u lancu ishrane.22 Takođe, na osnovu visokih stopa mutacije obećana otpornost na viruse je sumnjiva. Primera radi, virusna rezistencija (otpornost na viruse) kod transgene biljke manioke (kasave) trajala je samo osam nedelja.23

Uprkos marketinškim obećanjima da bi NGT-usevi doprineli zdravijoj ishrani i da bi proizvodnja bila osigurana i u sušnim periodima, često su najnapredniji GMO u pripremi otporni na herbicide, što je čak dovelo i do znatno veće upotrebe herbicida u poslednjih dvadeset godina.24 Oni koji podržavaju primenu novih genomskih tehnika nad biljkama profitiraju od dalje industrijalizacije poljoprivrede, od upotrebe pesticida koja je u porastu i sa tim povezane štete po životnu sredinu. Skreće se pažnja sa fokusa i finansiranja dokaznih rešenja za potrebe klime, poljoprivrednika i bezbednosti ishrane.

Nepovratno ukrštanje ili dominacija nad samoniklim biljkama

Iskustvo sa dosadašnjim genetički modifikovanim biljkama je pokazalo da one zagađuju prirodu kao i da se one ukrštaju sa samoniklim biljkama u susednim poljima.

Genetički modifikovana repica se nikada nije uzgajala u Švajcarskoj, takođe nije ni isprobana, ali je ona pronađena tamo pored pruge25, verovatno je dospela iz vagona koji prenosi žitarice, a pronađena je i u blizini luka u Japanu.26 Jednostavno pitanje: koliko se polen iz genetički modifikovanog kukuruza može proširiti, zahtevalo je više od 14 godina istraživanja.27 Interakcije između genetički modifikovanih biljaka i njihovog okruženja (mikroorganizama, životinja i drugih biljaka) su nepredvidive.28 Prenos gena na useve se ne može pouzdano sprečiti na terenu.29 Istraživanja su pokazala da se pirinač otporan na glifosat ukrštao sa divljim pirinčem i tako proizveo više sadnica.30 Ovo pogoduje neželjenom širenju otpornosti na glifosat kod divljih vrsta.

Nove GMO-biljke su manje istražene, ali najverovatnije složenije. Stopa plodnosti i distance ukrštanja mnogih planiranih NGT-biljaka su jedva proučene, dok je broj mogućih divljih partnera za ukrštanje daleko veći nego kod sadašnjih GMO-biljaka. Višegodišnje biljke, naročito drvenaste i one sa invazivnim osobinama su posebno problematične. Drveće proizvodi velike količine semena koje se uz pomoć vetra i životinja šire kilometrima.31 Ako ikada budu proizvedene biljke koje sadrže više hranljivih materija ili su otporne na sušu mogle bi biti energičnije i otpornije, a mogle bi da se rašire u ekosistemu. S obzirom na nove mogućnosti prizvodnje biljaka sa višestrukim modifikacijama, njihovi uticaji bi mogli da budu znatno povećani. Zbog dramatičnog gubitka vrsta i čitavih ekosistema čini se neodgovornim da se neproverene NGT-biljke puštaju u prirodu.

ARHIVA PPNS EVROPSKА KOMISIJА PREDLAŽE DEREGULACIJU GMO, U EVROPSKOM PARLAMENTU ODRŽANA DISKUSIJA "EVROPA BEZ GMO"

Evropskа komisijа predlaže deregulaciju GMO, u Evropskom parlamentu održana diskusija ’Evropa bez GMO’

Koja su prava rešenja?

Agroekološka poljoprivreda32 drastično umanjuje emisije vezane za klimu i upotrebu pesticida. Ona izbegava monokulture koje su sklone bolestima i eroziju zemljišta, poljoprivrednicima donosi više novca33, nudi klimatsku otpornost34, štiti biološku raznovrsnost35 i povećava bezbednost ishrane36. Ovo su široke sistemske prednosti koje nisu fokusirane samo na pojedinačne genetske osobine. Koliko kod su genetske osobine korisne, konvencionalni uzgoj ima koristi od otpornosti celokupnog genoma na štetočine i bolesti, i nastavlja da premašuje genetičku modifikaciju.37

Javna debata

U Austriji se 94% stanovnika izjasnilo za zadržavanje obaveze obeležavanja za NGT- biljke, a 70% je jasno protiv pojednostavljene procedure odobrenja.38 U reprezentativnom istraživanju 2021. godine u Nemačkoj se 65% stanovništva izjasnilo protiv oslabljivanja pravila koja se tiču novog genetičkog inženjeringa.39 Istraživanje mladih u Nemačkoj iz 2020. godine pokazuje da je 86% njih mišljenja da moguće uticaje na prirodu uvek treba istražiti, kada se biljke na ciljani način genetički modifikuju. Takođe 83% mladih smatra da bi prodavci trebalo da obeležavaju namernice od životinja koje su hranjene genetički modifikovanom hranom.40

Preko 400.000 Evropljana41 je potpisalo peticiju u kojoj zahtevaju održavanje strogih propisa, a 161 organizacija civilnog društva, nauke i organske poljoprivrede42 je pozvala komisiju na primenu postojećih bezbedonosnih propisa i na NGT, u skladu sa presudom Evropskog suda pravde iz 2018. godine. Vodeći trgovci hranom43 podržavaju ovaj zahtev.

Ministri iz Austrije44 i Nemačke45 su zahtevali jasne bezbedonosne provere, obeležavanje i primenu principa predostrožnosti i na NGT.

Impresum

  • Napisao Džek Hanter (Jack Hunter), bazirano na istraživanjima Marte Mertens (Martha Mertens)
  • Obrada: Gaelle Cau, Mute Schimpf

Decembar 2022. Dizajn: contact@onehemisphere.se Foto: ©Shutterstock

Beleške:

  1. https://ec.europa.eu/info/law/better-regulation/have-your-say/initiatives/13119-Legislation- for-plants-produced-by-certain-new-genomic-techniques_en
  2. Ruling C-528/16 July 2018, https://curia.europa.eu/jcms/upload/docs/application/pdf/2018- 07/cp180111en.pdf
  3. https://www.testbiotech.org/sites/default/files/EFSA-Q-2020-00834-EFSA-GMO-NL-2020- 172_%20Summary.pdf
  4. https://op.europa.eu/en/publication-detail/-/publication/8940fa16-a17e-11eb-b85c- 01aa75ed71a1/language-en
  5. https://friendsoftheearth.eu/wp-content/uploads/2022/11/Policy-Scenarios-Impact- Assessment-NGT-July-2022.pdf
  6. https://food.ec.europa.eu/plants/genetically-modified-organisms/new-techniques-biotechnology_en
  7. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32019D1904&from=EN
  8. https://ec.europa.eu/info/strategy-documents/commission-work-programme/commission- work-programme-2023_en
  9. https://euroseeds.eu/app/uploads/2021/05/21.0268-Final-VC-letter-to-Council-NGT-Study-21- 05-2021.pdf and https://corporateeurope.org/en/food-and- agriculture/2018/05/embracingnature
  10. https://docs.google.com/document/d/1bTXTWZwwDHfReRaiA4Kt25Jfrqab4iNyAlLAsEGTPR4/edit
  11. https://www.the-scientist.com/news-opinion/crispr-can-create-unwanted-duplications- during-knock-ins-67126
  12. Brinkman, D.K., Chen, T., de Haas, M., Holland, H.A, Akhtar, W., van Steensel, B. (2018) Kinetics and fidelity of the repair of Cas9-induced double-strand DNA breaks. Mol Cell 70:801-813, doi: 10.1016/j.molcel.2018.04.016
  13. Eckerstorfer, M.F., Heissenberger, A., Reichenbecher, W., Steinbrecher, R.A., Waßmann, F. (2019). An EU perspective on biosafety considerations for plants developed by genome editing and other new genetic modification techniques (nGMs). Front Bioeng Biotechnol 7:31 doi: 10.3389/fbioe.2019.00031
  14. https://food.ec.europa.eu/system/files/2021-04/gmo_mod-bio_stake-cons_stake-reply-45.pdf
  15. Heinemann, J.A., Paull, D.J., Walker, S., Kurenbach, B. (2021) Differentiated impacts of human interventions on nature: Scaling the conversation on regulation o gene technologies. Elem Sci Anth 9:1, https://doi.org/10.1525/elementa.2021.00086
  16. Authorities from Austria, Poland, Italy, Germany and Switzerland contributed to this research: Eckerstorfer, M.F., Grabowski, M., Lener, M., Engelhard, M., Simon, S., Dolezel, M., Heissenberger, A., Lüthi, C. (2021) Biosafety of genome editing applications in plant breeding: Consideration for a focused case-specific risk assessment in the EU. biotech 10, https://doi.org/10.3390/biotech10030010
  17. https://www.eea.europa.eu/publications/late-lessons-2
  18. https://food.ec.europa.eu/system/files/2021-04/gmo_mod-bio_ngt_eu-study.pdf
  19. https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/ip_21_1985
  20. https://www.politico.eu/article/gene-edited-crop-eu-climate-change-drought-agriculture/
  21. https://friendsoftheearth.eu/publication/editing-the-truth-genome-editing-is-not-a-solution- to-climate-change/
  22. Kawall, K. (2021a) Genome-edited Camelina sativa with a unique fatty acid content and its potential impact on ecosystems. Env Sci Eur 33:38, https://doi.org/10.1186/s12302-021-00482-2
  23. Mehta, D., Stürchler, A., Anjanappa, R.B., Zaidi, S.S., Hirsch-Hoffmann, M., Gruissem, W., Vanderschuren, H. (2019) Linking CRISPR-Cas9 interference in cassava to the evolution of editing- resistant gemini viruses. Genome Biol 20:80, https://doi.org/10.1186/s13059-019-1678-3
  24. Schütte, G., Eckerstorfer, M., Rastelli, V., Reichenbecher, W., Restrepo-Vassalli, S., Ruohonen- Lehto, M., Wuest Saucy, A.G., Mertens, M. (2017) Herbicide resistance and biodiversity: agronomic and environmental aspects of genetically modified herbicide-resistant plants. Environ Sci Eur 29:5, doi: 10.1186/s12302-016-0100-y
  25. Schulze, J., Frauenknecht, T., Brodmann, P., Bagutti, C. (2014) Unexpected diversity of feral genetically modified oilseed rape (Brassica napus L.). Despite a cultivation and import ban in Switzerland. PLOS One online 9:1–18
  26. Kawata, M., Murakami, K., Ishikawa, T. (2009) Dispersal and persistence of genetically modified oilseed rape around Japanese harbors. Environ Sci Pollut Res 16:120–126
  27. Hofmann, F., Otto, M. & Wosniok, W. Maize pollen deposition in relation to distance from the nearest pollen source under common cultivation - results of 10 years of monitoring (2001 to 2010). Environ Sci Eur26, 24 (2014). https://doi.org/10.1186/s12302-014-0024-3
  28. Latham, J. R., Wilson, A. K., Steinbrecher, R. A. (2006) The mutational consequences of plant transformation. J Biomed Biotechnol 25376, doi: 10.1155/JBB/2006/25376 and Mertens, M. (2008) Assessment of Environmental Impacts of Genetically Modified Plants. BfN - Skripten 217 https://www.bfn.de/fileadmin/BfN/service/Dokumente/skripten/skript217.pdf
  29. Price, B., Cotter, H. (2014) The GM Contamination Register: a review of recorded contamination incidents associated with genetically modified organisms (GMOs), 1997–2013. I J Food Contam 1:5 doi: 10.1186/s40550-014-0005-8
  30. Wang, W., Xia, H., Yang, X., Xu, T., Si, H. J., Cai, X. X., et al. (2014b). A novel 5- enolpyruvoylshikimate-3-phosphate (EPSP) synthase transgene for glyphosate tolerance stimulates growth and fecundity in weedy rice (Oryza sativa) without herbicide. New Phytol 202:679–688. doi: 10.1111/nph.12428
  31. Kremer, A., Ronce, O., Robledo-Arnuncio, J.J., Guillaume, F., Bohrer, G., Nathan, R., Bridle, J.R. et al. (2012) Long-distance gene flow and adaptation of forest trees to rapid climate change. Ecology Letters 15:378–392
  32. https://www.fao.org/agroecology/knowledge/practices/en/#:~:text=Agroecology%20is%20 the%20science%20of,in%20traditional%20and%20local%20knowledge.
  33. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0743016718314608?via%3Dihub
  34. https://link.springer.com/article/10.1007/s13593-015-0285-2
  35. https://www.nature.com/articles/nplants201614
  36. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S221191242100050X
  37. https://gmwatch.org/en/pest-resistance
  38. https://www.ots.at/presseaussendung/OTS_20220826_OTS0014/neue-gentechnik-94-der- bevoelkerung-fuer-beibehaltung-der-kennzeichnungspflicht-70-gegen-vereinfachte- zulassungsverfahren
  39. https://www.ohnegentechnik.org/artikel/bundestagswahl-fast-zwei-drittel-gegen- lockerungen-der-gentechnik-regeln
  40. https://www.bfn.de/sites/default/files/2022-09/20210428_Jugend- Naturbewusstsein2020_bfrei.pdf S. 68
  41. https://friendsoftheearth.eu/food-farming-and-nature/gm-crops/
  42. https://friendsoftheearth.eu/publication/regulate-new-gmos/
  43. https://www.enga.org/fileadmin/user_upload/pdf/ENGA_reply_to_Commissioner_Kyriakides.pdf
  44. https://www.ots.at/presseaussendung/OTS_20220621_OTS0009/gewesslerrauch-neue- gentechnik-regulieren-regierungsuebereinkommen-umsetzen
  45. https://www.bmuv.de/pressemitteilung/schulze-auch-bei-neuer-gentechnik-bestehendes- gentechnikrecht-umsetzen/
GLOBAL 2000 je nezavisna i neprofitna austrijska organizacija za zaštitu životne sredine, sa sedištem u Beču. Od 1982. godine zalaže se za netaknutu životnu sredinu, održivo društvo i održivu ekonomiju. Zbog toga je tim podržan od strane aktivista i dobrovoljnih saradnika u celoj Austriji. GLOBAL 2000 ukazujemo na ekološke probleme, vrši pritisak na ekonomiju i politiku, pokreće ljude, da se zajedno zalažu za okruženje u kom vredi živeti. Stručnjaci GLOBAL 2000 izrađuju ekološka rešenja i ukazuju na održive alternative. Pošto se mnogi problemi mogu rešiti u međunarodnoj povezanosti, GLOBAL 2000 je član smo Friends of the Earth Europe (FoE), najveće svetske ekološke mreže.

Prevod: Ana i Aleksandra Mijailović
Obrada: Dejan Milošević. PRVI PRVI NA SKALI




ARHIVA PPNS VEŠTAČKO MESO, GMO, KORONA – POSTOJI LI VEZA?

Veštačko meso, GMO, korona – postoji li veza?

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
PREPORUKA PPNS

O GMO

  • Veštačko meso, GMO, korona – postoji li veza?
  • Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
  • Pogrešan je put rešavanja gladi na planeti Zemlji pomoću GMO - prof. dr Marijan Jošt (In memoriam)
  • Korporativno ozelenjavanje
  • Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

  • Kragujevac bez GMO 2022 - rezime projekta
  • GMO i životna sredina - prof. dr Jelena Bošković (VIDEO)
  • Organska proizvodnja i biodiverzitet - dr Vladan Ugrenović (VIDEO)
  • Kragujevac bez GMO 2021 - rezime projekta  (VIDEO)
  • Očuvanje starih sorti, za Srbiju bez GMO - dr Ivana Petrović (VIDEO)
  • GMO, balast moderne poljoprivredne proizvodnje - Bogdan Cekić (VIDEO)

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

  • Brnabić: Biotehnologija ključna za medicinu, poljoprivredu i prehrambenu industriju - biće među prioritetima nove vlade
  • Samodovoljnost u proizvodnji hrane na Zapadnom Balkanu
  • Poljoprivredno-veterinarska škola u Rekovcu već ima učeničku zadrugu, a sada i sušaru
  • Rio Tinto "brani" Srbiju od GMO?
  • Prva banka semena u Srbiji čuva stare sorte od zaborava i klimatskih promena

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

  • Poljska uvodi zabranu GMO u stočnoj hrani, izmenom Zakona
  • Više od 100 organizacija iz Nemačke: U budućnosti strogo regulisati genetički inženjering
  • Zloglasni Monsantov (Bajerov) pesticid još godinu dana u Evropi
  • Evropska komisija zadržava glifosat na njivama uprkos protivljenju država članica EU
  • Evropska komisija predlaže deregulaciju GMO, u Evropskom parlamentu održana diskusija "Evropa bez GMO"

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

  • Kineski naučnik koji je stvorio prve GMO bebe izašao iz zatvora i vraća se na naučnu scenu
  • DW: Nemački pesticidi truju Argentinu
  • Dok svetu preti glad i cene luduju, najveći trgovci žitaricama imaju rekordnu dobit
  • Brazil: Herbicid glifosat otkriven u uzorcim majčinog mleka - pokazala studija
  • Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

  • Vikiliks: Srbija - Novi zakon o GMO ne podleže STO, Vlada obećava da će ga izmeniti vremenom
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
  • Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima
  • Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
Detaljno: OVDE

GMO: VIDEO

  • In memoriam: Arpad Pustaji (1930-2021)
  • Argentinsko loše seme
  • Seme pobune
  • Vikiliks: Rat, laži i videotrake
  • Rat za seme
  • Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM , JUTJUBMIKSKLAUD 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari