Nove tehnike molekularne biologije, koje se primenjuju za modifikaciju genetskog materijala biljaka i životinja, potpadaju pod pojam genetički inženjering. To je odluka Evropskog suda pravde (EuGH). 

ARHIVA PPNS EVROPSKI SUD PRAVDE, 25. 7. 2018: ОRGANIZMI STVORENI NGT POTPADAJU POD DIREKTIVU O GMO

"Centrala potrošača" iz Nemačke odgovara na pitanja u vezi sa temom. Najvažnije ukratko.

• Naučnici koji se bave genetičkim inženjeringom mogu novim postupcima da promene postojeći genetski materijal bez dodavanja strane genetske supstance.
• Evropski sud pravde je odlučio da takve promene na poljoprivrednim proizvodima takođe moraju biti proverene i moraju biti obeležene za potrošače.
• Ovaj tekst daje odgovore na često postavljena pitanja u vezi sa temom.

Genetski materijal biljaka, životinja i mikroorganizama treba biti modifikovan preciznije i isplativije u odnosu na dosadašnje genetičke postupke. Tehnike poput CRISPR/Cas9 bi trebalo to da omoguće. Ova metoda se takođe naziva i „gen-makaze“ („gen-schere“). Pritom nužno se ne uključuje uvođenje stranog DNK (naslednih informacija) u živo biće. Takođe postojeće genetske informacije mogu jednostavno da se modifikuju. Naučnici koji se bave genetičkim inženjeringom mogu da izrežu i zamene, aktiviraju ili blokiraju proizvoljna mesta u genetskom materijalu.

Evropski sud pravde (EuGH) je morao da donese odluku o tome da li se novi postupci poput CRISPR/Cas9 ubrajaju u genetički inženjering i da li su shodno tome regulisani zakonom o genetičkom inženjeringu. Sudije su to potvrdile 25. jula 2018. godine (registarski broj akta C-528/16). Novi postupci i metode bi značili da genetski materijal organizma ne može da se menja na prirodni način, navodi se u saopštenju za javnost suda, povodom presude.

Nakon presude, Evropska komisija je pitala zemlje u sastavu EU, kako one postupaju u vezi sa temom „novi genetički inženjering“ i koje probleme uočavaju. Prema Evropskoj komisiji, moguća opcija bi bila da se ublaži regulisanje za nove postupke genetičkog inženjeringa. Na leto 2023. godine očekuje se predlog zakona.

ARHIVA PPNS ODLUKE EK O GMO/NGT SU SAMO POLITIČKE, A NE NAUČNE

Šta za potrošače znači presuda Evropskog suda pravde (EuGH) o CRISPR/Cas9?

Ova presuda pozitivno utiče na potrošače. Njom je ustanovljeno da se mogući rizici za namirnice koje su na ovaj način proizvedene u svakom posebnom slučaju moraju proceniti, pre nego što se te namirnice stave na tržište. Zatim se proizvodi moraju obeležiti, kako bi se potrošači sami odlučili da li žele da ih konzumiraju ili ne.

Kod kojih namirnica se mogu primeniti nove tehnike?

U principu kod svih. Mogu se modifikovati biljke, poput pšenice i pirinča, ali isto tako i stoka.

Da li već postoje namirnice, koje su tako proizvedene?

Da, u istraživačke svrhe. Na primer, šampinjoni i jabuke koji nakon sečenja ne postanu braon. Od 2013. godine u Nemačkoj više nema terenskih istraživanja sa genetski modifikovanim biljkama.

Da li u Evropskoj uniji u supermarketima već postoje tako proizvedene namirnice?

Verovatno ne. Prema presudi Evropskog suda pravde trenutno je zabranjeno da se namirnice bez postupka odobrenja i bez oznake stavljaju na evropsko tržište.

ARHIVA PPNS EKOLOŠKI RIZICI OD BILJAKA PROIZVEDENIH NOVOM GENOMSKOM TEHNIKOM

Mogu li se CRISP/Cas metodom proizvesti biljke otporne na klimu?

Ne postoje dokazi da biljke koje su nastale pomoću postupaka genetičkog inženjeringa mogu doprineti održivosti. Osobine kao što su otpornost na sušu i otpornost na visoke temperature su veoma složene osobine, koje nisu određene samo na jedan jedini gen.

Izvor: Verbraucher Zentrale

Prevod: Aleksandra Mijailović i Ana Mijailović
Obrada: Prviprvinaskali.com

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS