Iako je donacija Monsanta nakon poplava izazvala paniku, stručnjaci tvrde da je na Balkanu odavno zasijano GM seme

"Seme zla dolazi u regiju", "Oprez: Monsanto uvaljuje GMO seme nakon poplava", "Loše vesti: Monsanto iskoristio poplave kako bi otrovao ljude"... mediji su bili preplavljeni ovakvim naslovima nakon što je vodeći svetski proizvođač genetski modifikovanog semena obznanio svoju donaciju poplavljenim područjima.

Talas negativnih reakcija ubrzo su pokušali da ublaže i sami predstavnici "ozloglašenog" Monsanta, saopštenjem da donirano seme kukuruza, paradajza, krastavaca i kupusa, vredno oko 350.000 dolara, nije genetski modifikovano, što su potvrdile i nadležne institucije u poplavljenim zemljama.

Poljoprivrednici tvrde da je, zapravo, reč o semenu koje je već bilo dostupno na stanju, iako velike korporacije već godinama žele da uđu sa GMO proizvodima na Balkan, a aktivisti da je u pitanju reklamna kampanju kojom Monsanto pokušava da popravi svoju izrazito lošu reputaciju u javnosti.

Međutim, panika i protesti koje u većini zemalja izaziva sam pomen imena ovog američkog giganta, koji je postao asocijacija za GM proizvode, izostaju kada predstavnici poljoprivrednih udruženja i stručnjaci u regiji upozore da je na oranicama Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine već odavno zasejano GMO seme.

Prvenstveno je reč o GM soji, iako sve tri zemlje imaju oštre zakone protiv uvoza i uzgoja takvog semena, koji predviđa i visoke novčane kazne, kao i kaznu zatvora.

"Monsanto hibrid kukuruz uvozi se u Bosnu i Hercegovinu sigurno već nekoliko godina i on nije GMO. Međutim, mi upozoravamo institucije da postoji uzgoj GM soje u Bosni i Hercegovini i dali smo pretpostavku da je ukupno oko 50 posto soje koja se proizvodi u Semberiji genetski modifikovana", ističe Risto Arsenović iz Asocijacije poljoprivrednih udruženja Semberije.

POGUBNE POSLEDICE  PO ZDRAVLJE

Navodi da je ova asocijacija upozoravala da institucije ne rade svoj posao i da ne postoje inspekcije.

"Samo ću pružiti jedan primer - kada Bimal, proizvođač ulja iz Brčkog, dobije soju za ulje, on dovodi iz Zagreba celu aparaturu da utvrdi da li je ona GM, jer od toga ne može da proizvodi jestivo ulje."

Međutim, Arsenović smatra da je najmanja krivica na poljoprivrednicima jer, navodi, 90 odsto njih ni ne zna šta je GMO.

"Oni to rade zato što je doprinos veći jer svaki GMO ima veći doprinos u odnosu na konvencionalni."

Ni poljoprivredne površine u Srbiji nisu bile pošteđene GM semena.

"Poljoprivredna inspekcija svake godine kontrolom određenih površina u Srbiji utvrđivala ja da postoji ilegalni uzgoj, pre svega genetski modifikovane soje", tvrdi Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Kako kaže, pojedinih godina nadležne vlasti su pokretale akciju da se ta soja uništi, ali u "većem broju godina, nažalost, to nisu radili".

"Imajući u vidu da se prošle godine radilo o 23 hektara zemljišta na uzorku od 45 parcela, a od toga su 22 uzorka bila pozitivna na GM soju, može se pretpostaviti da bi na celinu od 165.000 do 170.000 hektara, koliko orijentaciono godišnje zasejavamo sojom, to iznosilo nekoliko hiljada hektara pod GM sojom", upozorava Ševarlić.

Iako se nastavljaju rasprave kolika je zaista štetnost GM hrane, a mišljenja su podeljena, pojedini naučnici svojim istraživanjima alarmirali su javnost da su posledice pogubne.

Prema rečima profesora Ševarlića, istraživanja su pokazala da se posledice konzumiranja GM hrane ogledaju u promenama na unutrašnjim organima, pojavama kancerogenog tumora kod daleko više životinjskih jedinki nad kojima su se vršila ispitivanja, do praktično onemogućavanja reprodukcije zbog povećane sterilnosti.

"Sva istraživanja koja su trajala više nego jednu generaciju na eksperimentalnim životinjama, pre svega na pacovima u laboratorijama, od doktora Arpada Pustajia do profesora Seralinija, koji je vršio dvogodišnja ispitivanja u četiri generacije, ukazuju na vrlo pogubne posledice korišćenja GM soje, u čijoj se proizvodnji koristi i totalni herbicid", dodaje.

NEKONTROLISANI UVOZ GMO

Međutim, otkud ilegalna GM soja na poljoprivrednim površinama zemalja u regiji ako je njen uvoz zakonom zabranjen i kako ona prolazi kontrole?

Prema rečima Miroslava Kiša iz Asocijacije poljoprivrednika u Srbiji, u toj državi postoje parcele s GM sojom čije se seme nelegalno uvozilo, prvenstveno, kako navodi, iz Rumunije.

Profesor Ševarlić kaže da ilegalni uvoz navodno dolazi iz Rumunije i Bosne i Hercegovine i da tu praktično ne postoje kontrole.

S druge strane, Arsenović iz Asocijacije poljoprivrednih udruženja Semberije kaže da ima saznanja da je seme GM soje u Bosnu i Hercegovinu navodno došlo iz Srbije. "Postavlja se pitanje kako je to ušlo iz Srbije i gde su kontrole."

U Hrvatskoj je nedavno Ivo Delonga, direktor kontrolne kuće Evroinspekt, putem medija upozorio da je i u ovoj zemlji pronađena GM soja za izvoz.

"To je bila roba pripremljena za izvoz, ali na kraju nije mogla biti izvezena, jer je imala deklaraciju koja govori da je GMO free, a utvrđeno je prisustvo GMO. Naši semenari tvrde da naše seme nije GMO, a i ja sam u to uveren. Odakle je došlo to seme, zaista ne znam", rekao je Delonga.

Kako tvrdi, reč je o merkantilnoj soji, ili pojednostavnjeno, soji koja nije namenjena za daljnju reprodukciju, već se troši za ishranu ljudi ili životinja.

GM soja koja se uključuje u ishranu stoke takođe predstavlja veliki problem, smatraju stručnjaci i poljoprivrednici.

"Problem je kuda ide ta GM soja koja nije uništena, pre svega ima poljoprivrednika koji je uzgajaju i ona ulazi u lanac ishrane stoke na njihovim gazdinstvima, i to u potpuno nekontrolisanim količinama", kaže Ševarlić.

"Ljudi hrane stoku sa tom sojom i opet je tu veliki problem, šta će se desiti sa tom stokom, sa njenim mesom, koje ćemo mi jesti", zabrinut je Arsenović.

PRITISAK SAD NA BALKAN

Iako je Monsanto s objavom o donacijama nakon poplava dobio, prema rečima Hrvoja Radovanovića iz udruženja građana Zelena akcija u Hrvatskoj, nezasluženu medijsku pažnju, ipak nije reč o prvom semenu koje ova kompanija plasira na Balkan.

"Ova kompanija, osim GMO, proizvodi i pesticide i hibridno seme pa su njeni proizvodi prisutni na području bivše Jugoslavije još od 80-ih godina prošlog veka. Predstavništvo Monsanta u Hrvatskoj registrovano je još 2001. godine. U tom smislu donacija semena poplavljenim područjima nikako ne predstavlja nekakav prodor u regiju", tvrdi Radovanović.

Prema rečima naših sagovornika, veliku ulogu u pokušaju da se Balkan preplavi GM proizvodima imaju Sjedinjene Američke Države.

Kako kaže Radovanović, možda najzanimljiviji slučaj je bio onaj iz 2001. godine, kada su SAD izvršile direktan pritisak na hrvatsko Ministarstvo okoline kako bi se sprečilo donošenje zakona koji bi u potpunosti zabranio GMO.

"Preteći čak i tužbom Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Hrvatska je na kraju popustila pritiscima, pa je donesen zakon koji je, premda još dosta restriktivan, bio blaži od prvobitno predloženog."

Ševarlić je stava da postoji veliki pritisak američke administracije i na Srbiju, koja postavlja uslove pod uticajem njenih multinacionalnih kompanija koje proizvode GMO, među kojima je i Monsanto.

"SAD vrši pritisak da se realizuje uvoz GMO proizvoda, i to bez označavanja da se radi o GMO proizvodu, kako bi ta zemlja dala saglasnost da Srbija ponovo postane članica STO. SAD je jako stalo da se to desi pre nego što Srbija postane članice Evropske unije jer je ta zemlja uspela da izdejstvuje kod EU da države same odlučuju da li će dozvoliti GMO ili ne."

Iza Monsanta stoje svi administrativni kapaciteti SAD i nertko se dešava da funkcioneri ove kompanije postanu zvaničnici u američkoj administraciji, odnosno američkoj agenciji koja se bavi pitanjima sigurnosti hrane, što je klasični sukob interesa, smatra Ševarlić.

Arsenović i Kiš iz poljoprivrednih udruženja u Bosni i Hercegovini i Srbiji mišljenja su da je balkansko tržište zanimljivo za Monsanto.

"Tu ima i drugih velikih kompanija, ali mislim da je to u domenu politike, ne poljoprivrede", zaključuje Kiš.

KAZNE I DO 130.000 EVRA

Hrvatska, Srbija i Bosna i Hercegovina imaju veoma stroge zakone, u kojima piše da se nijedan modificirani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma, ne može uvoziti, uzgajati, prerađivati i plasirati.

Pravna lica u Srbiji kažnjavaju se novčanom kaznom od 4.300 do 25.000 evra, a u Bosni i Hercegovini ti iznosi se kreću od 25.000 do čak 100.000 evra.

Iznosom od 260 do 430 evra kažnjava se fizičko lice u Srbiji, u Bosni i Hercegovini - od 2.500 do 5.000 evra. Kako piše u zakonu BiH, novčana kazna za pravno lice koje uvozi GMO bez dopuštenja kreće se od 15.000 do 100.000 evra.

Za pravno ili fizičko lice koje u okoliš uvodi GMO hrvatski zakon nalaže novčanu kaznu u iznosu od 65.600 do 131.000 eura.

SRBIJA NEMA NACIONALNU LABORATORIJU

Nacionalna laboratorija za kontrolu hrane u Srbiji otvara se već deceniju, iako su u tu svrhu uložene desetine miliona evra.

“Kod nas već godinama ne može da proradi nezavisna nacionalna laboratorija, jer to nije u interesu malog farmera i poljoprivrednika nego opet nekih proizvođača i velikih interesnih krugova”, tvrdi Kiš iz Asocijacije poljoprivrednih udruženja u Srbiji.

“Sada smo imali isto jednu aferu da je seme suncokreta jedne poznate svetske marke ušlo u Srbiju, a nije odgovarao kada smo ga posejali, jer on nije imao klijavost, a to ne može da se desi, to je neko morao da utvrdi i kontroliše”, tvrdi Kiš i dodaje da je tako bilo i sa aferom aflotoksina.

U EU SE UZGAJA GM KUKURUZ

Evropski ministri za zaštitu okoline postigli su u junu dogovor o uzgoju GM kultura koji državama članicama ostavlja mogućnost izbora hoće li odobriti ili zabraniti uzgoj takvih kultura na svojoj teritoriji.

Novi zakonski okvir omogućava svakoj državi članici da zabrani uzgoj GMO, ali, as druge strane, neće moći da zabrani tranzit odobrenih GM kultura preko svoje teritorije.

Četiri GM kulture tada su dobile dozvolu za uzgoj u EU, a za sada se uzgaja samo jedna - Monsantov kukuruz MON810, koji je zatražio produžavanje dozvole. Taj kukuruz uzgaja se u Španiji, Portugalu, Rumuniji, Češkoj i Slovačkoj. Nedavno je Francuska zabranila uzgoj i upotrebu tog kukuruza.

Piše: Vedrana Maglajlija
Izvor: Al Džazira