Zagovornici industrijske poljoprivrede tvrde da poljoprivrednici koji se bave organskom poljoprivredom koriste otrove za prskanje, i to ne baš u maloj količini. Da li se radi o hemiji ili o prirodnim sastojcima nije bitno. Ovim se uništava reputacija organske poljoprivrede. Vreme je za proveru činjenica.

Negativna dejstva masovne upotrebe pesticida na biodiverzitet, klimu i zdravlje sve više rastu. Kako bi odgovorili na ove izazove, komisija Evropske unije je u maju 2020. godine u okviru Evropskog zelenog dogovora (European Green Deal) predstavila strategiju po imenu Form to Fork.

Cilj je pokrenuti prelazak na pošteni, održivi i ekološko prihvatljivi sistem poljoprivrede i hrane u Evropi. Najvažnije mere su:

• zaštita osetljivih područja od negativnih uticaja pesticida;
• prepoloviti upotrebu i rizike od pesticida;
• proširenje organske poljoprivrede na 25% poljoprivrednih zemljišta, do 2030. godine.

POREĐENJE PESTICIDA

Zagovornici industrijske poljoprivrede su mišljenja da organska poljoprivreda nije onakva kakva se pretvara da jeste. Ovo argumentuju pre svega sa dve tvrdnje:

• poljoprivrednici koji se bave organskom poljoprivredom upotrebljavaju pesticide u sličnoj meri kao i poljoprivrednici koji se bave konvencionalnom poljoprivredom;
• prirodni pesticidi, koji odgovaraju biološkim zahtevima su u sličnoj meri toksični kao i sintetički pesticidi.

Zajedno sa profesorom doktorom Johanom Calerom, sa BOKU-a (Univerzitet za prirodne resurse i prirodne nauke), u ime IFOAM Organics Europe, evropske krovne organizacije za organsku poljoprivredu, podvrgli smo tvrdnje proveri činjenica. Uz to je sprovedeno i sistematsko, toksikološko poređenje.

Testirano je:

• 256 pesticida koji su dozvoljeni u konvencionalnoj poljoprivredi
• 134 pesticida koji su dozvoljeni i u organskoj poljoprivredi

DA LI SU KONVENCIONALNI I ORGANSKI PESTICIDI U SLIČNOJ MERI TOKSIČNI?

Pređimo odmah na stvar: Odgovor glasi – ne. Ako kao merilo za ocenjivanje toksičnosti pesticida uzmemo klasifikaciju opasnosti i zdravstvene smernice iz EU-sistema odobravanja, onda su sintetički pesticidi znatno opasniji od prirodnih.

RAZLIKE U UPOZORENJIMA O OPASNOSTI

Ukratko objašnjenje klasifikacije opasnosti

Klasifikacije opasnosti određuju nadležni organi i one su navedene na pakovanjima i bezbednosnim listovima u formi takozvanih H rečenica (upozorenja o opasnosti). One opisuju različite stepene potencijalnih opasnosti prilikom konzumiranja hrane ili prilikom upotrebe proizvoda.

Tu se ubrajaju takođe i upozorenja o:

• kancerogenim efektima;
• štetnim uticajima na reprodukciju;
• mutagenim efektima.

Upozorenja o opasnosti izveštavaju i o negativnim uticajima na životnu sredinu, posebno na vodene površine.

Ukoliko uporedite pesticide na osnovu njihove klasifikacije opasnosti jasne razlike biće prikazane:

• 55% najviše sintetičkih aktivnih sastojaka u pesticidima koji su dozvoljeni u konvencionalnoj poljoprivredi sadrže između 1 i 9 upozorenja o opasnosti
• 3% prirodnih aktivnih sastojaka u pesticidima koji su takođe dozvoljeni u organskoj poljoprivredi sadrže između 1 i 5 upozorenja o opasnosti.

^{Slika broj 1: Upozorenje o opasnostima od ConAS (n=256) u poređenju sa OrgAS (n=134)}

Nakon tačnijeg istraživanja na videlo je izašlo to da se u 16% aktivnih sastojaka pesticida koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi nalaze upozorenja o mogućim opasnostima po nerođeno dete, upozorenja o sumnji na karcinogenost ili akutno smrtonosne posledice, ali ništa od toga nije pronađeno u pesticidima sa organskim odobrenjem.

Čak 40% sintetički aktivnih sastojaka u pesticidima klasifikovani su kao veoma toksični za vodene organizme, ali samo 1,5% prirodnih aktivnih sastojaka.

Trenutno se nijedan od ovih rizika ne može identifikovati kod prirodnih pesticida, koji su dozvoljeni u organskoj poljoprivredi.

RAZLIKE U ZDRAVSTVENIM SMERNICAMA

Zdravstvene smernice – jednostavno objašnjene

Definicija zdravstvenih smernica obuhvata:

• dozvoljeni dnevni unos (Acceptable Daily Intake, ADI) za redovan unos hrane;
• akutnu referentnu dozu (Acute Reference Dose, ArfD) za sigurnu konzumaciju obroka;
• prihvatljivu izloženost korisnika (Acceptable Operator Exposure Level, AOEL) za bezbednu nesvakodnevnu izloženost pesticidima.

Razlike između pesticida se takođe uočavaju kada se kao merilo koriste zdravstvene smernice. U 93% uglavnom sintetički aktivnih sastojaka pesticida koji su dozvoljeni u konvencionalnoj poljoprivredi, ali samo u 7% prirodnih aktivnih sastojaka pesticida koji su takođe dozvoljeni u organskoj poljoprivredi, Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) smatrala je relevantnim uspostavljanje smernica vezanih za zdravlje.

ZDRAVSTVENE SMERNICE ZA ORGANSKE PESTICIDE

Organski pesticidi su imali najniže prihvatljive nivoe unosa. Tu su se ubrajali insekticidi:

• spinosad;
• piretrin;
• azadirahtin.

ZDRAVSTVENE SMERNICE ZA KONVENCIONALNE PESTICIDE

Najniži prihvatljivi nivoi unosa kod konvencionalnih pesticida bili su dva reda niži. Time su bili pogođeni herbicidi:

• tembotrion;
• sulkotrion;
• fluometuron;
• metam;
• diklofon.

Insekticidi emamektin i oksamil takođe su pripali ovoj grupi.

Ova poređenja pokazuju da se organskim pesticidima pripisuje znatno manji potencijal rizika po zdravlje ljudi i po životnu sredinu, nego što je to slučaj kod konvencionalnih pesticida.

RAZLIKE U POREKLU

Objašnjenje za značajnu razliku u toksičnosti leži u vrsti i poreklu odgovarajućih aktivnih sastojaka u pesticidima. Skoro 90% od 256 konvencionalnih pesticida sastoji se od sintetički proizvedenih supstanci iz hemije nafte.

Nasuprot tome svih 134 organskih pesticida su prirodne ili prirodno dobijene supstance (kao što se i zahteva Uredbom EU 2018/848 o organskim proizvodima).

Mi sada znamo da „prirodno“ ne znači nužno neotrovno. Setite se, na primer, smrtonosnih otrova pojedinih biljaka i zmija. Ali ako pogledate bazu podataka EU u kojoj su izlistani organski pesticidi brzo ćete saznati da se velika većina njih sastoji od supstanci koje se smatraju netoksičnim. Dakle 75 nisu čak ni „supstance“ u pravom smislu te reči već živi mikroorganizmi (npr. bakterije ili gljive).

^{Slika 2:Poreklo ConvAS (n = 256) i poreklo OrgAS (n = 134)}

Kod ostalih 59 organskih pesticida reč je o veoma heterogenoj grupi supstanci. Ovo se odnosi kako na poreklo, tako i na način delovanja. Od toga:

• 49% biljnog porekla (npr. eterična ulja);
• 29% neorganskog porekla, gde spadaju minerali, so, elementarne supstance na bazi bakra, sumpora, feri fosfata (gvožđe fosfat), natrijum i kalijum hidrogenkarbonata (takođe poznat i kao prašak za pecivo), kao i običan kvarcni pesak.

Životinjskog porekla je 25% supstanci (na primer ovčija mast kao repelent), supstance biljnog i životinjskog porekla (masne kiseline za različite namene), supstance mikrobiološkog porekla (npr. Cerevisane iz kvasca, za stimulaciju biljnog imunog sistema), parafinska ulja (protiv insekata koji sisaju) i fermentisani proizvodi (npr. sirće protiv bakterijskih i gljivičnih bolesti).

KLASIFIKACIJA OPASNOSTI SAMO U TRI SLUČAJA

U slučaju preostala 34 biološka pesticida nadležni organi su samo u tri slučaja klasifikaciju opasnosti smatrali opravdanom.

Ova značajna razlika u profilu opasnosti organskih i konvencionalnih pesticida je povezana sa fundamentalno različitim načinima delovanja.

Gotovo svi aktivni sastojci u pesticidima razvijaju svoje dejstvo tako što utiču na biohemijske procese u odgovarajućim ciljnim organizmima (npr. štetočine). Oni deluju kao takozvani “Single – Site” inhibitori enzima i receptora. Oni su ključni za ćelijski metabolizam i komunikaciju unutar ćelija i između različitih ćelija. Problem je u tome što se neželjeni efekti mogu pojaviti kod neciljanih organizama (na primer kod korisnih organizama).

Među organskim pesticidima, takav način delovanja se može naći samo u insekticidima “azadirahtin”, “piretrin” i “spinosid”. Insekticid “azadirahtin” sprečava hormonski izazvani ekdizis (presvlačenje, odbacivanje starog telesnog oklopa) kod larvi ineskata. Insekticidi “piretrin”, kao i “spinosid” smanjuju prenos nervnih impulsa kod insekata.

Drugi organski pesticidi deluju na drugačije načine, na primer tako što uklanjaju štetočine ili jačaju biljke. To je takođe glavni razlog za to da se u ekološkoj poljoprivredi samo retko može opaziti razvoj otpornosti.

NA KOJI NAČIN DELUJU ORGANSKI PESTICIDI

Prirodni, aktivni sastojci pesticida, kao što su sirće ili sapun, deluju na fizičko-hemijski način tako što oštećuju membranu ćelija. Kalijum hidrogenkarbonat i gašeni kreč (kalcijum hidroksid) menjaju pH vrednost i isušuju ciljani organizam. Biljna ulja stvaraju fizičku barijeru između biljaka i štetnih insekata.

Upotreba pesticida u organskoj poljoprivredi

Lažna tvrdnja da su biološki pesticidi u istoj meri toksični kao i konvencionalni povezana je često sa drugim pretpostavkama: učestalost njihovog korišćenja u organskoj poljoprivredi se može porediti sa upotrebom sintetičkih pesticida u konvencionalnoj poljoprivredi.

Najlakši način da se proveri istinitost ove tvrdnje bio bi da se uporede podaci o upotrebi pesticida. To nažalost nije moguće. Iako se regulativom Evropske unije o pesticidima zahteva da poljoprivrednici detaljno i svakodnevno dokumentuju sve podatke o svojoj primeni pesticida, grupa zemalja članica Evropske unije, kao i do skoro udruženja poljoprivrednika, uspešno su se protivili korišćenju tih podataka o primeni u statističke svrhe.

U junu 2022. godine članice zemalja Evropske unije su se složile da se podaci o upotrebi pesticida od 2028. godine godišnje prikupljaju i objavljuju. Ipak do tada su na raspolaganju samo podaci o prodaji. Baš na ove podatke se pozivaju kritičari organske poljoprivrede kada prigovaraju da ona koristi pesticide uporedivo ili čak i više u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu.

Osnov ovih tvrdnji je pogrešna interpretacija podataka o upotrebi pesticida koje države članice Evropske unije moraju da objave godišnje. U našoj proveri činjenica smo za Vas spremili konkretan primer iz Austrije. Ovim primerom se može uspešno opovrgnuti tvrdnja da je upotreba pesticida u organskoj poljoprivredi uporediva u odnosu na njihovu upotrebu u konvencionalnoj poljoprivredi.

PRILOG PPNS: PESTIZIDE IN KONVENTIONELLER UND BIOLOGISCHER LANDWIRTSCHAFT

Šta mogu potrošači da urade?

Rezultati studija ne potvrđuju da prirodni, aktivni sastojci pesticida koji se koriste u organskoj poljoprivredi sadrže sličnu toksičnost kao sintetički aktivni sastojci pesticida koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi.

Zato se preporučuje da prilikom kupovine obratimo pažnju na sezonske i regionalne proizvode jer su obično manje kontaminirani pesticidima. Ali, samo hrana iz organske poljoprivrede je stvarno bezbedna, budući da se u njoj ne mogu koristiti sintetički pesticidi.

PRILOG PPNS: TOXICOLOGICAL COMPARISON OF PESTICIDE ACTIVE SUBSTANCES APPROVED FOR CONVENTIONAL VS. ORGANIC AGRICULTURE IN EUROPE

Prevod: Aleksandra Mijailović i Ana Mijailović
Obrada: Prviprvinaskali.com
Foto: Kerstin Jana Kater/Global 2000
Izvor: Global 2000

ARHIVA PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS