Evropski proizvođači soje pozvali su Evropsku uniju da više usmeri potrošače na hranu koja nije pravljena od genetski modifikovanih (GM) proizvoda, možda i da uvede oznake "bez GMO" u prehrambenoj industriji na evropskom nivou.


Sada neke zemlje imaju nacionalne režime označavanja hrane bez GMO ali se oni prilično razlikuju. Od kompanija u EU zahteva se samo da označavaju proizvode koji imaju više od 0,9% GMO. Brojna istraživanja pokazuju da većina Evropljana nije za GM hranu i da ih uglavnom brine da li je bezbedna.

"Sadašnja politika EU ne podržava dovoljno proizvodnju soje koja nije genetski modifikovana uprkos tome što potrošači jasno traže hranu bez GMO", istakao je u intervjuu za EuroAktiv predsednik Evropskog udruženja proizvođača prirodnih sojinih proizvoda (ENSA) Bernard Deriker.

"U EU je 66% građana zabrinuto oko GMO u hrani i piću a evropska pravila o obeležavanju (GM hrane) nisu u punoj meri usklađena, što može da zbuni potrošače", naveo je Deriker pozivajući se na istraživanje Eurobarometar iz 2010. o rizicima vezanim za hranu.

Drugo specijalno istraživanje Evropske komisije iz iste godine pokazalo je da 61% Evropljana ne misli da treba podržavati razvoj GMO.

Evropska unija ima sistem kojim se od kompanija traži da označe svoj proizvod ako sadrži više od 0,9% GMO.

Deriker smatra da taj sistem nije u redu jer ne uzima u obzir GMO iz hraniva u proizvodima životinjskog porekla.

Belgijanac Bart Stas, iz grupe Zeleni-Evropska slobodna alijansa u Evropskom parlamentu, predočio je na konferenciji u organizaciji Udruženja održanoj početkom novembra da "85% uvoznog sojinog hraniva sadrži GMO".

Zeleni evroposlanik založio se da se širom EU na proizvode stavljaju posebne oznake "bez GMO".

Brojne kompanije svojevoljno označavaju svoje proizvode bez GMO. Među njima je i belgijski proizvođač soje Alpro, koji je član Udruženja.

Početkom 2013. godine (u februaru) Udruženje se obratilo Evropskoj komisiji pozivajući je da "na nivou EU uskladi propise o korišcenju oznake ’bez GMO’ na prehrambenim proizvodima".

Neke evropske zemlje imaju nacionalne režime označavanja ali se oni znatno razlikuju. Tako u Finskoj oznaku "bez GMO" može da nosi samo proizvod koji je 100% bez GMO, u Nemačkoj proizvod koji ima manje od 0,1% GMO a u Francuskoj za tu oznaku mogu da se kvalifikuju proizvodi biljnog porekla s manje od 0,1% GMO.

Međutim, Evropskoj komisiji nije lako da uskladi sisteme označavanja jer, kako kaže Verner Bosmans iz Komisijnog direktorata za prirodnu sredinu, "postoji podela po većini pitanja".

Deriker podržava usklađivanje oznaka na prehrambenim proizvodima u EU, uključujući onih koje ukazuju na uticaj nekog proizvoda na zdravlje ljudi i čovekovu okolinu.

POZADINA

Evropska komisija u julu 2010. godine predložila je da se članicama EU omogući veća fleksibilnost u odlučivanju o uzgoju GMO na svojoj teritoriji. Predlog je izazvao podele među članicama i blokiran je.

Brojne zemlje EU primenjuju tzv. zaštitnu klauzulu na osnovu koje mogu privremeno da ograniče ili zabrane upotrebu i/ili prodaju GM proizvoda na svojoj teritoriji. Međutim, članica mora da ima opravdane razloge zbog kojih smatra da GM proizvod predstavlja pretnju zdravlju ljudi ili životnoj sredini.

U EU je dozvoljena komercijalna proizvodnja samo dve GM kulture - kukuruza otpornog na insekte i krompira sa modifikovanim skrobom za industrijsku upotrebu.

Od ukupno 129.000 hekatara, na koliko se u 2012. godini u EU gajio GM kukuruz, više od 90% je u Španiji.

Sedam članica EU - Austrija, Bugarska, Francuska, Grčka, Mađarska, Nemačka i Luksemburg, uvele su nacionalne "zaštitne" zabrane proizvodnje Monsantovog kukuruza MON 810 otpornog na insekte.
 

Euroaktiv