Stavovi EU i SAD oko genetski modifikovane hrane sve su udaljeniji, a objašnjenja zašto je to tako i dalje su nepotpuna. U poslednje vreme, sve je glasnija kritika jednog dela britanskih naučnika da se, umesto potrage za činjenicama, preko nauke sve više prelama tržišni rat između dva lobija: proizvođača organske hrane i onih koji plasiraju GMO proizvode. U pojedinim francuskim i nemačkim medijima njihove kritike već su okvalifikovane kao još jedan udar GMO lobija na evopsko tržište.

Evropske zemlje se već dugi niz godina suprotstavljaju otvaranju za genetski modifikovanu hranu – kako za proizvodnju tako i za prodaju. EU ima najrigoroznije zakone u svetu u ovoj oblasti, koji zahevaju da se svaki GMO proizvod temeljno ispita i da na procenu Evropskoj agenciji za bezbednost prehrambenih proizvoda (EFSA). Do avgusta 2012. EFSA je odobrila uvoz 48 GMO proizvoda, gotovo isključivo stočne hrane.

Trenutno je u Evropi dozvoljen samo uzgoj kukuruza MON 810. U oktobru 2010. bio je dozvoljen i uzgoj krumpira Amflora za industrijsku proizvodnju skroba, međutim, ta je dozvola kasnije pod političkim pritiskom ukinuta. Osim toga, hrana iz uvoza koja sadrži više od 0,9% dozvoljenih GMO mora biti posebno označena. Najveći protivnici GMO u Evropi su Nemačka i Francuska, a najveći proizvođač GMO kukuruza je Španija, u kojoj se on uzgaja na 76.000 hektara što predstavlja oko 20% proizvodnje kukuruza u toj zemlji. Manje količine uzgajaju se u Češkoj, Slovačkoj, Portugalu, Rumuniji i Poljskoj.

Sa druge strane, Sjedinjene Države razvijaju nove GMO vrste , uzgajaju ih na sve većim površinama i izvoze po celom svetu. U SAD je odobren uzgoj 25 genetski modifikovanih biljaka, a danas je u toj zemlji oko 85% kukuruza GMO, oko 91% soje, te oko 88% pamuka. Koji su uzroci tako drastično različitih politika, ako se obe zasnivaju na istim naučnim činjenicama?

Kako se „snalaze“ evropski proizvođači

Analitičari ove problematike navode nekoliko razloga. Najvidljiviji je daleko veći uticaj ekoloških pokreta i zelenih partija u Evropi, posebno u Nemačkoj i Francuskoj, nego u SAD. Međutim, za različitu praksu možda su presudnije bile afere koje su u Evropi ovu problematiku, uz podršku zelenih, dovele u centar interesovanja najšire javnosti. Jedan od najpoznatijih primera je slučaj britanskog biohemičara Árpáda Pusztaija. On je 1995. počeo da istražuje genetski modifikovane krompire koji su sadržavali gen GNA za lektine, bioaktivne molekule koje izazivaju alergije. Tri godine kasnije, naučnik je objavio u medijima da su modifikovani krompiri oštetili probavni i odbrambeni sistem pacova, i istakao da on lično nikada ne bi u ishrani koristio nijedan GMO proizvod. Njegovi komentari izazvali su pravu histeriju u javnosti.

Rowett Institute u kojem je Pusztai radio ubrzo je objavio novu studiju, koja je pokazala da njegovi rezultati nisu bili verodostojni. Naime, kako je navedeno u novom istraživanju, logično je da je Pusztai dobio takve rezultate jer je ciljano koristio krompir s lektinima, za koje je poznato da mogu da uzrokuju alergijske i upalne reakcije kod sisavaca. Geni koji podstiču njihovo stvaranje ne koriste se u proizvodnji GMO hrane. I sam autor je priznao da su podaci bili „sirovi“, te da u toj fazi i nisu bili namenjeni objavljivanju. Pusztai je dobio otkaz, ali je zdušno nastavio sa kampanjom protiv genetski modifikovane hrane, a negativan stav u širokoj javnosti nimalo nije izgubio na snazi zbog činjenice da je usled naučne neutemeljenosti dobio otkaz. Naprotiv, za mnoge je to bio dokaz „GMO zavere“ o kojoj se naveliko spekulisalo po medijima.

Na oprez Evropljana prema GMO izuzetno je uticala i pojava „kravljeg ludila“ krajem osamdesetih godina prošlog veka, što je, po oceni stručnjaka, svojevrstan paradoks. Naime, dok Amerikanci, koji su svoju stoku hranili kukuruzom i sojom, gotovo da nisu imali problema sa kravljim ludilom, u Britaniji koja je u ishrani stoke koristila obrađene lešine i ostatke iz klanica, bolest je poprimila razmere epidemije. Zarazila je oko 180.000 grla i uzrokovala eutanaziju njih oko 4,4 miliona . Procjenjuje se da je do 2009. godine od ljudskog oblika ove bolesti umrlo 165 ljudi.

To je u Evropi stvorilo atmosferu paranoje od uvođenja bilo kakvih promena i radikalnih novotarija u prehrambeni lanac. Mediji su tada prvi put upotrebili termin „frankenfood“ za stočnu hranu životinjskog porekla, koji se kasnije uvrežio u kampanjama protiv GMO-a. U Sjedinjenim Državama u to vreme genetski modifikovani proizvodi se još nisu puno koristili, ali nakon pojave kravljeg ludila, altrenativa je potražena u GMO soji kao izvoru proteina za stočnu hranu. Ubrzo je nastao „bum“ u proizvodnji GMO soje i kukuruza ne samo u Sjedinjenim Državama, već i u Kanadi, Brazilu, Argentini, Indiji i brojnim drugim zemljama.

Sledeći slučaj zbog kojeg se lanac proizvodnje hrane ponovno našao u žiži evropskih medija bio je pronalazak otrova dioksina u jajima i mesu. Oni su u proizvode dospeli iz otpadnih automobilskih ulja, koja su neki poljoprivrednici dodavali stočnoj hrani. U analizama koje su usledile, nisu bila retka tumačenja da je to još jedan dokaz da evropski proizvođači pokušavaju da se snađu na razne načine kako bi ostali konkurentni, jer im godišnje manjka oko 35 miliona tona proteinskih dodataka za stočnu hranu. Zbog toga moraju da ih uvoze iz Brazila i Argentine, a sve je to GMO hrana, koja je daleko jeftinija - na primer, GMO soja je oko 30 odsto jeftinija od obične.

Može li Evropa da se izoluje?

Ulje na ovako razbuktalu vatru nedavno je dolilo i istraživanje francuskog naučnika Gillesa-Erica Seralinija, autora studije prema kojoj su pacovi koje je hranio Monsantovim GMO kukuruzom brže razvili tumore i kraće živeli. Njegova istraživanja našla su se na udaru kritika brojnih naučnika, među kojima čak i nekih nutricionista koji su inače kritičari biotehnologije, koji su procenili da je reč „o vrlo lošoj nauci“. Francuskom naučniku je posebno zamereno što je koristio vrstu životinja koja je već modifikovana i to tako da je sklona tumorima, kao i činjenica da je uzorak pacova na kojem su vršeni eksperimenti bio previše mali. Sam Seralini, koji je već godinama protivnik GMO hrane, priznao je da su ga indirektno, preko fondova, finansirale kompanije Auchan i Carrefour koje u svojim trgovačkim lancima promovišu i prodaju organsku hranu. Uprkos tome, fotografije pacova sa velikim tumorima usekle su se u pamćenje evropske javnosti.

Sve ovo izazvalo je vrlo negativno raspoloženje većine Evropljana prema bilo kakvim eksperimentima sa hranom, uključujući i GMO. Konačno su se neke biotehnološke kompanije, ako što su BASF-a i Syngent, pod uticajem negativne atmosfere povukle iz Evrope, pa je na tržištu ostao samo Monsanto kao monopolista. Raspoloženje na dve strane okeana nastavilo je da se polarizuje, a stavovi po ovom pitanju da se udaljavaju. Tome su, naravno, pridoneli i politički i ekonomski interesi.

Pojedini novi izveštaji ukazuju da u poslednje vreme i Monsanto gubi interes za Evropu, i da u budućnosti planira da na tom tržištu ulaže samo u mnogo skuplje, ali i profitabilnije konvencionalno semenje. Naime, Monsanto na prodaji kilograma konvencionalnog semena može da zaradi i do pet puta više nego na GMO semenju. S druge strane, zaostajanje u razvoju biotehnologije moglo bi imati teške posledice za Evropu, smatraju neki ekonomisti, uz opasku da ona ne može ostati izolovano ostrvo u svetu koji se sve više okreće genetski modifikovanoj hrani. Ovakvi komnentari su u poslednje vreme posebno prisutni u Velikoj Britaniji, gde deo naučnika ističe da u Sjedinjenim Državama do sada nije pronađen nijedan validan dokaz o direktnoj štetnosti GMO proizvoda po ljudsko zdravlje, i ocenjuje da je i organska hrana samo veliki biznis koji ima podjednako moćne lobije u svetu kao i zagovornici GMO. To znači, ističu britanski kritičari, da i u jednom i u drugom slučaju osnovni motiv je zarada, a ne dugo, skupo i mukotrpno utvrđivanje istine šta je prihvatljivo ekonomsko rešenje za suzbijanje gladi a da ne šteti ćovekovom zdravlju i životnoj okolini. Ovakve reakcije već su označene u pojedinim francuskim i nemačkim medijima kao „još jedan GMO lobi na evropskom tlu“.

Izvor: BIF