Dr Dragan Vasiljević, direktor Instituta za javno zdravlje, profesor na fakultetima medicinskih nauka u Kragujevcu, najpoznatiji kragujevački nutricionista
Mi smo u Institutu kupili PCR aparat. Za dva-tri meseca moći ćemo da radimo testiranja GMO u soji i kukuruzu. Znaćemo da li su genetski modifikovane ili nisu
Država Srbija mora da napravi sistem kontrole, da postavi monitoring na zdrave noge, da funkcioniše kako treba i opremi laboratorije
Pozadina svega je ekonomska korist, to je čist biznis - ali na uštrb zdravlja. Najbolje je da narod to ne kupuje, onda niko neće da uvozi
ŠTA JE GMO?
Po definiciji u našem Zakonu koji je donet 2009. godine se "kaže" da je to organizam, osim ljudskog, čija je genetička osnova promenjena rekombinacijom DNK, upotrebom tehnologije. To je organizam, biljni ili životinjski, kome se pri uzgoju metodom genetskog inženjeringa unosi gen ili geni nekog drugog organizma. Lično sam protivnik toga iz prostog razloga - tu nema kontrole, ne zna se šta će se desiti u prirodi. U laboratoriji se dobijaju razne situacije i tu ništa nije sporno. Međutim, u prirodi, gde ima oluja, vetra, raznošenje gena, pitanje je kakve će kombinacije nastati i šta će se dogoditi. Primera radi, u svetu su se radili eksperimenti sa paradajzom. Da bi dobili da uspeva zimi van staklenika, uzeli su gen riba sa severa i ubrizgali ga u paradajz da ima gen da izdrži zimske temperature. U "prevodu" to znači da jedemo paradajz sa ukusom ribe, što je za vreme posta odlična stvar. Pa onda, prase bez holesterola, i raznorazne ideje koje padaju ljudima na pamet. Niko ne razmišlja o tome da "đavo nikad ne spava". Ko o tome ne razmišlja u startu je izgubio bitku.
SRBIJA NE MOŽE DA ISPRATI GMO
Poenta priče koju forsira današnji ministar, a on je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, poznaje tu materiju, je forsiranje zapada koji zahteva da u prometu imamo te namirnice, zbog ulaska u u Evropsku Uniju. Naša zakonska regulativa ne dozvoljava ni proizvodnju ni promet GMO. Na zapadu to dozvoljavaju, ali uz obeležavanje na deklaraciji. Tako se informišete u prodavnici, pa kupite ako hoćete. Data je mogućnost izbora. Ako ministar to hoće da uvede u Srbiji, ja se plašim da to ne može da "drži vodu" i opet je prost razlog, a to kažem kao čovek iz struke, radim u preventivoj ustanovi od 1996. godine, dugo godina pratim tu problematiku. Srbija to ne može da sprovede zato što nema lanac laboratorija koji to može da isprati, stojim iza toga, sve svoje diplome dajem.
Mi smo u Institutu kupili PCR aparat, kreditom na četiri godine, jer smo se nadali tome. Prvo smo očekivali da će biti ujdurma sa mikotoksinima - i bila je. Sledeća koja će se desiti je sa GMO, već se nagoveštava. Opremili smo se, angažovali smo mladu osobu sa medicinskog fakulteta koja ima prosek 10 da se usavršava. Osvaja već to i za dva-tri meseca moći ćemo da radimo testiranja GMO u soji i kukuruzu. Znaćemo da li su genetski modifikovane ili nisu. Narodu ćemo reći: donesite ovo što imamo na tržištu, uradićemo i reći ćemo - jeste ili nije.
Na prste jedne ruke možete da nabrojite ko to u Srbiji sada može da radi. A da bismo pustili da to bude na deklaraciji, država mora da se pripremi. Kako? Mora da postavi lanac laboratorija koje će da kontrolišu promet i da potvrđuje da li je nešto GMO ili nije. Tvrdim da cela Srbija jede GMO. A to ne sme tako, kod nas Zakon zabranjuje GMO. Navešću dva primera, najčešća. Na deklaracijama čokolada ćete da pročitate sastav... u kojem je i lecitin iz soje. Ko garantuje da to nije lecitin i GM soje? Niko ne garantuje jer to niko ne radi. Drugo: svi se od nečega lečimo, svi smo popili makar neku kapsulu ove godine, a na kapsuli: lecitin, opet od soje. Ko u Srbiji garantuje da nije GM soja? Niko. Prema tome, kroz kapsulu i čokoladu, garantujem da smo svi uzeli GMO.
ZAŠTITA OD GMO
Država Srbija mora da napravi sistem kontrole, da postavi monitoring na zdrave noge, da funkcioniše kako treba i opremi laboratorije. Dakle: kadrovi, oprema, prostor, ovlašćenja, akreditacija - na spisak: "ta laboratorija u Srbiji ima kadrova, opremu i prostor, ima ovlašćenja ministarstva, neka se dogovore da li iz zdravstva ili poljoprivrede, i akreditovana je u Akreditacionom telu Srbije, firma ima akreditaciju četiri godine". Sa tim spiskom na sajt ATS da ko god hoće od građana može da prekontroliše, ali što je mnogo važnije, da to čini država Srbija. U Italiji ima 250 laboratorija koje to rade na konto države i to čine fenomenalno. Bitna je i koncentracija, koliko čega ima. Ako dozvole promet GMO i zakon mora da se menja, navede se u kojoj koncentraciji može da ima, kao i u kojim laboratorijama se kontroliše. Onda je to pod kontrolom. Najbolje je da narod to ne kupuje, onda niko neće da uvozi - to je odbrana ako EU insistira da to moramo da uradimo. Jer, ako hoćete da uđete u EU, morate da poštujete njihova pravila igre. Protiv sam proizvodnje.
GMO U EVROPI I SVETU
Jak je lobi u svetu, to su izuzetno moćne firme a, na žalost, svako ima svoju cenu. I studentima na univerzitetu govorim - diploma nije na prodaju. Ali toga ima u svetu, pa i u Srbiji, razni ljudi se "prodaju". Ima onoga što ne znamo, pa se plašimo toga, a ima i onoga što se zna sigurno. Ako gledam samo nauku, pitajte bilo kojeg stručnjaka, veterinara, lekara, agronoma, biologa, molekularog biologa koji se bavi genima - nema kontrole tih kombinacija u prirodi, ne znate šta će da se desi. Kad na njivi posejete GM seme, pa dune vetar i raznese ga, niko živ ne zna šta će da se desi u kontaktu sa drugim biljkama i životinjama. Iz tog razloga je kod mene sve vreme odbojnost prema GMO, nema kontrole. Zatim, da bi neki rad bio kompetentan, merodavan sa naučne strane, potreban je određeni broj ispitanika, životinja, ljudi, biljaka, potrebno je više radova istom metodologijom, pa duži niz godina da bi sve bilo merodavno. Ima radova sa podacima da su životinje hranjene GM hranom pa su dobijali neka oboljenja. Svetske firme koje su napravile bogatstvo sa GMO forsiraju to, potplaćuju, a kad jedne godine kupite seme od njih, sledeće morate opet. Oni diktiraju cenu, a vi postajete ekonomski zavisni od njih, ne možete sami da proizvedete seme.
U svetu imate neke države u kojima je obavezno obeležavanje GMO, kao što je Japan, Evropska Unija, Filipini, skoro cela Švajcarska, Australija itd, a u nekima ne mora, kao u Rusiji i Kanadi. Državama je ostavljeno da to urede svojim zakonima. Najčešće modifikovane namirnice su kukuruz, soja, uljana repa, krompir, pamuk i paradajz. Dešava se i sa mesom jer imate životinje koje se hrane GM hranom, kao što su kukuruz i soja. Potrošači kupuju takvo meso neznajući čime su hranjene životinje. Nezvanično sam čuo da u nekim delovima Srbije ima GM useva. Ako se to dešava bez znanja države i zakonske regulative to je još opasnije. Kontrola je u celoj situaciji najvažnija, da se sve stavi u zakonske okvire i pod monitoring.
UNAPREĐIVANJE ISHRANE?
Moćne firme sa Zapada imaju lepu priču kako će da nam unaprede ishranu. A šta nama treba da unaprede? Mi imamo dovoljno imanja da unapredimo organsku hranu, a ne GM. Samo što organska hrana bez motike ne može, a ja se plašim da su se Srbi odvikli od motičice. To će teže da ide u ovo vreme, lakše im je da bace hemikalije ili GMO, nego da kopaju. Ali, nama ta priča da ćemo sa GMO da dobijemo veću količinu hrane uopšte nije potrebna. Klasičnim metodama možemo da proizvedemo hrane koliko god hoćemo. Ta priča "drži vodu" za Afriku, gde nema dovoljno hrane, tamo ljudi gladuju. Meni su dovoljni ovi naši plodovi, ovim našim načinom rada stvoreni. Mi ni po pitanju pesticida nismo sigurni, a kamoli sa GM hranom. Pozadina svega je ekonomska korist, to je čist biznis - ali na uštrb zdravlja. To je falsifikovanje namirnica koje se radi zbog ekonomske dobiti, ne vodi se računa o zdravlju uopšte, pa se tako falsifikuju pljeskavice, burek... Zna se kako se to falsifikuje, mi ovde otkrijemo, pa su kazne velike. Tako je i sa GMO. Oni hoće da ubace nešto što je nesigurno sa naučne strane da bi zaradili. Novac ih zanima, a za naše zdravlje ih baš briga - gledaju sebe i svoj interes.
Interes Srbije je da ne pusti GMO, kao što je po postojećem zakonu. Ako to ne može, zato što mora da uđe u Evropsku Uniju, pa mora da se igra kako oni sviraju, onda pod određenim uslovima može da se pusti promet, a proizvodnja nikako. Ako pustimo GMO na njive, za dugi niz godina mi smo završili i sa organskom hranom koja polako postaje hit na tom istom zapadu. Promet iz uvoza obeležiti na deklaraciji, pa ko hoće da kupuje neka kupuje, ko neće - ne mora. To je ta demokratija u odlučivanju ko će šta da uzima. To je taj neki minimum, pri čemu je monitoring obavezan. Zašto? U redu je da bude deklaracija gde piše da ima GMO, ali i da tamo gde ne piše da ima GMO budemo sigurni da je tako. Pa kad kupujem bez GMO, koji ne želim, da budem siguran u to. Država mora da osposobi laboratorije, ponavljam. Trenutno je u Srbiji zabranjen GMO, i u proizvodnji i u prometu, a kontrola je vrlo "tanka". Naveo sam lecitin od soje. Mi ne znamo da li je GM ili nije, a ubačen je u čokoladu i kapsule. Da li mi jedemo GMO ili ne, niko se sada i ne trudi da monitoringom dokaže.
ZDRAVSTVENA BEZBEDNOST HRANE U SRBIJI
Ova tema je vrlo nezgodna. U 2010. godini je stupio na snagu novi Zakon o bezbednosti hrane u Srbiji gde je sve kontrole namirnica biljnog i životinjskog porekla preuzelo Ministarstvo poljoprivrede, znači veterinari i agronomi. Sa druge strane, u Ministarstvu zdravlja koje je to nekada radilo, od te godine je za kontrolu ostala voda, mineralna voda, dečja hrana, neka nova hrana za koju niko ne zna šta je, kao i predmeti od opšte upotrebe sa kojima radi samo ministarstvo: flašice, kreme, vate, ulošci... Ja to malo vulgarno kažem, ljudi jednako je - stoka, jer veterinar treba da kontroliše šta će čovek da jede. Veterinar ima svoje mesto tamo gde se proizvodi hrana, u mlekari, mesari, klanici. Agronomi treba da budu na njivi, da kontrolišu seme, rase itd, u proizvodnji gde ima keksa, na primer, i ostalih biljnih proizvoda. Zdravstvena struka treba da kontroliše promet i ono što kupujemo. To je meni logično. Međutim, to je sve prešlo u ministarstvo poljoprivrede i sada imam šizofrenu situaciju. Nov zakon je stupio na snagu, a Srbija nije pripremljena za to, pa imamo situaciju da niko nizašta nije kriv. Kad je donet zakon, ministarstvo zdravlja je otpustili sanitarne inspektore, neko je otišao u penziju, ostao je mali broj jer im se smanjio obim posla - namirnice su "date" ministarstvu poljoprivrede, a ono nije primilo nove kadrove da se spremi za te analize, ostali su isti kadrovi koji fizički to ne mogu da postignu, ogroman je posao kontrola namirnica.
Uvoz je posebna priča. Do pre godinu i po dana smo kontrolisali svaki kamion koji je ušao, i namirnice i svaki predmet od opšte upotrebe. Tada je neko doneo neku odredbu (da ne ulazim u politiku, nisam nikada bio član ni jedne partije, niti me to interesuje - već samo struka), gde se dozvoljava kontrola samo 150 uzoraka mesečno na nivou cele Srbije - što je praktično ništa. Samo naš Institut je do tada kontrolisao 300 uzoraka, a imamo 48 takvih laboratorija u Srbiji. Mi godinu i po dana u Srbiji ne znamo šta je uveženo. Verujem da su na zapadu ispraznili sve moguće magacine.
BORBA STRUČNIH I SNALAŽLJIVIH
Institut za javno zdravlje u Kragujevcu i lanac 20 zavoda i četiri instituta, oformljeni su i služe toj svrsi da kontrolišu te ispravnosti. Izmenama zakona može svašta da nam se uzme iz ruku, kao instrumenti kontrole. Instituti su formirani da bi kontrolisali vodu, vazduh, zemljište, namirnice - i uticaj na zdravlje. Preventivno delujemo da ne dođe do oboljenja. Namirnice je sada "uzelo" Ministarstvo poljoprivrede. Preti se da će aero-zagađenje da nam uzme Minstarstvo ekologije. Ovo za šta smo mi formirani gubi tako svoju funkciju, ne možemo da odgovorimo o uticaju tih faktora na naše zdravlje. Svojim unutrašnjim snagama se borimo i dajemo mišljenje ministarstvima, Skupštini grada i Batutu, kao kapi svih instituta. Ovih godina je bivalo da neke namirnice nisu dobre, dešavalo se da jedne zime u kiselom kupusu nađemo teške metale, živu. Izveli smo inspekciju da se ta serija uništi. Našli smo među predmetima od opšte upotrebe šolje iz Kine koje puštaju vodu, pa smo slali nalaz da se to uništi pre nego što i uđe u zemlju. Jednom mesečno radimo analize namirnica sa Tržnicom, hvala Bogu shvatili su, tako da i obaveštavamo narod. Čovek kome smo našli ešerihiju u siru i kajmaku ne može da uđe u Tržnicu dok ne donese drugi nalaz da je higijenski sve dobro urađeno. Napravili smo sistem na nivou okruga i grada, zajedničkim snagama i razumevanjem svih ljudi koji se za to pitaju. Funkcionišemo koliko-toliko dobro zahvaljujući našoj upornosti, znanju i umešnosti da to sprovodimo. Ja se plašim da ćemo nekim zakonskim rešenjem koje najavljuju i mi da izgubimo snagu da se borimo, a onda postoji opasnost.
REŠENJE PROBLEMA SA GMO
Da bismo sve stavili "pod konac", da se ne svodi na našu snalažljivost, ova država pod hitno mora da vrati Ministarstvu zdravlja kontrolu namirnica u prometu, a u proizvodnji da ostane veterini i poljoprivredi. Takođe i da stvori uslove za monitoring, praćenje zdravstvene bezbednosti namirnica, bez obzira da li su u pitanju mikotoksini, GMO, pesticidi, teški metali, mikrobiologija. Da zdravstvene ustanove kontrolišu i redovno obaveštavaju javnost, nadležna ministarstva i lokalnu vlast. Tek onda možemo da kažemo da smo nešto postigli, tu je velika sigurnost. Sada Institut to kontroliše u Kragujevcu, spremamo se da kontrolišemo i GMO, računam da ćemo s proleća biti "u sedlu" da to radimo. Kragujevac tako dobija jednu ustanovu koja može da odgovori. Za ovaj centralni deo Srbije moći ćemo da kontrolišemo u svako doba dana i noći, stavićemo se na raspolaganje državi Srbiji. Svojim sredstvima smo to obezbedili, odvojili smo od svoje zarade.
To treba Srbija da omogući ovim institutima koje ima, uz nas u Kragujevcu tu su i Gradski zavod u Beogradu, Batut i VMA, kao i još nekima koji se odrede. Uz GMO, što nam je tema, pesticidi su vrlo interesantna stvar. Ja zapadu ne verujem, a sad ću vam reći primer. Mi imamo pozitivnu listu pesticida koje kontrolišemo. Stignu nam, recimo, banane, jabuke, pa ih kontrolišemo po pravilniku gde postoji spisak pesticida. Ovi sa zapada znaju tu našu listu i nekada provuku pesticid koji nije na listi, pa onda mi jurimo, otkrivamo ga, vraćamo sa carine. Pesticidi su takođe sredstvo za manipulaciju kod uvoza, uz teške metale, GMO, mikotoksine, itd. To se kontroliše u navedenim institutima i zavodima, i to ide tokovima kojima sam zadovoljan.
ODGOVORNOST?
Razmišljao sam ko je kriv. Svi smo mi krivi, neki govore, neki ćute. Imamo vladu koja funkcioniše nekih godinu dana, a priča se o izborima na proleće. Već tri-četiri puta se prekidaju kontinuitet, niko ništa ne može da postigne u vladi. Dolaze smene, jedni-drugi, mi tu ništa ne možemo da uradimo sa planovima i idejama kad dođe neko treći. Ni naša struka ništa ne može da uradi bez kontinuiteta. Sadašnja ministarka ima itekako razumevanja za preventive i kontrolu, Kragujevčanka je, i već je postavila neke stvari u ministarstvu da se kontrolišu namirnice kako treba. Ako bude izbora, idemo sve iz početka, to u Srbiji nikako nije dobro. Nikako da ovde završimo nešto započeto, da zatvorimo jednu knjigu i otvorimo novu - sve su nam knjige poluotvorene.
OPTIMISTIČKI ZAKLJUČAK
Mi u Kragujevcu kontrolišemo sve što može da se kontroliše. Izborili smo se nekim svojim vezama, a žalost, ništa bez toga ne može da se uradi. Jurimo, tražimo, bili smo mnogo dosadni. Stavili smo pod kontrolu i pijacu, i promet, i proizvodnju hrane koje ima u Kragujevcu. Mi to ovako "na mišiće" možemo da držimo još godinu-dve. Ako država ne sredi sistem sa svim zakonima i propisima, bojim se da ćemo i mi biti kao neke sredine u Srbije koje nemaju kontrolu.
Za kraj, nalazim se u radnoj grupi Ministarstva zdravlja za donošenje deklaracije, novog pravilnika, gde će sve biti još bolje regulisano, prihvatiće se norme Svetske zdravstvene organizacije. Imate "modu" po radnjama, pojavi se neki proizvod, okači se etiketa "leči to i to". Po toj novoj deklaraciji to neće smeti da bude. Ne može za neku vodu sa magnezijumom, a ima ih više, da se kaže: "leči srce". To ne može da bude. Može da se navede šta voda sadrži i šta te komponente pomažu. Za sitne tekstove na proizvodima sam kupio lupu i nju nosim kad idem u prodavnicu. Na proizvodu piše krupnim slovima: posno. I to je ujdurma proizvođača. A sitnim slovi stoji: mogući sastojci - mleko u prahu, surutka itd. Zašto onda ono piše krupnim slovima? Sve su to vrste prevare, zarad dobiti.
Radio Zlatousti 90,5MHz Emisija: Od deset do jedan Autor: Gordana Jocić
Komentara: 0