Može li Srbija da opstane kao oaza bez genetski modifikovanih (GMO) proizvoda svakako nije (samo) lokalna tema, ali je ove godine skup o tome u Kragujevcu jedna od retkih prilika da se ponovo čuje, doduše nejak, glas u prilog očuvanja osnovne vrednosti sa ovih prostora - zdrave hrane
Sve jačem pritisku na Srbiju da – pod maskom međunarodnih obaveza – zakonski omogući proizvodnju i promet genetski modifikovanih organizama bez ograničenja suprotstavlja se pokret za zabranu GMO u Srbiji formalizovan izjašnjavanjem 127 lokalnih samouprava, među kojima je i Kragujevac, za Deklaraciju o zabrani GMO u Srbiji.
Pomalo zamrla kampanja aktivista ove agrarne (i ne samo agrarne) opcije u ovoj državi oživljena je juna u Kragujevcu, organizacijom dva skupa – prvo protestne šetnje protiv GMO u Velikom parku, a zatim i tribinom na temu „Kako da o(p)stane Srbija bez GMO“.
Uz sve poštovanje očiglednih napora organizatora ovih skupova, portala „Prvi prvi na skali“, čini se da jenjava entuzijazam za ovu temu.
Srbiju truje uvoznički lobi
Rasprava „za-i-protiv“ GMO, koja se od početka odvija u znaku odmeravanja snaga sa globalnim gigantom „Monsanto“, u svetskim razmerama dobija na intenzitetu posle zvanične i konačne naučne istine da glavni sastojak preparata za genetsku modifikaciju organizami koji se kasnije koriste za ishranu ljudi i životinja, glifosat, jeste kancerogen - mada poneki autoriteti još uvek zadržavaju i naznaku „najverovatnije kancerogen“.
Glifosat je osnovni sastojak „Monsantovog“ preparata za zaštitu bilja „raundap“ kojim se menja genetika organizma i on postaje zaštićen od svih štetnih spoljnih uticaja.
Ali, ostavimo po strani svetska „prepucavanja“. Ovdašnji stručnjaci, pre svih „prvoborac“ u borbi protiv GMO, profesor dr Miladin Ševarlić, navodi podatak da u Srbiji, na primer, ima do pet hiljada hektara zasejanih GM sojom, dok zvanični podaci inspekcije pokazuju da je pod genetski modifikovanom sojom svega 23 hektara (!?).
- Iako je Srbija zakonski zabranila uvoz, proizvodnju i promet GMO i proizvoda GMO, Svetska trgovinska organizacija vršni pritisak da se odobri promet. To je i razlog što Srbija još nije članica te organizacije. Sa druge strane, Evropska unija je ostavila nacionalnim zakonodavstvima da regulišu tu oblast, tako da Srbija ne treba da menja postojeći zakon, već da se okrene zdravoj, organskoj proizvodnji, smatra dr Ševarlić.
U Srbiji ipak ima i proizvoda, a i proizvodnje GMO robe. Kao krivca za to, dr Ševarlić imenuje uvoznički lobi.
- Kroz uvoz strane robe otvara se mogućnost da se na policama trgovinskih lanaca nađu GMO proizvodi. Ako na deklaraciji postoji oznaka da je u pitanju GMO proizvod, to znači da onaj ko takav proizvod stavlja u promer, kršu zakon. Problem predstavlja činjenica da su deklaracije ispisane sitnim slovima, pa ih potrošači najčešće i ne čitaju. Međutim, mnogo je veći ako su podaci o GMO prikriveni, odnosno ako su iskazani brojkama. Tako, ako je u petocifrenom PLU broju prva cifra osamica, onda je reč o GMO proizvodu i na to potrošači treba da obrate pažnju, objašnjava dr Ševarlić.
Uporedo sa sagledavanjem posledica GMO sa stanovišta bezbednosti i zdravlja ljudi i sa aspekta zaštite životne sredine, stručnjaci upozoravaju na još jedan bitan element strategije širenja GMO u svetu.
- Često se prenebregava strateška mogućnost koju transgena tehnologija nosi za vlasnike te i takve tehnologije. To je mogućnost potpune dominacije u proizvodnji hrane. Ovo nema za cilj samo profit i ekonomsku dominaciju, već je direktno vezana za nametanje političke volje onima koji postanu zavisni u domenu proizvodnje hrane. Ako fenomen transgene tehnologije povežemo sa ukupnim geopolitičkim kretanjima, onda GMO postaje moćno oružje procesa koji prepoznajemo kao globalizaciju i krupan korak ka stvaranju društva „Orvelovskog“ tipa, smatra profesor dr Miodrag Dimitrijević, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
(Ne)zainteresovani
U pokušaju, pokazalo se kasnije, uspešnom – da se javnost upozori na pritisak ovakvih svetskih trendova na Srbiju, formulisana je Deklaracija o GMO u Srbiji koju je za godinu dana zvaničnim skupštinskim odlukama prihvatilo preko 100 lokalnih samouprava, da bi do danas taj broj narastao na 127. To je potencijal koji, čini se, nije dovoljno iskorišćen, bar iz kragujevačke perspektive.
- Kragujevac je drugo pčelarsko društvo po veličini, a po broju košnica prvo u Srbiji i godinama smo na tom mestu. Smatrali smo da kada niko drugi nije hteo ovo da pokrene, pokrenućemo mi. Uostalom, mi imamo najveće i direktne posledice, jer Evropa i mnoge zemlje u svetu neće med sa polenom GMO. Moramo da pričamo ovu priču da ne pobede oni koji jako lobiraju, Amerika posebno. Oni ucenjuju, ali smatram da nova Vlada treba da bude dovoljno pametna i da misli i radi u interesu građana, komentariše Milutin Petrović, predsednik Društva pčelara Kragujevca.
U ime organizatora događaja kojima Kragujevac diže glas protiv GMO u Srbiji, i to u vreme glasne tišine na tu temu, Dejan Milošević sa portala „Prvi prvi na skali“ ukazuje i na različite oblike prtisaka.
- Postoje industrije koje znaju da priprete medijima, pa i frilenserima, ali i mediji koji znaju da „izbegnu“ neke teme jer, zaboga, seku granu na kojoj su. Ne dotiče ih se da li je ta hrana zdrava, bitno je da sačuvaju klijente. U sadejstvu sa pčelarima, mi smo nedvosmisleni i bez uvijanja. Zalažemo se da čitava Srbija bude teritorija bez GMO. Domaćom konvencionalnom i organskom proizvodnjom najefikasnije branimo i srž Zakona o GMO u Srbiji. Svako ko gaji i prodaje GM seme ili proizvod, krši zakon Srbije gde god ga zatekli – u njivi ili na trgovini, poručuje Milošević.
Reklo bi se posle svega – velika i obiljna tema ali, na žalost, još uvek bez kritične mase zainteresovanih da se svemu posvete u meri koja može da obezbedi povoljno rešenje, ono za opstanak Srbije bez GMO.
Komentara: 0