Svedoci smo multinacionalizacije sveta. Postepeno, da bude manje bolno, u naše domove ušle su multinacionalne kompanije. Donele su nam “koka-kolu”, energetske napitke, veštačke zaslađivače, prerađene proizvode, mnogo “praznih” kalorija, video-igrice, mobilnu telefoniju i druga tehnološka dostignuća.
Ne treba da se trudimo, odlazimo na zelene pijace, biramo namirnice i spremamo ručak za sebe i svoju porodicu. Dovoljno je da uđemo u hipermarket i odaberemo... Ili da se častimo Mekdonaldsovim obrokom, možda dobijemo igračku (“valjaće nekom”)… Ako smo umorni, ne treba da razmišljamo gde grešimo, da li treba da se zdravije hranimo ili više vežbamo, problem možemo rešiti i sa “red bulom”. Ako se naša deca goje nećemo ih hraniti jabukama i voditi na trčanje, samo ćemo slegnuti ramenima i reći: “Novo doba”, uz skriveno divljenje prema deci koja taaaaako dobro koriste računar služeći se sa svega dva prstića. A šta je sa ostalih osam? Kako njih uposliti? To nam nije u fokusu…, počinje nova serija, španska, turska, srpski rijalitiji…
Rezultat: oko 58% odrasle populacije ima prekomernu težinu, a oko 25% je gojazno; 71% populacije iznad 15 godina je nedovoljno fizički aktivno. Kardiovaskularne bolesti i karcinomi su najprevalentniji uzroci smrti u Srbiji.
Steže nas nemaština poslednjih godina… Šta radimo? Smanjujemo potrošnju mleka i jogurta, sireva, svežeg voća i povrća, ali sve više koristimo zaslađene proizvode (biskvite, čokolade) i suvomesnate proizvode… Treba nam veštačka snaga da podnesemo nedaće. Time smo širom otvorili vrata multinacionalnim kompanijama…
Znajući za naše slabosti, kompanije idu korak dalje i nude nam GMO…
Genetski modifikovana hrana plasirana je na tržište kao najbolja solucija za snabdevanje hranom rastuće svetske populacije i kao rešenje za glad u svetu. Međutim, sve se završilo sa obećanjima. Danas, dve decenije od prvog GMO plasmana, glad u Podsaharskoj Africi i dalje postoji, a proizvodnja žitarica po stanovniku se nije povećala u odnosu na 1960. godinu. Monsanto, Dupont i Sindženta kontrolišu više od polovine tržišta semena, što je dramatično povećanje u odnosu na 1996. godinu kada su kontrolisali 22%. Američka ambasada u Beogradu piše da srpski farmeri sa nestrpljenjem iščekuju uvoz GM sojine sačme. Ko su ti srpski farmeri? Sigurno nisu mali proizvođači koji nemaju novca za kupovinu inputa, već ih kao i semena nabavljaju uglavnom putem razmene. Verovatno govore o novim zemljišnim veleposednicima...
Mučimo se u dilemama: da li da se prepustimo globalnim kretanjima ili da se odupremo? Da li da se borimo u Srbiji protiv hipermarketa koji u procesu ne-fer tržišne utakmice podižu cene hrane i uslovljavaju male proizvođače? Ili da preko institucija sistema zahtevamo da se izabere ombudsman za hranu, kao što je učinila Slovenija? Da li da zahtevamo usvajanje Nacionalne strategije za ishranu dece školskog uzrasta, kao što je učinila susedna Hrvatska? Ili da i dalje čitamo izveštaje Svetske zdravstvene organizacije u kojima se kaže da država Srbija ne čini ništa da zaštiti decu od marketinškog pritiska prehrambenih kompanija?
Hoćemo li se možda pripremiti za eventualni ulazak u supranacionalne organizacije tako što ćemo osnovati alternativne prehrambene mreže, obnoviti saradnju farmera pod bilo kojim nazivom: zadruge, kooperative, proizvođačke grupe…, i time parirati multinacionalnim kompanijama i krenuti putem onih koji su u proizvodnji “zdrave” hrane uvek korak ispred…? Verujem da bi državna intervencija, koja bi se u početku suprotstavila komercijalnim interesima, u konačnici bila veoma korisna. Kontrola gojaznosti, raznovrsnija ishrana, ruralni razvoj, prehrambena edukacija dece, i ustavna zabrana GMO rezultovala bi povećanjem prihoda i bogatstva naše zemlje.
Dok ne rešimo dileme, Vama, prisutnima na Maršu protiv Monsanta, čestitam na ljubavi prema sebi, svojoj deci i pijetetu prema precima. Odvojili ste vreme da iskažete svoj stav. Niste ostali u foteljama svojih domova da gledate rijalitije, pijete “koka-kolu”, grickate hamburger i budete saučesnici u opštoj devastaciji!
Komentara: 0