Poštovani građani - učesnici skupa za SRBIJU BEZ GMO!
Prošlo je dve decenije od kada je „zao duh iz frankejštanske laboratorije“ proizveo prvi genetički modifokovani organizam (GMO) – Calgene-ov GM paradajz uveden u komercijalnu proizvodnju, i to bez prethodnog ispitivanja njegove zdravstvene bezbednosti za potrošače i neškodljivosti za biodiverzitet.
Od tada do danas, u istraživačkim laboratorijama Monsanta i nekoliko pratećih GM kompanija proizvedeno je nekoliko desetina „GM modela“ različitih prehrambeno najznačajnijih biljnih kultura: soje, kukuruza, pirinča, uljane repice, pamuka i drugih – kojima se zasejava oko 180 miliona hektara u svetu!
Sa genetički modifikovanim semenom u koji je „ugrađen terminator gen“ – koji ga čini proizvodno sterilnim semenom za narednu setvu, poljoprivrednici u svetu sve više postaju robovi GM kompanija čiji profiterski interesi (a možda i neki drugi!) prikrivaju celovitu istinu o GMO i prete da postanu gospodari semena kao „izvora života“ u svetu.
Sa GM semenom u poljoprivrednoj proizvodnji koje je uglavnom zavisno od totalnog herbicida (Roundup) – čiji je osnovni sastojak glifosat proglašen potencijalno kancerogenim, poljoprivrednici postaju dvostruko zavisni od istih GM kompanija koje nastoje da postanu „gospodari hrane i jedine kutlače koja nas hrani“!
S obzirom na rezultate nezavisnih istraživanja o posledicama genetički modifikovanih proizvoda u ishrani eksperimentalnih pacova – koje se ispoljavaju kroz različita oboljenja i bespolodnost, zapitajmo se da li je simbioza GM semena i totalnih herbicida koje proizvode iste GM kompanije realizacija i eko-genocidnih globalističkih projekata za smanjenje navodno prekobrojnih stanovnika u svetu.
Takav ekspanzionistički razvoj poljoprivrede bazirane na GMO rezultat je sadejstva profiterskih interesa ekonomski moćnih GM kompanija i interesne podrške politički, ekonomski i vojno najjače države sveta, a realizuje se od nametanja ničim ograničene slobode prometa GMO i proizvoda od GMO posredstvom Svetske trgovinske organizacije do direktnih političkih, ekonomskih i čak vojnih pritisaka na brojne ekonomski i politički podređene države u svetu.
Time se realizuje cilj koji je globalistički strateg Henri Kisindžer svojevremeno definisao u jednoj rečenici: „Ko vlada hranom, vlada i ljudima!“
Zapitajmo se i da li GM kompanije sprovode u delo najveću i najtežu srpsku kletvu: „Seme ti se zatrlo da Bog da!“
Znamo li šta jedemo?
Molim sve građane Srbije kao potrošače hrane, a posebno majke i domaćice da razmislimo o poruci koja glasi: „Ako se ne zna ko je otac, hrana je majka svih bolesti!“
Zapitajmo se zašto Srbija kao drugi izvoznik genetički nemodifikovane soje u Evropi i deseti izvoznik genetički nemodifikovanog kukuruza u svetu (!!!) svoje nemodifikovane poljoprivredne proizvode ne koristi za razvoj našeg stočarstva i proizvodnju mlečnih i mesnih prerađivana koje bi i u Srbiji i na međunarodnom tržištu postale prepoznatljive sa robnom oznakom: „Bez GMO“?
Šta smo do sada uradili u vezi GMO i šta nam je dalje činiti u Srbiji?
Brojne ekološke i druge nevladine organizacije decenijama su u Srbiji ukazivale na opasnosti od GMO.
Dva puta su Narodnoj skupštini Srbije predavani zahtevi sa preko 30 hiljada potpisa građana da se sprovede referendum o GMO, ali ti zahtevi nikada nisu bili čak ni predmet razmatranja predsednika Skupštine, a ni predsednika poslaničkih klubova.
Ipak, zahvaljujući ličnoj posvećenosti Milice Vojić Marković, tadašnje predsednice Odbora za zaštitu životne sredine, organizovana su dva Javna slušanja u Narodnoj skupštini Srbije na temu „Uticaj genetički modifikovanih organizama (transgena) na životnu sredinu i zdravlje“ (13. novembra 2012. i 6. februara 2013. godine).
Podstaknut prvim Javnim slušanjem o GMO u Narodnoj skupštini Republike Srbije iz 2012. godine – na kome sam govorio o moguđim posledicama uvođenja GMO u Srbiju, u saradnji sa brojnim aktivistima protiv GMO u Srbiji i inostranstvu, napisao sam tekst prve Deklaracije o GMO sa:
uvodnim sloganom Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji! i
završnim sloganom Ostavimo zemlju naših predaka našoj deci bez GMO!
– koju su prvi jednoglasno usvojili odbornici Skupštine grada Čačka (30. januar 2013. godine).
U međuvremenu, tekst moje i kasnije ponuđeni tekst druge deklaracije, usvojili su, verovali ili ne - takođe jednoglasno, i odbornici u skupštinama 127 opština i gradova – što predstavlja demokratsko i institucionalno izjašnjavanje većine od 75,6% ukupnog broja lokalnih samouprava u Republici Srbiji!
Priključujući se globalnom protestu Marš protiv Monsanta 2016, građani Srbije započinju trajnu opštenarodnu aktivnost za Srbiju bez GMO – čiji logo danas promovišemo u slobodarskom Kragujevcu, sa porukom Svetog srpskog cara Lazara: Nije važno protiv kolike sile se boriš, već koju svetinju braniš!
A naša zemlja i naša zdrava hrana su naše svetinje koje smo nasledili od naših predaka i moralno smo obavezni da ih nezagađene sačuvamo i predamo u amanet našim naslednicima!
Zato, u narednom periodu treba:
prvo, da istrajemo u odbrani Zakona o GMO iz 2009. godine koji propisuje da „Nijedan modifikovani živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.“;
drugo, da Deklaraciju o GMO predložimo da usvoje i odbornici skupština preostale četvrtine opština i gradova u Srbiji koji to do sada nisu učinili;
treće, da formiramo Savez za Srbiju bez GMO; i
četvrto, da predstavnike Saveza za Srbiju bez GMO uključimo u aktivnosti European Conference of GMO-free Regions i da Srbija pre ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju i Evropsku uniju postane član „porodice“ koja okuplja predstavnike preko 5.000 regiona bez GMO u Evropi!
I na kraju: lična zahvalnost!
Građani, nevladine organizacije i lokalne samouprave u Srbiji, a posebno ja lično, dugujemo nemerljivu zahvalnost organizatorima današnjeg skupa za Srbiju bez GMO:
posebno neumornom aktivisti Dejanu Miloševiću – vlasniku i uredniku portala prviprvinaskali.com gde se nalaze arhivirane sve Deklaracije o GMO usvojene u skupštinama 127 opština i gradova i najbogatija internet riznica domaćih i inostranih publikacija, filmova, članaka i informacija o GMO u Srbiji; i
Udruženju pčelara Kragujeije – kao predlagaču Deklaracije o GMO koju je Skupština grada Kragujevca usvojila 27. decembra 2013. godine i kao reprezentativnoj članici Saveza pčelarskih organizacija Srbije – koji je, pored Društva srpskih domaćina i Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije, jedna od tri nacionalne asocijacije koje su Deklaraciju o GMO usvojile neposredno posle prvog usvanja iste u Skupštini grada Čačka.
Prof. dr Miladin M. Ševarlić
autor teksta prve Deklaracije protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO usvojene 30. januara 2013. godine u Skupštini grada Čačak i nestranački poslanik u novom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije
Komentara: 0