Trgovački putnici su pred našim vratima. Lupaju nogom u domaćinska vrata i žele da nam prodaju svoju robu – genetički modifikovane organizme i proizvode na bazi njih. Domaćica može da isprati trgovačkog putnika i ne kupi ono što nudi. Država Srbija, kako nam kažu, nema tu slobodu koju ima svaka domaćica. Kažu nam, mi „MORAMO“ da kupimo robu koju nude GMO trgovački putnici!!!
Pa hajde da vidimo, šta je to što „MORAMO“ da kupimo. Treba li nam?
Dugo i predugo, kroz ceo XX vek, daleka zemlja, tamo gde sunce zapada, industrijalizuje poljoprivrednu proizvodnju. Pravi poljoprivredne kulture sve različitije i udaljenije od svojih, ljudskom rukom netaknutih, rođaka i sve otuđenije od prirode. Pravi biljku koja je mala industrijska jedinica za proizvodnju hrane. Takva, industrijska poljoprivredna proizvodnja, na velikim površinama, ne prepoznaje plodored i odmor zemljišta, jer je to luksuz koji košta i vremena i para. Svako ko se bavi poljoprivrednom proizvodnjim zna da ovakvo ponašanje u proizvodnji hrane izaziva reakciju. Priroda kažnjava. Pojavljuju se bolesti, štetočine i korovi.
Umesto da stane, osvrne se oko sebe i razmisli o svojim postupcima, zahuktaktali ekonomski moćnik nastavlja svojim putem. Nema vremena da ukršta i oplemenjuje nove sorte. Sporo je. Zato biološkim pištoljem bukvalno upucava gene otpornosti na totalne herbicide i štetočine. U milionima godina stvarane i balansirane nasledne osnove organizama, upucavaju se geni, elementi tuđe nasledne osnove, po principu „mož’ da bidne, ne mora da znači“. Ako radi, dobro jeste.....ako ne radi....puca se dok ne proradi!!
Iskustvo se stiče i tehnologija se razrađuje „u hodu“. Eksperiment je „in vivo“. Na nama. Kombinovanjem delova gena mikroorganizama, biljaka, ljudi i životinja, pravi se „franken-gen“, koji se kao metak ispaljuje u ćelije organizama. Geni sakupljeni iz bakterija se ubacuju u biljke, geni ljudi u životinje, životinja u biljke... Na ovakvom biološkom „divljem zapadu“ nema prirodnih granica. Možda će u nekoj doglednoj ili nedoglednoj budućnosti tehnika unošenja gena da se dovoljno usavrši da zaista predstavlja još jednu „pobedu“ čovečanstva nad svojom životnom sredinom. Za sada je transgena tehnologija još uvek prljava i nedorađena i nije zrela za bezbedno oslobađanje na polja i na trpeze.
U transgenu tehnologiju koja proizvodi GMO su uložena velika sredstva. Veličina uloženog, daleko prevazilazi današnju prilično ograničenu upotrebu GM kultura u agraru. Priče o hrani veće hranidbene vrednosti, bogatijoj vitaminima, su ostale manje-više samo priče, a prava realizacija je obuhvatila nekoliko važnih poljoprivrednih kultura i dve modifikacije – otpornost na totalne herbicide i na kukuruzni plamenac. Ove GM kulture se plasiraju širom planete i onima koji imaju probleme sa korovima i plamencem i onima koji te probleme nemaju. Plasiraju se onima koji moraju da vode računa o raspoloženju moćnih, jer trgovački putnici dolaze često sa GMO u torbi i političkim uslovljavanjima i pritiscima na ramenima.
Odakle taj spoj politike i prodaje GM robe?
Ako je GM roba tako dobra i slatka, zašto se sama ne prodaje? Zašto i za nju ne važi „liberalna ekonomija“ slobodnog tržišta, koja se stalno spočitava poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji, pri otkupu roda i letine? Zašto se digla i ala i vrana da uz pritiske i uslovljavanja gura GM robu na svetsko tržište, čak i onima kojima ne treba i koji je neće?
Poznata je istina da je samostalnost u proizvodnji hrane, garant nezavisnosti jedne zemlje. Šta se dešava kada nismo u stanju da sami punimo svoj tanjir, nego stanemo u red da nam ga puni neko drugi? Pa, dešava se da moramo da slušamo sve što onaj koji drži kutlaču, naredi. Mrdnemo li po svojoj volji, šalter za izdavanje može lako da se zatvori.
Naši preci su na ovo mislili na vreme. Ostavili su nam legat. Za razliku od mnogih država, Srbija ima razvijenu poljoprivrednu proizvodnju. Iskusne proizvođače. Naučne i obrazovne ustanove. Samostalna je od semena do trpeze. Zašto bismo pristali da nam neko prodaje proizvod, ali proizvodnju i tehnologiju čuva za sebe i skupo naplaćuje? Da li je to domaćinsko ponašanje? Domaćin će da kupi skup inostrani proizvod ako nema svoj, ako mu onaj koji ima, ne obavlja posao i ako ima para u novčaniku. Mi svoje seme i svoju hranu imamo, obavlja nam posao, a pare moramo da čuvamo. Teška su vremena. Oskudacija je.
Na kraju upitajmo se – Da li živimo u pustinji? Da li nemamo zemlju? Da li nemamo svoju proizvodnju hrane? Da li moramo da jedemo sve što nam se gurne? Da li je GM hrana jeftinija, hranljivija i ukusnija? Da li je GMO najveće i najvažnije pitanje srpskog agrara? Da li će GMO da nam reši probleme u poljoprivredi? Da li nezavisna i slobodna država nešto MORA? Da li iko ima prava da nam članstva u organizacijama uslovljava onim što ćemo da jedemo? Da li će Srbija od toga nešto da zaradi? Treba li nam sve to uopšte?
Ako je odgovor na sva pitanja – NE, onda je odluka laka!
Srbija je već svoje rekla. Prema anketama skoro 85% stanovnika je za to da Srbija bude GMO slobodna zona. Za to se izjasnilo oko 80 lokalnih samouprava u Srbiji, koje su na svojim gradskim i opštinskim skupštinama usvojile Deklaraciju o zabrani gajenja i korišćenja GMO na svojoj teritoriji. Ovo je svojevrsni referendum, na kome je Srbija jasno, glasno i nedvosmisleno rekla – NE!
Kragujevčani! Ponosni Šumadinci! Čuvari svetle tradicije 11. kragujevačkog pešadijskog puka „Karađorđe“! Opet smo u situaciji da branimo svoje. Na sreću, u ovom slučaju, ne životima nego mudrošću i razboritošću. Trgovački putnik je tako moćan da nam i za ovo treba odvažnost. To za nas nije novost. Od starina, uglavnom su nas obilazili baš takvi trgovački putnici. Istina, kao Zekini golaći, malo smo ogolili i obosili, ali u hrabrosti nikada nismo oskudevali. Imamo svoje. Čuvajmo svoje. Mislimo na one koji dolaze posle nas. Zato i ovoga puta donesimo jedinu moguću odluku.... pošaljimo trgovačke putnike iz našeg dvorišta i zahvalimo im se odlučno, ljubazno i pristojno, kao što smo uvek radili. Hvala najlepše na ponudi, hvala što ste nas se setili, dođite na hleb, so i rakiju, ali vaša roba nam - NE TREBA! Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!
Srdačan pozdrav dragom prijatelju Miladinu Ševarliću, organizatorima Tribine i svima koji su prisutni. Svako dobro vam želim.
САМО СЕ БОРИТЕ; ДРАГИ ЉУДИ; ПРОТИВ ПОШАСТИ ЗВАНЕ ГМО!!! УЗ ВАС сам и дивим Вам се на храбрости коју испољавате у друштву пуном кукавичлука и летаргије! Држите, молим Вас, и јавну трибину у Београду! Велики поздрав, Хана
Komentara: 1
Хана
САМО СЕ БОРИТЕ; ДРАГИ ЉУДИ; ПРОТИВ ПОШАСТИ ЗВАНЕ ГМО!!! УЗ ВАС сам и дивим Вам се на храбрости коју испољавате у друштву пуном кукавичлука и летаргије! Држите, молим Вас, и јавну трибину у Београду! Велики поздрав, Хана