Pitanja su, uz objavu na portalu PPNS, upućena svim strankama u elektronskoj formi na javno dostupne mejlove, kao i posredstvom zvaničnih stranica na Fejsbuku:
Rezultati, do sada izvedenih, istraživanja na temu uticaja genetski izmenjenih organizama i prehrambenih proizvoda, koji ih sadrže, na zdravstveno stanje laboratorijskih životinja i njihovu naslednu osnovu su veoma oprečni i nedovoljno pouzdani, s obzirom na specifičnosti transgene tehnologije, zasnovane na genskom inženjeringu, Stoga je svaki kategoričan zaključak o zdravstvenoj bezbednosti ili opasnosti GMO po čoveka neobjektivan i realno neutemeljen. Metoda je veoma složena, plodno je tle za najrazličitije dileme, zahteva analizu sa više aspekata i dalja ispitivanja, na svim nivoima, uključujući i molekularni. Jedino je, za sada, neosporna činjenica da je biotehnologija dostigla neverovatan nivo razvoja, te da je čovek zaista ovladao jednom novom tehnikom koja mu omogućava da manipuliše genetičkim informacijama živih bića i pomera granice i zakone prirode, ali da je ona prerano “izneta” iz laboratorija, izmakla kontroli i komercijalizovana, odakle vuku korene sasvim realni i opravdani strahovi velikog dela javnosti od nesagledivih i nepovratnih posledica njene intenzivne primene.
Iskustva zemalja sveta, čak i onih koje su bile glasni pobornici kreiranja i korišćenja genetski modifikovanog semena i, uopšte, GMO u poljoprivrednoj proizvodnji ukazuju na niz negativnih posledica takve agrarne politike: ekonomskih, ekoloških, socijalnih,…Posebno upadljivi su podaci koji ukazuju na smanjenje prinosa biljaka gajenih iz genetski modifikovanog semena, tokom dužeg perioda, uprkos tome da je upravo postizanje visokih prinosa i potencijalno rešavanje pitanja gladi u svetu glavni argument i opravdanje za uvođenje ove tehnologije u praksu. Uvođenje genetski modifikovanog semena i GMO u biljnu i stočarsku proizvodnju Srbije ugrozilo bi potencijal naše zemlje za proizvodnju zdravstveno bezbedne, po ekološkim principima proizvedene, hrane, što trenutno jeste naša ogromna prednost i mogućnost koju valja razviti i iskoristiti na tržištima u okruženju. Podaci nedvosmisleno govore da se značajan procenat domaće biljne proizvodnje odvija iz sopstevnog semena proizvođača. Gajenje genetski modifikovanog semena, zbog specifične “terminator” tehnologije kojom je dobijeno i “samoubilačkog” mehanizma u sledećoj generaciji biljaka, takvu “olakšicu” ne omogućava, već neizbežno vodi ka svojevrsnom porobljavanju poljoprivrednika i zavisnosti od semenskih kompanija koje trguju takvim semenom. Pored opšteg negativnog efekta na domaću privredu, gajenja GM semena izazvalo bi i: uništavanje domaćih autohtonih vrsta i sorti, ugrožavanje opstanka korisnih insekata poput pčela, narušavanje ekološke ravnoteže, smanjenje biodiverziteta i raznovrsnosti, čime se, indirektno, ograničavaju mogućnosti za dobijanje novih, produktivnijih i kvalitetnijih, sorti i varijeteta.
Uvoz i promet prehrambenih proizvoda koji sadrže GMO predstavljao bi dramatičan udar na domaću, uvek na granici rentabilnosti, poljoprivredu, a domaćeg proizvođača bi stavio u neravopravan položaj prema evropskim kolegama, koji, u uslovima sistemskog, kontinuiranog i stimulativnog subvencionisanja, lakše postižu visoku konkurentnost svoje proizvodnje. Sa aspekta potrošača, najvažnije je da svaki proizvod koji u sebi sadrži GMO bude jasno obeležen jednako kao i ostali prehrambeni proizvodi, dobijeni iz konvencionalnog, organskog ili bilo kog drugog sistema gajenja i prerade, kako bi se ispoštovalo pravo pojedinaca na slobodu i mogućnost izbora. Za potpunu sigurnost potrošača u tom smislu neophodne su, međutim, veoma razvijene tehnike i sledljive procedure u strogo definisanom sistemu kontrole na svim nivoima.
Uzimajući u obzir društveno-ekonomski okvir, u kome se odvija domaća privredna aktivnost, potencijale kojima Srbija raspolaže za proizvodnju zdravstveno bezbednih proizvoda i progresivan rast potražnje na tržištima u okruženju za istima, naučno-tehnološki nivo domaće semenske proizvodnje i kvalitet domaćeg semena, potvrđenog i u svetu, kao i nedovoljno pouzdane informacije o GMO, ozbiljne dileme oko ključnih pitanja njihovog uključivanja u lanac ishrane i odnos brojnih zemalja sveta i EU prema njima, stave smo da bi uvoz i promet GMO, njihovo kreiranje u komercijalne svrhe i šira eksploatacija ove tehnologije u Srbiji na uštrb tehnologije koja se pouzdano i uspešno realizuje u zemlji i nostranstvu bila ishitrena odluka i nepromišljena avantura sa dalekosežnim i teško otklonivim negativnim posledicama po domaću privredu, nacionalni integritet i prepoznatljiv imidž zemlje.
SAVEZ GRADOVA I OPŠTINA
Odbornička grupa ZZŠ je, jednoglasno, u Skupštini grada Kragujevca, podržala Deklaraciju “Za Srbiju bez GMO” i aktivno bilo uključena u njeno promovisanje. Smatramo da je uključivanje što većeg broja gradova i opština u ovaj “pokret” jedan od efikasnih načina da se država odupre sve agresivnijim promoterima transgene tehnologije kao moćnog instrumenta savremene geopolitike. Proglašavanje neke teritorije za zonu bez GMO je već prisutan model i u zemljama EU. U našim uslovima, kada je pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji uslovljeno liberalizacijom Zakona o GMO, što podrazumeva slobodniji uvoz i promet GMO, to je rešenje za njihovo ograničavanje i očuvanje prehrambene nezavisnosti, kao uslovu ostalih oblika nezavisnosti jedne države.
Zajedno za Šumadiju Savet za poljoprivredu i selo prof. dr Olivera Nikolić 13. maj 2016.
STAV O GMO
Srpska poljoprivreda treba kao i do sad da se razvija bez GMO. Naši zakoni su dobri i ne bi trebalo da se menjaju, treba da ih zadržimo i u nekoj meri poboljšamo. Što se tiče GMO, zakoni zabranjaju uvoz, prodaju i promet GMO prozvoda. Naše mišljenje je da je budućnost naše poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u proizvodnji organskih proizvoda koja u Srbiji sve više hvata maha.
I pored zabrana postoje parcele u Srbiji na kojima su zasejane GMO kulture. Smatramo da treba još više da se pooštre zakoni i mere kontrole kako bi se smanjio procenta ilegalne proizvodnje u našoj zemlji.
Što se tiče uvoza prozvoda koji sadrže GMO treba biti veoma oprezan. Tu država mora da reaguje i da stane na put velikim kompanijama koje u svemu ovome vide samo profit i ništa drugo! Ukoliko se moraju uvoziti GMO proizvodi, na njima mora stojati jasna deklaracija da su oni GMO porekla!
Mi smo apsolutno protiv bilo čega što sadrži GMO, a svedoci smo da su i mnogo jače zemlje stale iza svoga naroda koji je jasno rekao ne GMO. Svedoci smo mnogih dobijenih presuda u korist ljudi u Strazburu, a primer je jedan pčelar iz Nemačke kome je Nemačka morala platiti ogromnu štetu zbog toga što su njegove pčele došle u kontakt sa GMO polenom kukuruza.
Stav je našeg G.O. i stručnog tima za poljoprivedu da je budućnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji zasnovana na organskoj proizvodnji. Tu postoji velika šansa, imamo mnogo neobrađenih parcela, nezagađenu okolinu i vodotokove. Sve ovo je odlična polazna osnova, samo još da država posveti malo više pažnje ovom vidu proizvodnje!
SAVEZ GRADOVA I OPŠTINA
Mi apsolutno podržavamo, i slažemo se sa usvojenom deklaracijom protiv GMO. Podržavamo i zalagaćemo se da se ova ideja sprovede u delo!
Predsednik G.O. Ilija Radovanović 13. maj 2016.
* * *
Ostale stranke kojima su raspoređeni odbornički mandati u Kragujevcu, ni nakon tri podsećanja, nisu uputile odgovore.
PORTAL PPNS ĆE NASTAVITI SA TRAŽENJEM ODGOVORA KAKO BI JAVNOST IMALA UVID U STAVOVE SVIH PREDSTAVNIKA GRAĐANA U KRAGUJEVAČKOJ SKUPŠTINI.
Zahtevaćemo odgovore utoliko pre što je Skupština grada Kragujevca 27. decembra 2013. godine donela Deklaraciju "o proglašavanju teritorije grada Kragujevca za teritoriju bez proizvodnje, odnosno gajenja i prometa GMO i proizvoda od GMO", čime su svi nadležni u obavezi da doprinose sprovođenju ovog dokumenta.
Komentara: 0