Povodom svoje druge godišnjice, portal PRVI PRVI NA SKALI, u saradnji sa Društvom pčelara Kragujevca, organizuje tribinu "Kako da o(p)stane Srbija bez GMO" na Večernjoj sceni 303 Pozorišta za decu (Dom sindikata, Trg slobode 1) u petak 3. juna od 17 časova.
O danima prošlim - kako se izrodio problem sa GMO, danima sadašnjim - šta se dešava u zemlji i svetu, ali i rešenjima - protiv GMO u budućim danima, predavanja će održati:
Dr Papić je docent Univerziteta u Novom Sadu, Ekonomskog fakulteta u Subotici. Magistar je poljoprivrednih nauka i doktor ekonomskih nauka. Naslov njene doktorske disertacije je "Ekonomske i etičke implikacije difuzije genetski modifikovane hrane".
Prof. dr Ševarlić je do penzionisanja radio na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, predsednik je Društva agrarnih ekonomista Srbije, specijalni savetnik za agroprivredu Ekonomskog instituta u Beogradu, počasni profesor Volgogradskog državnog agrarnog univerziteta.
Uvodna reč na tribini pripada Milutinu Petroviću predsedniku Društva pčelara Kragujevca, a moderator tribine biće Dejan Milošević, pokretač i urednik portala PPNS. Milošević je dobitnik nagrade za novinarstvo u oblasti zaštite životne sredine u 2015. godini - za rad o GMO, u okviru projekta SENSE - Podrška organizacijama civilnog društva aktivnim u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji (u organizaciji Regionalnog centra za životnu sredinu).
Ševarlić, Petrović i Milošević su kopredlagači Deklaracije "Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!" koja je 13. novembra 2013. godine dostavljena na usvajanje nadležnima u gradu Kragujevcu. Skupština grada Kragujevca jednoglasno je usvojila Deklaraciju o GMO 27. decembra 2013. godine.
Geni se mogu preneti u druge biljne kulture ili divlje srodnike
Mogu se izmeniti osobine neciljnih biljnih vrsta
Može se narušiti zdravlje zemljišta
Može doći do pojave tzv. super korova i super insekata rezistentnih na pesticide (herbicide i insekticide)
Može doći do parenja GM životinje sa divljim srodnicima
Može doći do stresa životne sredine usled izmene proizvodnih mera.
Imajući na umu razlike između tradicionalne selekcije i GI-a, postoji bojazan da proizvodnja GM biljaka teoretski može narušiti biodiverzitet na tri načina:
horizontalnim transferom gena (ukoliko divlji srodnici na koje je GM biljka prenela novu osobinu, ispolje uvećanu kompetitivnost na određenom staništu)
poljoprivrednim merama (GM biljke tolerantne na herbicide, mogu ugroziti primenu dotadašnjih mera za suzbijanje korova)
masovnom proizvodnjom malog broja biljnih kultura sa željenim osobinama može se narušiti biodiverzitet kultivara i povećati osetljivost na biljne bolesti i štetočine
OSNOVNO PRAVILO U ISHRANI - TREBALO BI JESTI HRANU IZ KRAJA U KOM ŽIVIMO
Kod nas poljoprivredna inspekcija ne dozvoljava nikakve posebne oznake kao što su "Sadrži GMO" ili "Ne sadrži GMO" ("bez GMO"), zbog toga što se pozivaju na odredbe Zakona o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine, kojima je regulisan, odnosno zabranjen uvoz, uzgoj, prerada i plasman GMO i proizvoda od GMO. Međutim, kao i svaki zakon, i ovaj se krši u manjoj ili većoj meri. U nešto većoj meri se krši kad je reč o GM soji koja uglavnom završava u ishrani stoke na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima u pojedinim područjima naše zemlje. Pre svega, na područjima Banata, Mačve i Srema. Kad je reč o drugim poljoprivrednim proizvodima, mislim da nisu zastupljeni GMO – izuzimajući sve veći deo uvoznih prehrambenih proizvoda, posebno iz zemalja gde je dozvoljen uzgoj GMO.
Najveća sramota za Srbiju je izvoz naših visokokvalitetnih sirovina – soje i kukuruza koji nisu genetski modifikovani, a uvozimo mleko i mlečne prerađevine, meso i mesne prerađevine od stoke koja je hranjena GMO, odnosno sirovinama od tih organizama. To je zaista neshvatljiv nonsens – da izvozimo najkvalitetnije sirovine, a uvozimo nekvalitetne prerađevine na bazi sirovina koje su GM. Srbija je, ovako mala zemlja, deseta u svetu po izvozu kukuruza koji nije GMO, a na 1. mestu u Evropi po izvozu soje koja nije GM. Osim toga, u Srbiji smo dostigli za 10 odsto veći prinos soje koja nije GMO, nego što je prinos GMO soje u Americi ili drugim zemljama koje gaje GMO soju. Istovremeno, cena naše soje u zrnu, koja nije GM, kad se plasira na svetskim berzama, za 100 dolara je veća po toni nego što je cena zrna soje koja je GMO.
Komentara: 0