ŠESTI POLJOPRIVREDNI FORUM „HRANA ZA EVROPU” OD 3. - 5. NOVEMBRA, VRŠAC, HOTEL "SRBIJA"
Ekonomske analize ukazuju da bi Srbija podizanjem prinosa na nivo proseka EU 28 mogla da utrostuči vrednost poljoprivredne proizvodnje i višestruko poveća izvoz. Za to su neophodne značajne strukturne promene i razvoj različitih modela udruživanja u agroprivredi, investicije u tehnološki razvoj i infrastrukturu poljoprivrede, prehrambenu i druge grane prerađivačke industrije, zasnovane na marketing konceptu koji je preduslov za poboljšanje konkurentnosti srpske agroprivrede.
Kakva je srpska agroprivreda viđena očima ministara i menadžera?
Čija je zemlja Zemlje Srbije?
Potrošač ima pravo da zna! Standardi bezbednosti hrane u Srbiji?
Zašto Srbija nije uradila gotovo ništa kako bi sprečila bacanje značajnijih količina hrane?
Fair-trade u poljoprivredi i proizvodnji hrane kao podrška malim proizvođačima?
Kako regulisati poslovanje distributivnih lanaca?
Koji su sektori poljoprivredne proizvodnje nosioci razvoja u izmenjenim tržišnim okolnostima?
Koji su prioriteti revitalizacije prehrambene industrije, a u cilju pomeranja fokusa konkurentnosti sa proizvoda nižeg na proizvode višeg stepena prerade?
Nove dileme i nova rešenja, kroz dijalog svih zainteresovanih, misija su Šestog poljoprivrednog foruma „Hrana za Evropu” koji je ove godine posvećen temi: Bezbednost hrane.
Pored ostalog, na forumu "Hrana za Evropu - Bezbednost hrane" biće predstavljena karta "Srbija bez GMO", a pratiće je najnoviji podaci o 127 opština i gradova i njihovom učešću u ukupnoj teritoriji, ukupnom broju stanovnika, ukupnom poljoprivrednom i korišćenom poljoprivrednom zemljištu, oranicama, stalnim zasadima i livadama i pašnjacima, koje će da iznese prof. dr Miladin M. Ševarlić(BIOGRAFIJA).
DEO PROGRAMA
Četvrtak, 3. novembar
10:00-10:30 Pozdravne reči
Dragan Šagovnović, Ekonomski institut, generalni direktor
Prof. dr Miladin Ševarlić, Društvo agranih ekonomista Srbije, predsednik
Dragana Mitrović, Gradonačelnik grada Vršac
17:45-19:00 Panel 4: Čija je zemlja Zemlje Srbije
Vuk Radojević, Vlada Vojvodine, Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo
Prof. dr Miladin Ševarlić, Društvo agararnih ekonomista Srbije, predsednik
Branislav Bugarski, Vlada Vojvodine, bivši pokrajinski sekretar za privredu
Dragana Gođevac, Uprava za zemljište, Direktor
Jelisaveta Vasilić, Savet za borbu protiv korupcije, član saveta
Nenad Ilić, NVO Obruč, predsednik
Strahinja Sekulić, Agencija za restituciju, direktor
KOMPLETAN PROGRAM
PROF. DR ŠEVARLIĆ: DOBRE EKONOMSKE POLITIKE NEMA BEZ DOBRE AGRARNE POLITIKE
Domaći proizvodi ubuduće će imati oznaku porekla "Srpski kvalitet" najavio je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, na otvaranju na 6. Poljoprivrednog foruma "Hrana za Evropu" u Vršcu. Takođe, ministar je najavio da će Srbija sledeće godine moći da konkuriše za sredstva iz IPARD programa EU. Za ovu svrhu inače je za period od sedam godina, počev od 2014. godine, namenjeno 175 miliona evra.
Najveću perspektivu za izvoz imaju voće, povrće, goveđe meso i prerađevine i ribarski proizvodi.
Bezbednost hrane centralna je tema poljoprivrednog foruma „Hrana za Evropu“ koji je danas počeo u Vršcu.
Dragan Šagovnović, direktor Ekonomskog instituta, koji je jedan od organizatora skupa i izjavio je da se, nažalost, za šest godina koliko se održavaju ovi Formi, u agraru ništa bitno nije promenilo, bolje reći dosta toga se promenilo ali na gore.
Prof. dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, suorganizator skupa ocenio je da dobre ekonomske politike nema bez dobre agrarne politike. Uostalom i Teodor Šulc, koji je svojevremeno dobio Nobelovu nagradu za rad iz oblasti smanjenja siromaštva, smatrao je da je siromaštvo pokazatelj nepoznavanja agrarne ekonomije.
Obraćajući se prisutnim stručnjacima iz oblasti agrobiznisa Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine naveo je da nema izvoza hrane u Evropu ako ona nije u skladu sa bezbednosnim kriterijumima iz Evropske unije.
- Situacija sa Rusijom je, može se reći, još komplikovanija. Problem je i to što jeftino izvozimo sirovine, a to se dešava zato što nemamo gde da ih čuvamo, jer nam fale kapaciteti gde bismo ih čuvali za period kada će oni imati veću cenu, rekao je ministar. On je najavio da će se sledeće godine, u skladu sa raspoloživim sredstvima, za koja se još ne zna kolika će biti, ulagati i u kapacitete za skladištenje. Takođe i za mlade poljoprivredne proizvođače i u konkurentnost našeg agrara koja je sada slaba.
Prema njegovim rečima najveću perspektivu za izvoz imaju voće, povrće, goveđe mese i prerađevine te ribarski proizvodi.
Orijentacija je da u sledećoj godini sva sredstava koja budu na raspolaganju usmeravaju na povećavanje konkurentnosti našeg agrara. Tu će, naglasio je ministar, posebno mesto imati prerađivački sektor.
Učestvujući u radu Foruma, Dragan Glamočić, savetnik predsednika Vlade Republike Srbije, izjavio je da je orijentacija Vlade Srbije da se pomaže pre svega malim i srednjim gazdinstvima, da im se daju amputi da ojačaju, ali se, kako je rekao, neće zaboraviti ni na velika gazdinstva.
* * *
Ovaj, sada već tradicionalni skup, svake godine okuplja predstavnike svih struktura čiji su stavovi, aktivnosti i delovanja značajni u procesu približavanja srpske poljoprivrede i proizvodnje hrane evropskim standardima, a to su pre svega: resorna ministarstva, privredne komore, zadružni savezi, poslovna udruženja, predstavnici struke i nauke iz Srbije i inostranstva, međunarodne organizacije, renomirane regionalne i domaće kompanije, finansijske institucije, predstavnici trgovinskih lanaca i mnogi drugi.
Kakva je srpska agroprivreda viđena očima ministara i menadžera? Čija je zemlja Zemlje Srbije? Potrošač ima pravo da zna! Standardi bezbednosti hrane u Srbiji? Zašto Srbija nije uradila gotovo ništa kako bi sprečila bacanje značajnijih količina hrane? Fair-trade u poljoprivredi i proizvodnji hrane kao podrška malim proizvođačima? Kako regulisati poslovanje distributivnih lanaca? Koji su sektori poljoprivredne proizvodnje nosioci razvoja u izmenjenim tržišnim okolnostima? Koji su prioriteti revitalizacije prehrambene industrije, a u cilju pomeranja fokusa konkurentnosti sa proizvoda nižeg na proizvode višeg stepena prerade?
Svoja mišljenja, stavove i pristupe po ovim pitanjima sučeliće predstavnici različitih interesnih grupa kroz šest panela.
U okviru uvodnih panela, srpska agroprivreda viđena očima ministara i menadžera, učešće su, pored ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislava Nedimovića, potvrdili i zvaničnici koji su ovu funkciju obavljali u ranijim sazivima Vlade, kao i predstavnici renomiranih prehrambenih kompanija i naučno - istraživačkih institucija.
U popodnevnim časovima prvog dana predviđen je panel sa diskusijom na teme Srpska poljoprivreda na putu ka EU, kao i stalno aktuelnu temu restitucije imovine u panelu pod nazivom "Čija je zemlja zemlje Srbije?".
Drugi dan rada je u celosti posvećen bezbednosti hrane kao centralnoj temi ovogodišnjeg poljoprivrednog foruma "Hrana za Evropu". U okviru dva panela suočiće se viđenja problema bezbednosti hrane sagledanog s jedne strane očima nauke i prakse, a sa druge strane očima nadležnih za donošenje regulative koja uređuje ovu oblast.
* * *
EU POGLAVLJA /12. BEZBEDNOST HRANE, VETERINARSKA I FITOSANITARNA POLITIKA
Cilj ove politike je zaštita zdravlja ljudi i interesa potrošača, ali i zaštita zdravlja i dobrobiti životinja i zdravstvena zaštita bilja, uz istovremeno sprečavanje unošenja i širenja zaraznih bolesti, kao i biljnih štetočina u Evropsku uniju.
Poglavlje pokriva oblast bezbednosti i higijene hrane kroz niz pravila za proizvodnju prehrambenih proizvoda. Osim toga, pravna tekovina usklađuje detaljna pravila na polju veterine koja su od suštinske važnosti za očuvanje zdravlja i dobrobiti životinja, ali i bezbednosti hrane životinjskog porekla na unutrašnjem tržištu (poput ishrane i prevoza živih životinja).
U fitosanitarnoj oblasti, propisi Evropske unije se odnose na pitanja kao što su zaštita biljnih sorti, kvalitet semena, primena sredstava za zaštitu biljaka, opasni organizmi.
Prilagođavanje sistemu EU uključuje uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću hrane, a dobijanje HACCP sertifikata je preduslov ulaska proizvoda na tržište EU. Uključivanjem u Sistem brzog obaveštavanja za bezbednost hrane ili hrane za životinje biće povećana efikasnost kontrola nadležnih službi, a time i nivo bezbednosti hrane, putem sprečavanja prodaje i povlačenja sa tržišta proizvoda koji predstavljaju rizik za zdravlje.
Integrisan pristup bezbednosti hrane „od njive/štale do trpeze“ podrazumeva da se kontrola sprovodi u svim fazama proizvodnje, prerade, prevoza, skladištenja i pripreme hrane i hrane za životinje
A šta to, u stvari, znači?
Svi proizvodi na srpskom tržištu će morati da zadovolje evropske standarde, što će doprineti višem stepenu kvaliteta i bezbednosti hrane
Biće unapređen uzgoj i sistem označavanja životinja, čime će se smanjiti trgovina „na crno“, bez veterinarske kontrole
Tradicionalni proizvodi, poput kajmaka, sira ili rakije će i dalje moći da se proizvode, uz primenu strožijih kriterijuma proizvodnje i prodaje
Prehrambeni proizvodi moraju imati deklaracije koje sadrže obavezne podatke poput: popisa i količine sastojaka, roka upotrebe, uslova čuvanja, naziva i adrese proizvođača (i uvoznika), zemlje porekla, uputstva za upotrebu
Za izgradnju i opremanje inspekcijskih službi na granicama Evropske unije će moći da se koriste EU fondovi.
Više informacija o politici EU, najznačajnijim pravnim aktima i drugim dokumentima možete pronaći na sledećim stranicama:
Komentara: 0