Autori su u knjizi obradili ekonomsko stanje u zemlji uz analizu FOREX tržišta
Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama. Zbog teškog ekonomskog stanja u kome se Srbija nalazila, Vlada je morala da zaključi stend-baj sporazum sa MMF. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, ako nam zatrebaju pare da se koriste. Međutim, nema zemlje koja se uspešno razvijala kada je dosledno primenjivala recepte te institucije. Naprotiv, dosledna primena recepata MMF-a kao i drugih međunarodnih finansijskih institucija, vodi zemlju u status savremenih kolonija!
Različite su ocene uspeha poslednje vlade na početku 2016. godine, koja uz male rekonstrukcije,vodi Srbiju od 2012. godine. Dok se Vlada hvali sa istorijskim uspesima, narod sve lošije živi, i stalno je u očekivanju obećanog boljeg sutra. Vreme će pokazati da li su reforme bile samo obećanja!
Analitičari ukazuju da bez novog društvenog i privrednog sistema i ekonomske i socijalne politike, drugačije od ove koja se vodi na početku 2016. godine Srbija srlja u status de facto kolonije i "pustinje bez peska". Upadanje u taj status je nedopustiv greh sadašnje prema budućim generacijama. Za izlazak iz krize Srbiji su potrebni političari, privrednici i državnici, koji će napraviti preokret u ambijentu i usmeriti ekonomiju u dobrom pravcu, koji će doneti rezultate.
Dakle, politika koja prepozna neophodnost, suštinu i domete ovakve koncepcije i učini odgovarajuća prilagođavanja u svojim programima i konkretnim delovanjima, ima šansu da ispuni svoju državničku misiju, da ostvari moguće u datim okolnostima za državu umesto za grupu političkih istomišljenika. To je značajno zbog očekivanja građana Srbije, pre svega, mladih u vezi otvaranja perspektive za izlazak iz krize i prelazak na putanju održivog ekonomskog razvoja. Politički faktor presudan je ne samo zbog implementacije datih predloga, već i zbog shvatanja atmosfere optimizma u državi za čije preživljavanje, pored znanja i konstruktivizma, danas je potrebno i strpljenje.
Nezadovoljnici sa YU-socijalizmom pripisuju danas ondašnjim radnicima zalaganje za "manje rada, uz više novca". Radnici u Srbiji danas imaju prekarni rad, a to je nesiguran i neizvestan rad. Autori su u knjizi prikazali nestanak Jugoslavije i stalnu ekonomsku borbu vladajućih političkih garnitura u Srbijii za vlast, kroz svakodnevna obećanja za dolazak boljeg sutra, koje narod očekuje. Ipak, ta obećanja se nalaze na dugom štapu! Država stalno siromaši, rastu joj dugovi o čemu se ukazuje u knjizi kroz informacije, članke i analize.
Kako to sve izgleda i kako se trguje na međunarodnom deviznom tržištu, autori su prikazali u drugom delu knjige kroz temu o FOREX tržištima... To su praktično dve knjige sa ekonomskim temama, koje izviru jedna iz druge i spojene su u jedne korice!
Autori
Recenzenti: prof. dr Oskar Kovač i prof. dr Sreten Ćuzović Urednik: Radovan Vlahović Izdavač: Banatski kulturni centar
RTV: POLJOPRIVREDA I SELO NEMAJU POLITIČKU PODRŠKU
RTV: BRAZDE - KAKVO JE STANJE U SEOSKIM SREDINAMA ŠIROM SRBIJE
KTV: ČIJE SU NAŠE ORANICE I ŠTA NAS ČEKA...?
REFORME U POLJOPRIVREDI SRBIJE
. . .
Strategiju da usvoji Parlament
Svaka vlast kada je dolazila, ciljna grupa kojoj je obećavala boljitak bili su seljaci. To je izborno telo od nekoliko miliona glasača (ima 778.000 gazdinstava). Jer, oni su im i glasačka mašina za pobedu na izborima. Svi programi su uglavnom ostajali u fiokama, i samo na obećanjima. Svi su donosili strategije, proizvođačima i narodu manju proizvodnju. Tako smo posle svake strategije imali pad proizvodnje!? Danas većina seljaka tovi stoku samo za sopstvene potrebe, a na tržište se iznosi samo slučajni višak, pa imamo naturalnu proizvodnju.
Cilj nam mora biti da imamo farmere koji će imati sigurnost i namenski proizvoditi za tržište. To znači da Srbiju treba proglasiti za region bez GMO, a kada se takva hrana u njoj proizvodi i prodaje u svetu ona je skuplja od obične za 30 do 50 odsto!
U tom slučaju bi trebalo da stvorimo oko 300.000 farmera sa po 15 hektara poseda i da se organizovano, preko zadružnih saveza, kao što to rade u svetu (gde ih zovu kooperative koje imaju 800.000 članova) organizovano pojavljujemo na svetskom tržištu. U tom slučaju oni bi mogli da udvostruče proizvodnju sirovina za prehrambenu industriju koja se danas koristi od 30 do 50 odsto. Jer, pogoni su građeni uglavnom za potrebe nekadašnje Jugoslavije, ali su ostali na području Srbije. Zato nema potrebe graditi nove, već samo revitalizovati stare i za njih proizvoditi dovoljno sirovina. Jer, kapacitete koje imamo nedovoljno koristimo!
Komentara: 0