Kritike upotrebe GMO hrane obično idu u pravcu štetnosti po zdravlje ljudi i teorijama zavera o depopulaciji stanovništva. Međutim, primenu GM hrane neophodno je sagledati i iz ekonomskog ugla i opasnosti od stavljanja celokupne proizvodnje hrane pod potpunu kontrolu monopola biotehnoloških korporacija.
Očigledno je da se radi o pokušaju "istiskivanja" tradicionalnih sorti i zameni sa GM vrstama. Eventualna štetnost po zdravlje očigledno nije dovoljno istražena niti još uvek decidno dokazana, pa se na prvi pogled čini opravdano prebacivanje protivnicima GM tehnologija da su ekološki tehnofobi koji šire paniku i strah kod ljudi da su protiv tehnoloških inovacija u proizvodnji hrane, te su neodgovorni kada je sve više gladnih u svetu.
Dakle, ključni argument u korist GM hrane koji se ističe je njena uloga u borbi protiv gladi zbog bržeg rasta populacije od proizvodnje hrane. Ono što izaziva sumnju u ove tvrdnje je krajnje agresivni nastup lobista GMO i veliko nestpljenje u primeni GM proizvoda, a naročito u svetlu činjenice da se kontrola proizvodnje hrane koncentriše u nekoliko mega monopola.
U prilog ovome je podatak da četiri najveće korporacije ("Monsanto", "Dupont", "Syngenta", "Bayer") kontrolišu 937 biotehnoloških patenata od ukupno 1.085. Glavni motiv je ostvarivanje enormno visokih profita, a samo zbog pritiska javnosti će deo biti izdvojen i usmeren u siromašne zemlje ili "ekološke fondove" zbog odobrovoljavanja javnosti i prikazivanja navodne društvene odgovornosti korporacija. Mada će se i tako teško prikriti namera neprimereno visoke kontrole korporacija na tržištu hrane (ali i vitamina, čajeva, lekova...).
Tipičan nastup je bio prilikom pomoći (isključivo GM hranom) afričkim zemljama (2002.) pogođenim glađu od strane korporacija iz SAD. Pomoć je trebalo da ide preko Svetskog programa za hranu, ali su zemlje Afrike odbile tu pomoć izrazivši bojazan od kontaminacije zemljišta GM kukuruzom. Čak je i FAO smatrao da bi južnoafrička regija mogla obezbediti više od polovine potrebnog kukuruza koji nije GM za pomoć ugroženim zemljama. Lobisti GMO su pripremali klimu da se ta pomoć gotovo mora primiti koristeći situaciju gladi koja je vladala. Svetski mediji pod kontrolom lobista su optužili afričke lidere da guraju svoje stanovništvo u glad i smrt. Pritisak i ucene su išli tako daleko da su zvaničnici Svetskog programa za hranu skandalozno izjavljivali da "oni koji mole za hranu ne mogu da biraju".
Namera potpune kontrole u proizvodnji hrane se ogleda i u uvođenju tzv. terminator tehnologije. Radi se o ugrađivanju gena koji uništava seme biljke i ono se ne može koristiti sledeće sezone, što je vekovima bila praksa.
Poljoprivrednici bi morali svake godine da kupuju novo seme, i tako bi bili potpuno zavisni od korporacija. Donedavno se 80% starog semena koristilo za novu sezonu (perriere, franck seuret). Pritom, ovu tehnologiju GMO lobisti koriste kao dokaz neutralisanja bojazni od kontaminacije.
Praksa govori drugačije. "Monsanto" je (2003.) tužio preko 2.000 poljoprivrednika u SAD optužujući ih da su koristili seme njihove soje bez dozvole, tražeći astronomske odštete. Većina je izgubila parnice, iako su tvrdili da nikada nisu sejali ovu soju, već se ona vetrom prenela na njihova polja, što je verovatno bilo tačno. GM korporacije praksu čuvanja "zastarelih" semena smatraju štetnim recidivom i strahom od primene produktivnijih sorti. Da to nije baš tako, ne bi upravo one pribegavale biopiraterstvu, odnosno krađi tradicionalnog znanja i sorti iz siromašnih zemalja koje patentiraju kao svoje. Iako se novi patent mora dokazati novim pronalaskom, one patentiraju već postojeće sorte koje godinama koriste starosedeoci dodajući samo nova numerička imena.
Tako, recimo, ljudi iz Indije moraju da plaćaju pravo na korištenje autohtonog "nim" stabla korporacijama zbog prava na patent, iako se ono vekovima koristilo u Indiji kao sredstvo u medicini i zaštiti biljaka. Primera je napretek i kao da se ponavlja praksa konkvistadora i kasnijih kolonizatora, koji su novootkrivene teritorije smatrali "praznom zemljom" otimajući je od starosedelaca.
Danas se slično radi sa tradicionalnim znanjima ili sortama "trećeg sveta" koji se proglašavaju "korporacijskim vlasništvom zaštićenim patentom" (dr Vandana Šiva).
Svetska trgovinska organizacija pogoduje piraterstvu, prihvatajući sistem patentiranja koje nameću korporacije. Jasno je da će veća primena GM semena značiti i veću kontrolu poljoprivrednika, poput one koja već postoji u SAD i Kanadi. Jedan od ključnih segmenata transatlantskog trgovačkog sporazuma (TTIP) koji čeka paraf EU je i kontrola GM semena. Kupovinu GM semena prati ugovor o obavezi sejanja samo jedne sezone. Korporacije nadgledaju farmere i mogu ih tužiti ako posumnjaju da seju seme bez autorizacije. Izvesno je da će ova kontrola samo rasti, a već sada se satelitima kontoliše setva i prati kretanje goveda sa čipovima u ušima.
Borislav Borović Izvor: Forum nezavisnih ekonomista
Komentara: 0