KRAGUJEVAC - Postoje rešenja za dilemu kako da Srbija opstane bez genetski modifikovanih organizama (GMO), među kojima su izbor ombudsmana za hranu, usvajanje nacionalne strategije za ishranu dece i uvodenje ustavne zabrane GMO, izjavila je na tribini u Kragujevcu autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioterorizam" Tatjana Brankov.
Brankov, koja predaje na Ekonomskom fakultetu u Subotici, smatra da je među rešenjima i osnivanje Komisije za sprečavanje prevara u prehrambenom lancu, udruživanje farmera, formiranje alternativne mreže "fer trgovina".
Govoreći na tribini, koju su organizovali portal Prvi prvi na skali i Društvo pčelara Srbije, ona je rekla da upotrebom GMO može doći do pojave superkorova i insekata, narušavanja biodiverziteta, transfera gena u druge vrste ili divlje srodnike, kao i do parenja GM životinja sa divljim srodnicima.
Ona je ukazala da srpski farmeri mogu da se zaštite od GMO, GM hrane i velikog agrobiznisa samo i isključivo putem udruživanja.
"Neko bi iz našeg agrobiznisa mogao da se seti da uključi male proizvođače u fer trgovinu. To može da bude i naša izvozna šansa jer su takvi proizvodi prepoznati na svetskom tržištu", predočila je Brankov.
"U Srbiji je 127 gradova i opština i formalno protiv GMO. To je više od tri četvrtine teritorije naše zemlje", naglasio je predsednik Društva pčelara Kragujevca i zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Milutin Petrović.
On je naveo da je osnovni razlog zašto su pčelari protiv GMO "što nam je Evropa 2011. godine, nametnula da se kontroliše med na prisustvo GM polena".
"Pošto izvozimo dve do tri hiljade tona meda godišnje, to automatski znači da ne bismo znali šta ćemo sa našim proizvodom", rekao je Petrović.
On smatra da bi to predstavljalo gašenje naših košnica i zanata, i napominje da SPOS ima trajno opredeljenje da se bori protiv GMO.
"Svesni smo negativnosti, onoga što nam ne prikazuju oni koji lobiraju i to ističemo svakom prilikom", rekao je Petrović.
Komentara: 0