Evropski Parlament je juče odlučio da će u 2015. stupiti na snagu novi zakon vezan za uzgajanje GMO-a (genetski modifikovanih organizama) u EU.
Naime, ova zvanična potvrda je bila i očekivana s obzirom da je Brisel proteklih meseci bio polje borbe za GMO FREE EUROPE. Još od juna sa političkim sporazumom u Savetu ministara EU dogovoreno je da se zemljama članicama dozvoli da same odlučuju da li na svojoj teritoriji žele ili ne da dozvole gajenje GMO-a počela je velika debata. Nakon toga i Evropski Parlament je takođe neformalno podržao plan da se članicama dozvoli da zabrane genetski modifikovane (GM) kulture na svojoj teritoriji, čak iako iste imaju dozvolu za gajenje u Evropskoj uniji. Time su uvećane šanse da proizvodnja GM useva u EU ostane ograničena i da odluka o gajenju bude u rukama nacionalnih vlada. Evropa, iako ima najstrožije zakone po pitanju testiranja GMO i najmanju produkciju istih, i dalje je jako podeljena po ovom pitanju, sa Francuskom i Nemačkom koje su protiv i Britanijom koja podržava GM kulture. Današnji dogovor je svakako pobeda za one koji se bore protiv GMO-a. Ipak mi bi da pokrenemo malu raspravu o percepciji istih u Srbiji… tj.
Da li i dalje idemo u lov na veštice?
Sredinom 19-tog veka većinu Evropskih vinograda uništio je insekt pod imenom Phylloxera koji je u tom periodu prešao iz Amerike na Evropsko područje. Preko 40% francuske vinove loze i vinograda su devastirani u periodu od 15 godina, od kraja 1850-ih do sredine 1870-ih.
No, sudeći po današnjoj dostupnosti dobrog francuskog vina, reklo bi se da je rešenje za taj problem pronađeno. Ali kao i svako revolucionarno rešenje, predlog Lea Lalimana i Gastona Bazilea, dva francuska vinogradara, koja su predložila mogućnost da se vinova loza evropskih sorti spase kroz kombinovanje iste uz pomoć transplantacije sa korenom otporne američkih loze, koju Phylloxera ne napada u startu je bio odbijen. Ovo rešenje koje je u to doba na kraju ipak spasilo evropsku vinsku industriju je u svejedno u prvom momentu izazvao veliku podelu u industriji vina, gde su stručnjaci poznati kao “hemičari”, odbili ovo inovativno rešenje i insistirali na daljom upotrebom pesticida i hemikalija, kao najboljeg rešenja za ovaj problem. S druge strane svi oni koji su usvojili inovativno rešenje dvojice vinara prozvani su ” Americanists” ili “trgovci drvetom”. Francuska vlada koja je u to vreme nudila ogromnu nagradu bilo kome ko bi našao rešenje za ovu štetočinu odbila je da tu nagradu isplati dvojici vinara sa obrazloženjem da rešenje nije uništilo napast, već́ samo zaustavilo gore propadanje vinove loze, a bilo je i onih koji su navodili da su upravo oni originalno i uveli štetočinu.
Čemu ovaj uvod? Pre svega dokaz da danas pijemo fantastična vina iz cele Evrope, koja su proizvod tadašnje napredne tehnike očuvanja vinskih sorti koje bi inače vrlo verovatno zauvek bila izgubljene. Inicijalna ideja GMO bila je takođe očuvanje ugroženih biljnih vrsta. Ta ideja je danas sigurno degenerisala, i tehnologija je počela da se zloupotrebljava pre svega radi interesa velikih kompanija masovne produkcije.
Kroz proučavanje istorije možemo odmah da vidimo kako su se iz straha od nepoznatog u startu mnoga velika naučna otkrića koja danas svakodnevno koristimo, osporavala. Da li je to iz čistog izraza ksenofobije i straha od narušavanja neke prividno teško održavajuće životne ravnoteže koju mislimo da imamo ili pitanje čistog ne znanja, trenutni pristup u Srbiji što se tiče genetski modifikovanih organizama liči pomalo na lov na veštice.
Malo je tekstova koji se bave objašnjavanjem pojma genetski modifikovanih organizama a sve više senzacionalističkih naslova koji tvrde da će nas istim zatrovati i da je za to u velikoj meri kriva Evropska unija koja nam nalaže da usvojim zakonske mere koje dozvoljavaju gajenje i distribuciju namernica koje su ili imaju deo genetski modifikovanih organizama.
Iako sam veliki pobornik zdrave ishrane i organske proizvodnje, koju smatram izuzetnom šansom za ruralni razvoj i poboljšanje izvoza Srbije, nisam spremna da krenem u lov na GMO tek tako olako. Zašto? Pa pre svega zato što GMO nisu ništa drugo nego odraz napretka nauke, a ja u istu veoma verujem. Ta vera me naravno ne sprečava da budem svesna da ista može da bude zloupotrebljena, ali i da takođe svakodnevno doprinosi razvoju ljudske rase. S toga ja mislim da treba pre svega razumeti šta je GMO i kakve su njegove prednosti i mane, pre nego što krenemo u lov na isti.
Šta je GMO?
GMO je biljka, ili životinja, čiji je gen izmenjen da bi se pospešile poželjne osobine, ili da se suzbiju nepoželjne, kako bi se ove osobine mogle preneti na buduće generacije. To se radi ubacivanjem gena za željenu osobinu, često iz potpuno drugačijeg organizma, u gen ciljane vrste, stvarajući tako novu vrstu sa određenim osobina. U principu, iako nije prirodan ovo je samo brži način da se postigne nešto što se ne javlja prirodno kroz oplodnju ili prirodnu kombinaciju, a što već preko 5000 godina unazad poljoprivrednici, odgajivači pas i mačka i drugi rade sa selektivnim uzgojem. Doduše, ovaj brži način je podložan tehnološkom eksperimentisanju, koje nije uvek dobro i mora biti strogo kontrolisano. Dok u Americi i Kanadi GMO nisu dovoljno kontrolisani i ne zahtevaju adekvatnu etiketaturu, u Evropi to nije slučaj.
EU protiv giganta
Bezbednost hrane je jedna od značajnijih politika Evropske unije, a naročito je bitna kad je u pitanju politika zaštite potrošača. Pravna tekovina EU je u ovoj oblasti vrlo široka i vodi se sloganom „od njive do viljuške“, koji upravo objašnjava da je Evropska unija svojim zakonodavstvom i politikama uredila ceo lanac proizvodnje, distribucije, prodaje, pa čak i konzumiranja hrane. Ovakav integrisani pristup bezbednosti hrane ima za cilj da obezbedi visok nivo bezbednosti hrane, zdravlja životinja, dobrobiti životinja i biljnog zdravlja unutar EU, kao i da doprinese efikasnom funkcionisanju unutrašnjeg tržišta.
Takođe u politiku bezbednosti hrane spada i pitanje proizvodnje genetski modifikovanih organizama (GMO). Pitanje genetski modifikovane hrane je u Evropi takođe jako kontraverzno, i EU je često viđena kao promoter proizvodnje ove hrane, što negativno utiče na poverenje građana prema evropskim institucijama. Naime, GM hrana može biti ovlašćena za proizvodnju i prodaju u Evropskoj uniji samo ukoliko je prošla rigorozne bezbednosne procene. Procedure za evaluaciju i autorizaciju GM hrane su propisani u Uredbi br 1829 2003/EZ kao i u Direktivi 2001/18/EZ o oslobađanju GMO-a u životnu sredinu. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) zadužena je za sve naučne procene u vezi sa GM proizvodima i obavezna je da izvrši detaljnu analizu, koja ponekad traje i 6-7 godina. U svakom slučaju, EFSA nije ta koja donosi poslednju odluku, ona je samo savetodavno telo, a zvanične odluke donosi Komisija, države članice i Parlament, kao predstavnik građana.
Srbija u defanzivi ili u napadu?
Trenutno je u Srbiji regulisanje GM proizvoda vrlo aktuelna tema, pre svega zato što je jedno od glavnih pitanja koje blokira zaključivanje pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO). Naime, STO nalaže prihvatanje Codex Alimentarius-a, koji takođe određuje pravila za proizvodnju i trgovinu GM proizvoda. Države članice STO-a u principu ne mogu da odbiju smernice Codex-a, jer u protivnom bivaju podvrgnute teškim sankcijama i ogromnim kaznama. Primer jednog takvog konflikta je upravo Evropska unija, koja je zabranila uvoz mesa iz SAD-a i Kanade, krava odgajenih uz pomoć hormona rasta. Zbog nepoštovanja pravila STO, Evropska unija mora godišnje da isplati oko 116 miliona dolara SAD-u i 11 miliona dolara Kanadi. Takva situacija se nastavlja već dugi niz godina, bez ikakve naznake za rešenjem ovog spora, zato što asocijacije za zaštitu potrošača u EU kao i same države članice ne žele da popuste po ovom pitanju. EU je 2009. godine izgubila spor protiv SAD i Kanade, pa je u mnogim sektorima morala da ubrza procedure provere GM proizvoda. Za Srbiju, koja želi da postane deo STO, upravo približavanje Evropskoj uniji može da garantuje znatno veći nivo zaštite kad su ovi proizvodi u pitanju, jer sama ne bi uspela da snosi troškove nepoštovanja Codex-a. Takođe, pozvala bih sve zainteresovane da lepo iščitaju naš zakon, posebno član 3, gde je jasno da zakon ne zabranjuje u potpunosti uvoz GMO-a.
S toga, EU nije problem. Ona ulaže abnormalna finansijska sredstva da bi uspostavila naučnu avangardnu strukturu provere GMO-a i njihovog uticaja na ljude i prirodu i pritom plaća još veću sumu zbog ne poštovanja međunarodnog dogovora o trgovini, štiteći svoje građane.
Koga treba loviti?
Ne treba GMO osuđivati bez osnova, neke određene vrste GMO-a već sad je jasno biće potrebne za dalji razvoj naše civilizacije. Sa stanovništvom koje je u konstantnom rastu i manjkom prirodnih resursa koje smo vekovima zloupotrebljavali, bez alternativnih rešenja došlo bi do gladi, manjka energenata i posledično verovatno do daljeg ratovanja. S toga, treba pre svega razumeti zašto postoji toliko kontroverzi? Da li je baš sve što je GM loše?
Nažalost, kao i mnoga druga daleko jednostavnija pitanja, pitanje GMO-a kontaminirano i uslovljeno pre svega od strane politike. S jedne strane, imate one koji zarađuju, čiji je finansijski interes u promovisanju ili upotrebi GMO-a (Monsanto kao najpoznatiji), ili onih koji kada je zabranjen, zarađuju na tome što će njihova “organska hrana” dobiti lavovski udeo na tržištu, a sa druge strane, političari koji pokušavaju da budu izabrani biraju promovisanje GMO, ili zaustavljanje istih, šta god da im donosi najviše novca i glasova u datoj prilici.
Švedska je na primer jedna od zemalja koja je u potpunosti prihvatila EU pristup i dozvolila gajenje i distribuciju GM proizvoda, koju je pratila i neverovatna kampanja edukacije njenih građana, koji su tokom iste izrazili krajnje negativno mišljenje, te ćete retko videti nekog ko to konzumira a još teže nekog ko to gaji.
Prema tome ako Vam je stalo da Srbija bude što više ’GMO free’, što nažalost već odavno nije, pre svega zalažite se za funkcionalni zakonski okvir. Za uspostavljanje sistema kontrole, nadzora, odgovornog etiketiranja svih proizvoda i za obrazovanje potrošača povodom ovog pitanja.
Dakle GMO nisu problem sami po sebi i verujte mi tu su da ostanu, u kojoj formi i na koji način zavisi i od nas. Da li će GMO biti na vašem tanjiru i da li će biti bezbedan pitanje je pre svega ličnog izbora i obaveštenosti, političke volje i odgovornosti, kao i etike proizvođača.
Komentara: 0