Ljajić: I STO i zabrana GMO; Ševarlić: Pitati građane!

Domaća javnost je izuzetno protiv dozvole uzgajanja i prometa genetski modifikovanih proizvoda GMO, što je jedan od glavnih uslova da Srbija postane član prestižne Svetske trgovinske organizacije. Međutim, Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija kaže za "Blic" da je moguće u isto vreme pristupiti najvećoj trgovinskoj organizaciji na svetu, a ne dozvoliti promet i uzgajanje GMO.

^{PPNS/DIMITRIJEVIĆ: GMO - ORUŽJE ZA STVARANJE DRUŠTVA ’ORVELOVOG’ TIPA}

Ljajić kaže da kratkoročno nije veliki optimista kada je u pitanju ova oblast jer, navodi, postoji ogroman pritisak i otpor javnosti prema gajenju genetski modifikovane hrane. Ipak, kaže on za “Blic”, postoji način da Srbija postigne i zabranu GMO i članstvo u STO.

Srbija još daleko od članstva

- Suština je da STO ne prihvata bilo kakve restriktivne mere za proizvode, i to ne samo kada je u pitanju GMO, već bilo šta drugo. Smeta im što postoji zabrana kao takva, - kaže Ljajić.

^{PPNS/DIMITRIJEVIĆ: TRANSGENA TEHNOLOGIJA (GMO) UTIČE NA PROMENE U ORGANIZMIMA}

Kako navodi, problem može biti rešen tako što će biti izbačen sporni član zakona kojim se eksplicitno zabranjuje promet GMO proizvodima, ali da već u sledećim članovima istog zakona propišemo takve uslove koji se odnose na GMO, a koji će faktički zabraniti i uzgoj i promet ovih proizvoda.

- Mnoge zemlje su ovu oblast uredile na ovaj način, tako da mi ne bismo bili ni prvi ni jedini. Tako bismo zadovoljili i STO a, sa druge strane, imali zabranu za GMO - priča Ljajić, istakavši da zabrana uzgajanja GMO postoji i da se ona neće menjati.

^{PPNS/DIMITRIJEVIĆ: NE MORA DA SE ZABRANI GM KUKURUZ, SAMO NEKA DAJU NISKE MDK VREDNOSTI ZA AFLATOKSIN}

Sa druge strane, članstvo u STO nije beznačajna stvar, jer se radi o najvećoj ekonomskoj organizaciji na svetu koja okuplja više od 160 zemalja. U ovom trenutku, Srbija se sa još 25 zemalja nalazi u procesu pristupanja.

- Članstvo u STO je veliko samo po sebi zbog kredibiliteta i reputacije zemlje, na šta investitori vrlo obraćaju pažnju. Za njih je onda reč o sigurnosti ulaganja i dobrom poslovnom ambijentu. U okviru STO sporovi se rešavaju mnogo brže nego kada niste članica - objašnjava on.

^{PPNS/DIMITRIJEVIĆ: NAGLA IZMENA GENETSKOG MATERIJALA NIJE BEZ POSLEDICA}

Kako navodi, Rusija je deset godina čekala na članstvo, i ušla je u grupu ovih zemalja pre dve godine.

Ševarlić: Zašto bismo uništavali svoje zdravlje i poljoprivredu

Sa druge strane, profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, koji čvrsto brani ideju o Srbiji bez GMO, kaže da bi svaka demokratska vlast iskoristila predstojeće izbore da organizuje, i pita građane da li su za uzgoj i promet GMO.

- U Srbiji je svaka opština i grad, njih ukupno 135, od 2013. do danas usvojila odluku da ne želi promet i uzgoj GMO - kaže on.

^{PPNS/DIMITRIJEVIĆ: GMO ODLAZI U ISTORIJU, DOLAZI MOĆNIJA TEHNOLOGIJA}

Na pitanje da li je zarad članstva u STO treba praviti ustupke po pitanju GMO, on kaže da nema ništa skuplje od zdravlja.

- Zašto bismo sektor poljoprivredno-prehrambene industrije vredan pet milijardi evra nekome predali i trajno uništili. Mi smo deseti u svetu po izvozu kukuruza koji nije genetski modifikovan, i drugi kada je u pitanju soja. Zašto ne bismo od toga napravili bum u ovoj oblasti - priča on.

Kako navodi, posledice uzgoja i prometa GMO mogu biti razne, a pre svega reč je o onima koje se odnose na zdravlje potrošača.

- Dozvolom da se uzgaja zagadili bismo sve useve koji nisu genetski modifikovani, a uništili bismo i privredu, jer bismo postali zavisni od genetski modifikovanog semena - ističe Ševarlić.

Foto: Đ. Kojadinović / RAS Srbija
Lana Gedošević
Izvor: Blic

PREPORUKA PPNS

U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)

Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.

U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:

77,2% ukupne teritorije Srbije
84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine

^{Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija}

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.

Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO