Evropska Unija pritiska našu državu da promeni zakon o genetski modifikovanim organizmima. EK nas uslovljava ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju
Srbija je na korak da dozvoli promet, ali i upotrebu genetički modifikovane hrane za ishranu životinja. Za ovo prvo, već nas je podsetila Evropska komisija u svom izveštaju, a i promet je jedan od uslova za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, kojoj Srbija, inače, teži. Stručnjaci upozoravaju da će naša zemlja dopustiti i upotrebu genetički modifikovane sojine sačme, za ishranu stoke.
Evropska unija, međutim, "forsira" Srbiju da usvoji novi zakon o GMO, koji će, između ostalog, omogućiti i priključenje STO. Svakako, dozvola prometa je i jedan od uslova koje naša zemlja mora da ispuni da bi postala članica EU, možda već, prema nezvaničnim procenama, 2020. godine.
U Ministarstvu poljoprivrede ostali su pri svom starom stavu - "da se o novom zakonu o GMO ne razmišlja i da nije na dnevnom redu". Kako kažu, imaju preče stvari od toga.
S druge strane, savetnik premijera Srbije Dragan Glamočić rekao je za "Novosti" da će resorno ministarstvo još jednom preispitati kompletnu regulativu u vezi sa GMO. Na pitanje da li će se dozvoliti promet, upotreba i prodaja proizvoda od GMO, Glamočić je uputio na nadležne u Ministarstvu.
Ministarstvo poljoprivrede predlaže i sprovodi usklađivanje propisa sa EU, radi prilagođavanja evropskom tržištu - kaže Glamočić. - Na osnovu preporuka resornog ministarstva, Vlada Srbije će razmatrati i blagovremeno usvojiti regulative, u skladu sa predloženim i preporučenim standardima.
Kako je istakao savetnik premijera Srbije, generalni stav je da se neće dozvoliti gajenje GM biljaka i upotreba genetički modifikovane hrane za ishranu ljudi.
Prema važećem zakonu iz 2009. godine, u Srbiji su zabranjeni promet, uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO i proizvoda od GMO. Sve što sadrži 0,09, odnosno manje od procenta GMO ne može da se nađe na našem tržištu. Bar ne legalno. Stručni svet smatra da treba uvesti "nultu" toleranciju, naročito za seme.
Ne bi smeo da postoji ni promil GMO u semenu, jer može da se dogodi da se namerno pakuje takav materijal, pa da se GM biljka širi po našim njivama - kaže prof. dr Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog instituta.
- A kada je reč o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, mi nismo njeni članovi i ne moramo da postupamo po njenim naređenjima i pravilima. Ukoliko država donese odluku da želi da pristupi STO, mada ne vidim nikakvu svrhu toga, moraćemo da prihvatimo i promet, ali i proizvode od GMO.
Kako objašnjava profesor Ševarlić, to će značiti da ćemo moći da uvozimo proizvode od GMO, verovatno uz obavezno obeležavanje, a zabranićemo proizvodnju i preradu proizvoda od GMO.
Takve odluke mogu samo da stvore problem među srpskim seljacima, jer će se pobuniti zbog toga što će biti dozvoljen uvoz i plasman nečeg što je zabranjeno da se proizvodi - smatra profesor Ševarlić.
- Jednostavno, ne vidim zbog čega jurimo u STO, pre nego što i bude izvesno da ćemo ući u EU. Trebalo bi da iskoristimo trenutni položaj, pa da naše proizvode sa robnom markom "bez GMO" plasiramo na tržištu EU.
Od svih članica Svetske trgovinske organizacije, Rusija je jedina koja ima potpunu zabranu svega što ima veze sa GMO. Rusi su spustili rampu za uvoz i promet proizvoda od GMO, a postoje predlozi da se čitava ova problematika tretira po zakonu o borbi protiv terorizma.
ZABRANA UZGOJA
Za potpunu zabranu GMO, pre nešto više od mesec dana izjasnilo se 16 država članica EU. Neke od država zabranile su uzgoj GM biljaka, samo u određenim područjima. Jedino na promet GMO zemlje EU ne mogu da stave tačku.
GRADOVI PROTIV
U Srbiji su predstavnici 121 opštine i grada izglasali Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO. Kako kaže profesor Ševarlić, poslanici u Skupštini Srbije nemaju pravo da promene tu odluku.
Komentara: 0