Srbijа mora da dozvoli promet GMО аko hoće u STO

Miloš Milovanović, koordinator projekata FAO I EBRD za Srbiju, o unapređenju srpske poljoprivrede. Znak "Srpski kvalitet" štiti potrošače i od GMO

Srbija će, ukoliko želi da postane član Svetske trgovinske organizacije, morati da svoje zakonodavstvo uskladi s njihovim pravilima i principima. Postoje načini da Srbija na tom putu zaštiti svoje nacionalne ekonomske interese, kao što su mnoge države to uradile. Ulaskom u STO, Srbija bi postala član i deo globalnog sveta međunarodne trgovine, koja nudi pristup brojnim svetskim tržištima.

Ovako, za "Novosti", priča Miloš Milovanović, koordinator projekata Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO i Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji, najavu da će naša zemlja morati da dozvoli promet GM proizvoda ukoliko hoće da pristupi STO. Naš sagovornik dodaje da i oni podržavaju napore Vlade i Ministarstva poljoprivrede na unapređenju konkurentnosti prehrambene industrije Srbije i uvođenje oznake "Srpski kvalitet", koja garantuje domaće sirovine bez GM sastojaka.

- Oznaka kvaliteta, koja će prvo biti primenjena u sektoru proizvodnje i prerade mesa, garantuje potrošačima da su proizvodi višeg kvaliteta, da su proizvedeni od domaćih sirovina i da ne sadrže GMO - kaže Milovanović. - To će znatno doprineti sigurnosti potrošača na domaćem tržištu. Imaće i veliku ulogu u promociji proizvoda iz Srbije na evropskom i globalnom tržištu. Naši poljoprivredni proizvodi jesu kvalitetni i upravo je kvalitet karta na koju treba igrati.

Da bi proizvod dobio oznaku kvaliteta, objašnjava Milovanović, prvo članovi asocijacije kontrolišu jedni druge, zatim postoje nezavisne kontrolne kuće, koje nadgledaju proceduru proizvodnje i sam proizvod i na kraju Ministarstvo poljoprivrede kontroliše sprovođenje i finalni proizvod.

Srbija je i poznati izvoznik žitarica i uljarica, pa su FAO i EBRD prepoznali veliki potencijal u ovom sektoru.

- Pokrenuli smo projekat koji ima za cilj promociju Srbije na stranim tržištima, u cilju povećanja ovih proizvoda - ističe Milovanović.

- Radićemo na jačanju asocijacija u ovom sektoru, kao bi bile u mogućnosti da zastupaju interese svojih članova, i na stranom i na domaćem tržištu. Biće rađena i edukacija proizvođača kroz stručne skupove, seminare i radionice. A posebna pažnja biće posvećena rečnoj infrastrukturi, kao uskom grlu izvoza žitarica. Treba raditi i na prepoznavanju interesa zadrugara i poljoprivrednika da budu deo zadruge. Da bismo to uspeli, podelićemo s njima primere dobre prakse iz ove oblasti.

PREDŽETVENO FINANSIRANjE

Zakon o predžetvenom finansiranju, koji je stupio na snagu u junu 2015. godine, pomogli su EBRD i FAO i on predstavlja novi finansijski instrument na tržištu. Kao takav, objšnjava naš sagovornik, zahteva i vreme kako bi bio prihvaćen.

- Ovo je samo alternativan način finansiranja, a ne osnovni podsticaj u poljoprivredi - kaže Milovanović.

NAJVEĆI NA OKUPU

U Srbiji je formirana Asocijacija proizvođača mesa, a u njoj se nalaze najveći proizvođači, koji su i glavni konkurenti na tržištu. Kako objašnjava Milovanović, oni su se okupili odlične ideje, a to je proizvodnja kvalitetnijih proizvoda. U budućnosti će tek biti efekata od promovisanja kvaliteta proizvoda iz Srbije, ispričao je Miloš Milovanović.

NOVOSTI ISTRAŽUJU: SRBIJA POPUŠTA PRED GMO

Šta sve moramo da uradimo da postanemo član Svetske trgovinske organizacije. Uslov za ulazak u STO je usklađivanje sa EU zakona o genetski modifikovanim organizmima

Veoma brzo naša zemlja će morati da dozvoli promet genetski modifikovane hrane, jer je to prvi i osnovni uslov za ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Članstvo u STO je s druge strane uslov za poglavlje 30 u pretpristupnim pregovorima sa EU o ekonomskim odnosima sa inostranstvom.

U Ministarstvu trgovine smatraju Srbija ne može da uđe u STO u poslednjem trenutku - neposredno pre nego što planira da zatvori poglavlje 30, koje obrađuje spoljnotrgovinske odnose sa inostranstvom.

- Potrebno je da budemo neko vreme u STO, da se vidi kako smo nastupali kao članica pre nego što se to poglavlje zatvori - rekla je Bojana Todorović, pomoćnica ministra trgovine Srbije. - Za stupanje u STO ključno je doneti zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), a Srbija bi trebalo da taj zakon uskladi s propisima EU koji pružaju dobru zaštitu od GMO, uz ispunjavanje uslova STO.

Prema njenim rečima, odlaganjem pristupanja STO taj proces bi mogao da se komplikuje jer nove članice mogu da zatraže bilateralne pregovore i ustupke Srbije. Kao primer je navela da je to učinila Rusija, koja je pristupila STO 2012, a s kojom su pregovori počeli ove godine. Kako je dodala u zahtevu Rusije nema ništa sporno, jer članice STO na to imaju pravo, ali da je za Srbiju bolje da se to izbegne.

Srbija pregovore o pristupanju STO još nije okončala sa Ukrajinom, Brazilom i SAD. Bojana Todorović je ocenila da bi svi ti pregovori mogli da se okončaju bez većih problema kada Srbija usvoji zakon o GMO, jer, kako je navela, nijedna od tih zemalja nema želju da blokira Srbiju.

Predstavnica Direktorata Evropske komisije za trgovinu Žan Amila kaže da zna da su GMO osetljivo pitanje u Srbiji, ali slična je situacija i u EU koja ima striktne procedure za gajenje i uvoz GMO.

RASKID S RUSIJOM

Kao glavno pitanje za Srbiju, Žan Amila, predstavnica Direktorata Evropske komisije za trgovinu, navela je što će po pristupanju EU morati da se odustane od sporazuma o slobodnoj trgovini, što znači i sporazuma koji ima sa Rusijom.

Ocenila je da je Srbiji sporazum sa Rusijom koristan i za trgovinu i za privlačenje investicija, i da nema prepreka da ga Srbija zadrži do samog pristupanja.

Foto: Medija centar
Autori: J. Su, M. N. S.
Izvor: Novosti

PREPORUKA PPNS

U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)

Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.

U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:

77,2% ukupne teritorije Srbije
84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine

^{Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija}

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.

Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO