Srbija prodala PKB Al Dahri, a sada mora da otkupi zemljište za auto-put

Srbija prodala PKB Al Dahri, a sada mora da otkupi zemljište za auto-put

Država će ipak morati da otkupljuje zemljište koje je pre tri godine ispod cene prodala Al Dahri

Deonica planiranog auto puta od Beograda do Zrenjanina ipak će prolaziti kroz parcele koje je u postupku privatizacije PKB-a kupila kompanija Al Dahra iz UAE, pokazala je analiza Insajdera. To znači da će zbog izgradnje tog dela auto puta država morati da po tržišnoj vrednosti otkupljuje zemljište koje je pre samo tri godine prodala arapskoj kompaniji ispod cene, kao imovinu propalog kombinata.

Prodaja - PKB

Prodaja - PKB

Auto-put će biti izgrađen umesto brze saobraćajnice do Zrenjanina, odnosno ranije planiranog proširenja postojećeg Zrenjaninskog puta. Nakon što je Insajder u serijalu “Prodaja” objavio da je država kao deo imovine PKB-a prodala i parcele koje su prema tada važećem planu trebale da se koriste za izgradnju brze saobraćajnice do Zrenjanina, Ministarstvo saobraćaja je saopštilo da se od brze saobraćajnice odustaje i da će umesto proširenja postojećeg puta biti izgrađen auto-put, na novoj lokaciji.

Nedavno objavljeni nacrt Prostornog plana koridora autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad pokazuje da nova trasa zaobilazi najveći deo zemljišta nekadšnjeg PKB-a ali će jednim delom taj put ipak prolaziti kroz parcele koje je kupila arapska kompanija Al Dahra.

Prema analizi Insajdera, država će morati da od Al Dahre otkupi u celini ili delimično 15 parcela u katastarskoj opštini Komareva humka.

Reč je o parcelama koje su do nedavno bile u vlasništvu državnog kombinata PKB.

U delu od Beograda do Zrenjanina budući autoput će prolaziti kroz područja naselja Ovča, (grad Beograd), Glogonj, Jabuka (grad Pančevo), Sefkerin (opština Opovo), Debeljača, Kovačica, Idvor (opština Kovačica), Aradac, Lukićevo, Ečka, Mužlja, Zrenjanin.

Zbog činjenice da se u nacrtu Prostornog plana koridora autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad navodi da će za izgradnju auto puta biti potrebni delovi nekih katastarskih parcela ali ne i o kojim je površinama reč, na osnovu dostupne dokumentacije za sada nije poznato koliko će ukupno kvadratnih metara zemljišta čiji je vlasnik Al Dahra državi biti potrebno za projekat izgradnje autoputa.

Koliku površinu zemljišta Al Dahre obuhvata prostorni plan koridora budućeg auto puta pitanje je koje su novinari Insajdera postavili Ministarstvu saobraćaja, a odgovor čekamo.

Po kojoj će ceni država otkupljivati parcele koje je nedavno prodala u pola cene?

Prema Zakonu o eksproprijaciji, naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje se prema tržišnoj ceni takvog zemljišta.

To znači da će za izgradnju autoputa država morati da od Al Dahre otkupljuje zemljište po znatno većoj ceni od one po kojoj je 2018. godine isto to zemljište prodala investitoru iz UAE.

Podsetimo, deo imovine PKB-a, uključujući i oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta prodato je u pola cene jer je zakonom o privatizaciji predviđeno da se imovina preduzeća može ponuditi po početnoj ceni od 51 odsto njene procenjene vrednosti. Al Dahra je kao jedini ponuđač na tenderu ponudila najnižu propisanu cenu i zahvaljujući tome ostvarila dobit od preko 100 miliona evra.

Odmah nakon kupovine imovine PKB-a, Al Dahra je objavila finansijski izveštaj u kome se navodi da je ova kompanija samo na osnovu razlike između plaćene i fer vrednosti imovine PKB-a zaradila 106,3 miliona evra.

Potvrda istraživanja Insajdera da je država ispod svake cene prodala zemljište kompaniji iz UAE je i primer PKB-ove parcele koja nije prodata u postupku privatizacije, a godinu dana kasnije oglašena je na prodaju po ceni koja je bila za čak osam puta veća od one koju je platila Al Dahra.

Al Dahra je kupila poljoprivredno zemljište nadomak Beograda za 4.700 evra po hektaru.

Da bi za otkup tog zemljišta država mogla da plati i do 20 puta veću cenu od one po kojoj je zemljište prodato Al Dahri pokazuju podaci o ekproprijaciji poljoprivrednog zemljišta za izgradnju deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca.

Država, odnosno javno preduzeće Putevi Srbije su zbog izgradnje tog puta vlasnicima zemljišta u Jakovu i Boljevcu 2016. godine morali da plate nadoknadu u iznosu od 25 do 50.000 evra po hektaru dok je za hektar poljoprivrednog zemljišta u Surčinu isplaćivano čak 130.000 evra po hektaru.

Skoro 17.000 hektara zemljišta, opremu, objekte i stado PKB-a, Al Dahra je u oktobru 2018. ukupno platila 121 miliona evra.

Ugovorom sa Al Dahrom, država Srbija se ni na jedan način nije zaštitila za slučaj da zemljište nekadašnjeg PKB-a bude potrebno zbog izgradnje infrastrukturnih projekata ili očekivanog širenja grada na levu obalu Dunava.

Na koji način je umesto privatizacije kombinata sa dugovima država prodala samo njegovu imovinu, kako je Poljoprivredni kombinat Beograd godinama uništivan i kako je država uprkos strateškim planovima o izgradnji putne infrastrukture do Zrenjanina prodala zemljište PKB-a, pogledajte u Insajder serijalu “Prodaja”.

Nejasni razlozi za odustajanje od prvobitnog plana proširenja puta do Zrenjanina

Obrazlažući odluku da se umesto prvobitno planiranog proširenja puta Beograd- Zrenjanin gradi auto put u punom profilu, bivša ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović je rekla da je takva odluka doneta zbog “povećane privredne aktivnosti u Vojvodini“.

Odgovarajući na pitanje novinara Insajdera kojom trasom bi mogao da ide autoput i na koji način će se izbeći da prolazi kroz zemljište prodato Al Dahri, Mihajlović je tvrdila da ne zna gde će se tačno auto put graditi ali da “sigurno neće biti na zemljištu nekadašnjeg PKB-a”.

SERIJAL INSAJDERA: PRODAJA

Prva epizoda

Privatizacija PKB-a, nekada jednog od najvećih poljoprivrednih kombinata u Evropi, završena je u drugoj polovini 2018. godine prodajom imovine tog preduzeća. Arapska kompanija Al dahra, posle privatizacije PKB-a, postala je vlasnik oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljista Beograda odnosno Srbije. Kolika je to površina možda najbolje pokazuje podatak da se širi deo Beograda prostire na oko 35.000 hektara. Šta je sve prethodilo privatizaciji PKB-a i na koji način je ona sprovedena pogledajte u prvoj epizodi novog serijala Insajdera „Prodaja“.
 

Druga epizoda

Imovina PKB-a, uključujući i 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta nadomak Beograda, prodata je kompaniji Al Dahra za 121 miliona evra. Država je godinama ulagala u poljoprivredni kombinat i otpisivanjem dugova, ali i tako što je na kraju državno zemljište prebacila u vlasništvo PKB-a. Međutim, u trenutku prodaje PKB je akcionarsko društvo čiji je vlasnik 100 posto država Srbija, ali je državno zemljište 2016.godine upisano u vlasništvo PKB-a, pa je tako zemljište prodato kao imovina kombinata. Nakon otplate dugova i otpremnina, od prodaje će na računu PKB-a ostati 12 miliona evra, a za budžet Srbije u suštini ništa.



Treća epizoda

Prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta zakonom je zabranjena. Uprkos tome, prodaja 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta omogućena je odlukama, sporazumima i zaključcima koje su donosili predstavnici vlasti u poslednjih deset godina. Prema istraživanju Insajdera, ukoliko se bude realizovao važeći projekat proširenja puta Beograd- Zrenjanin to znači da će država morati od Al Dahre da otkupljuje po tržišnoj vrednosti ono što je ovoj arapskoj kompaniji nedavno prodala.

Mapa: Dojče vele
Foto: Srđan Stojanović/Dojče vele
Izvor: Insajder, 5. 5. 2021. 


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

ARHIVA PPNS

2020: AL DAHRA UNIŠTILA KOTAO NA BIOMASU PKB-A, JEDINSTVEN PATENT DOMAĆE PAMETI



2018: KUPAC PKB-A AL DAHRA GAJI GMO SORTE U NAMIBIJI

ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

MAJ

  • U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se
  • Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

  • Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
  • Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
  • Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
  • Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
  • Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
  • O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari