Država će ipak morati da otkupljuje zemljište koje je pre tri godine ispod cene prodala Al Dahri

Deonica planiranog auto puta od Beograda do Zrenjanina ipak će prolaziti kroz parcele koje je u postupku privatizacije PKB-a kupila kompanija Al Dahra iz UAE, pokazala je analiza Insajdera. To znači da će zbog izgradnje tog dela auto puta država morati da po tržišnoj vrednosti otkupljuje zemljište koje je pre samo tri godine prodala arapskoj kompaniji ispod cene, kao imovinu propalog kombinata.

^{Prodaja - PKB}

Auto-put će biti izgrađen umesto brze saobraćajnice do Zrenjanina, odnosno ranije planiranog proširenja postojećeg Zrenjaninskog puta. Nakon što je Insajder u serijalu “Prodaja” objavio da je država kao deo imovine PKB-a prodala i parcele koje su prema tada važećem planu trebale da se koriste za izgradnju brze saobraćajnice do Zrenjanina, Ministarstvo saobraćaja je saopštilo da se od brze saobraćajnice odustaje i da će umesto proširenja postojećeg puta biti izgrađen auto-put, na novoj lokaciji.

Nedavno objavljeni nacrt Prostornog plana koridora autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad pokazuje da nova trasa zaobilazi najveći deo zemljišta nekadšnjeg PKB-a ali će jednim delom taj put ipak prolaziti kroz parcele koje je kupila arapska kompanija Al Dahra.

Prema analizi Insajdera, država će morati da od Al Dahre otkupi u celini ili delimično 15 parcela u katastarskoj opštini Komareva humka.

Reč je o parcelama koje su do nedavno bile u vlasništvu državnog kombinata PKB.

U delu od Beograda do Zrenjanina budući autoput će prolaziti kroz područja naselja Ovča, (grad Beograd), Glogonj, Jabuka (grad Pančevo), Sefkerin (opština Opovo), Debeljača, Kovačica, Idvor (opština Kovačica), Aradac, Lukićevo, Ečka, Mužlja, Zrenjanin.

Zbog činjenice da se u nacrtu Prostornog plana koridora autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad navodi da će za izgradnju auto puta biti potrebni delovi nekih katastarskih parcela ali ne i o kojim je površinama reč, na osnovu dostupne dokumentacije za sada nije poznato koliko će ukupno kvadratnih metara zemljišta čiji je vlasnik Al Dahra državi biti potrebno za projekat izgradnje autoputa.

Koliku površinu zemljišta Al Dahre obuhvata prostorni plan koridora budućeg auto puta pitanje je koje su novinari Insajdera postavili Ministarstvu saobraćaja, a odgovor čekamo.

Po kojoj će ceni država otkupljivati parcele koje je nedavno prodala u pola cene?

Prema Zakonu o eksproprijaciji, naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje se prema tržišnoj ceni takvog zemljišta.

To znači da će za izgradnju autoputa država morati da od Al Dahre otkupljuje zemljište po znatno većoj ceni od one po kojoj je 2018. godine isto to zemljište prodala investitoru iz UAE.

Podsetimo, deo imovine PKB-a, uključujući i oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta prodato je u pola cene jer je zakonom o privatizaciji predviđeno da se imovina preduzeća može ponuditi po početnoj ceni od 51 odsto njene procenjene vrednosti. Al Dahra je kao jedini ponuđač na tenderu ponudila najnižu propisanu cenu i zahvaljujući tome ostvarila dobit od preko 100 miliona evra.

Odmah nakon kupovine imovine PKB-a, Al Dahra je objavila finansijski izveštaj u kome se navodi da je ova kompanija samo na osnovu razlike između plaćene i fer vrednosti imovine PKB-a zaradila 106,3 miliona evra.

Potvrda istraživanja Insajdera da je država ispod svake cene prodala zemljište kompaniji iz UAE je i primer PKB-ove parcele koja nije prodata u postupku privatizacije, a godinu dana kasnije oglašena je na prodaju po ceni koja je bila za čak osam puta veća od one koju je platila Al Dahra.

Al Dahra je kupila poljoprivredno zemljište nadomak Beograda za 4.700 evra po hektaru.

Da bi za otkup tog zemljišta država mogla da plati i do 20 puta veću cenu od one po kojoj je zemljište prodato Al Dahri pokazuju podaci o ekproprijaciji poljoprivrednog zemljišta za izgradnju deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca.

Država, odnosno javno preduzeće Putevi Srbije su zbog izgradnje tog puta vlasnicima zemljišta u Jakovu i Boljevcu 2016. godine morali da plate nadoknadu u iznosu od 25 do 50.000 evra po hektaru dok je za hektar poljoprivrednog zemljišta u Surčinu isplaćivano čak 130.000 evra po hektaru.

Skoro 17.000 hektara zemljišta, opremu, objekte i stado PKB-a, Al Dahra je u oktobru 2018. ukupno platila 121 miliona evra.

Ugovorom sa Al Dahrom, država Srbija se ni na jedan način nije zaštitila za slučaj da zemljište nekadašnjeg PKB-a bude potrebno zbog izgradnje infrastrukturnih projekata ili očekivanog širenja grada na levu obalu Dunava.

Na koji način je umesto privatizacije kombinata sa dugovima država prodala samo njegovu imovinu, kako je Poljoprivredni kombinat Beograd godinama uništivan i kako je država uprkos strateškim planovima o izgradnji putne infrastrukture do Zrenjanina prodala zemljište PKB-a, pogledajte u Insajder serijalu “Prodaja”.

Nejasni razlozi za odustajanje od prvobitnog plana proširenja puta do Zrenjanina

Obrazlažući odluku da se umesto prvobitno planiranog proširenja puta Beograd- Zrenjanin gradi auto put u punom profilu, bivša ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović je rekla da je takva odluka doneta zbog “povećane privredne aktivnosti u Vojvodini“.

Odgovarajući na pitanje novinara Insajdera kojom trasom bi mogao da ide autoput i na koji način će se izbeći da prolazi kroz zemljište prodato Al Dahri, Mihajlović je tvrdila da ne zna gde će se tačno auto put graditi ali da “sigurno neće biti na zemljištu nekadašnjeg PKB-a”.

SERIJAL INSAJDERA: PRODAJA

Prva epizoda

Privatizacija PKB-a, nekada jednog od najvećih poljoprivrednih kombinata u Evropi, završena je u drugoj polovini 2018. godine prodajom imovine tog preduzeća. Arapska kompanija Al dahra, posle privatizacije PKB-a, postala je vlasnik oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljista Beograda odnosno Srbije. Kolika je to površina možda najbolje pokazuje podatak da se širi deo Beograda prostire na oko 35.000 hektara. Šta je sve prethodilo privatizaciji PKB-a i na koji način je ona sprovedena pogledajte u prvoj epizodi novog serijala Insajdera „Prodaja“.
 

Druga epizoda

Imovina PKB-a, uključujući i 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta nadomak Beograda, prodata je kompaniji Al Dahra za 121 miliona evra. Država je godinama ulagala u poljoprivredni kombinat i otpisivanjem dugova, ali i tako što je na kraju državno zemljište prebacila u vlasništvo PKB-a. Međutim, u trenutku prodaje PKB je akcionarsko društvo čiji je vlasnik 100 posto država Srbija, ali je državno zemljište 2016.godine upisano u vlasništvo PKB-a, pa je tako zemljište prodato kao imovina kombinata. Nakon otplate dugova i otpremnina, od prodaje će na računu PKB-a ostati 12 miliona evra, a za budžet Srbije u suštini ništa.



Treća epizoda

Prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta zakonom je zabranjena. Uprkos tome, prodaja 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta omogućena je odlukama, sporazumima i zaključcima koje su donosili predstavnici vlasti u poslednjih deset godina. Prema istraživanju Insajdera, ukoliko se bude realizovao važeći projekat proširenja puta Beograd- Zrenjanin to znači da će država morati od Al Dahre da otkupljuje po tržišnoj vrednosti ono što je ovoj arapskoj kompaniji nedavno prodala.

Mapa: Dojče vele
Foto: Srđan Stojanović/Dojče vele
Izvor: Insajder, 5. 5. 2021.