U Ministarstvu privrede danas je, u 12 časova, otvorena koverta sa finansijskom ponudom koju je kompanija Al Dahra, doo Irig dostavila za privatizaciju Poljoprivredne korporacije Beograd AD.
Komisija za sprovođenje postupka je tom prilikom utvrdila da je ponuda u skladu sa pravilima postupka, a Ministarstvo privrede je, na predlog Komisije, proglasilo Al Dahru kupcem.
Ministarstvo privrede podseća da je početna cena određena u iznosu od 50% procenjene vrednosti predmeta prodaje na dan 31.12.2017. godine, odnosno da je iznosila 104.554.593,74 evra.
Na cenu koju je Al Dahra dostavila, biće dodata i cena za stado prema popisu koji će biti urađen neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa.
Zaključenje kupoprodajnog ugovora se očekuje u narednom periodu, nakon što Uprava za sprečavanje pranja novca dostavi Ministarstvu privrede obaveštenje da za to ne postoje smetnje.
Datum osnivanja: 26. 3. 2018. Poslovno ime Al Dahra Srbija doo Irig Skraćeno poslovno ime: Al Dahra Srbija doo Pretežna delatnost, šifra i naziv: 0141 - uzgoj muznih krava Zakonski zastupnici: Jelena Sandić, direktor
Nadzorni odbor
Khedaim Abdulla Saeed Faris Alderei, predsednik nadzornog odbora - Ujedinjeni Arapski Emirati
Gianluca Fabbri, član nadzornog odbora - Italija
Salmeen Obaid Suwaid Alsembari AlAmeri, član nadzornog odbora - Ujedinjeni Arapski Emirati
Članovi
AL DAHRA AGRICULTURE LLC Ujedinjeni Arapski Emirati, Abu Dhabi, Udeo 100%
Kompanija Al Dahra Rudnap osnovana je u septembru 2009. godine.
U proleće 2010. godine u opštini Irig, na južnim obroncima Fruške Gore, podignut je voćnjak sa najsavremnijom tehnologijom. Zasađeno je 490.000 sadnica jabuka na površini od 130 hektara.
U cilju postizanja što kvalitetnijeg i većeg prinosa, u saradnji sa renomiranim italijanskim proizvođačem "Griba", nabavljene su sadnice i obezbeđena je sva potrebna stručna podrška. Greni smit, zlatni i crveni delišes, fudži i gala su sorte koje gajimo u našem voćnjaku, a u skladu sa Global GAP standardom i primenom najsavremenije tehnologije.
Protivgradna mreža i sistem anti-frost zaštite na plantaži čuvaju kvalitet roda u slučajevima eventualnih elementarnih nepogoda. Magacin, skladište, hangar za poljoprivrednu mehanizaciju i najsavremenija ULO hladnjača kapaciteta 8480 tona su prateći sadržaji ove savremene plantaže voća.
Čuvanje, skladištenje i sortiranje jabuke vrši se u skladu sa HACCP standardom.
Obezbeđena je i sva neophodna infrastrukturna oprema, izgrađeno i opremljeno šest bunara za potrebe najsavremenijeg sistema navodnjavanja "kap po kap", sa senzorima i meteo stanicom koji sadnicama u svakom trenutku obezbeđuje optimalnu količinu vode.
Izvor: Al Dahra Rudnap doo
INTERNET-ARHIVA
15. 5. 2011.
AL DAHRA INVESTS $20M IN NAMIBIAN DATE FARM
Medjool, barhee, khalas and hilali are among the dates being grown as Al Dahra is keen to ensure varieties of the fruit familiar to Middle East consumers are produced. Grapes will also be produced on a 20ha site, with the produce being sold to the local market.
GRACE AND AL DAHRA TO BUILD FIRST FCC CATALYSTS MANUFACTURING PLANT IN MIDDLE EAST
WR Grace & Co and Al Dahra Agriculture have executed a jv agreement to build the first fluid catalytic cracking (FCC) catalysts manufacturing facility in the Middle East. The state-of-the-art facility, which represents a capital investment of approximately $200 M, will serve refineries throughout the Middle East and potentially into South Asia. It will be built on just under 150,000 sq m of land in the Kizad Industrial Zone approximately 70 km from the city of Abu Dhabi in the United Arab Emirates (UAE). A logistics hub will be completed in 1Q 2014. Detailed engineering work for the full manufacturing facility is underway and construction is expected to begin in 4Q 2013. The facility will create approximately 200 new jobs and is scheduled to begin operations in 4Q 2015.
AL DAHRA AGRICULTURAL COMPANY-NAMIBIA: NURTURING THE BEST OF TWO WORLDS
We started off by approaching the Namibian Government in 2009 and were able to obtain 200 hectares of land in the southern region and we established a joint venture partnership with Namibia Development Corporation called Al Dahra and NDC Date Palm & Grape Development Project.
Al Dahra Agricultural Company-Namibia does all of the farming and management of the land. We started preparations in 2010 and are now cultivating 180 hectares of dates and 20 hectares of grapes around the Naute Dam, with the most genetically modified date varieties such as Madjool, Barhee, Khalas, Khenze, Maktoomi, Fard White, Sultana and Abu moon. We additionally grow three varieties of table grapes.
China long has had a zero-tolerance policy against biotech alfalfa, and U.S. exporters shipping there say they purchase alfalfa from farmers who grow non-biotech crops. But the U.S. industry has two problems: its definition of what qualifies as non-biotech may not be strict enough to meet tougher Chinese standards, and there is evidence biotech genes have spread to non-biotech crops.
Possible explanations for the presence of genetically modified material in alfalfa shipments thought to be non-GMO include cross-pollination of one crop by the other or crops becoming mixed during harvesting, baling or storage of the hay. Another is the seed itself. Roughly 30 per cent of U.S. alfalfa seed sold in the U.S. is genetically modified, according to Monsanto. The Monsanto variety is engineered to withstand sprays of Roundup, a widely used Monsanto-made weedkiller. The USDA in 2011 authorized farmers to plant Roundup Ready alfalfa without restrictions. Critics had fought in court to block the alfalfa, charging that it could transfer by pollen to non-biotech crops including organic alfalfa-a scenario some suggest is happening now.
A Monsanto spokeswoman declined to comment on concerns over contamination. “Monsanto is working with the growers and the industry to build consensus toward appropriate, accurate and consistent testing protocols that give farmers the certainty they need to market their crops,” she said.
Voluntary standards used by the U.S. seed industry permit some wiggle room when it comes to purity. For alfalfa, industry standards allow 2 per cent of “off-types,” or another variety of alfalfa, to be present in a seed field, meaning that a bag of non-GMO alfalfa seed, for instance, could contain a small amount of genetically modified seeds, potentially resulting in traces of “non-GMO” hay shipped to China with biotech traits.
...Exporters including Anderson Hay & Grain Co. in Washington state and California-based Al Dahra ACX Global Inc. have lost millions of dollars from forfeited sales and higher costs from rerouting rejected shipments to other countries, according to industry executives.
Poštujući kinesku drevnu izreku „Zemlja je majka svih stvari!“, a imajući u vidu da je u 2017. godini u Srbiji u prometu bilo 24.900 parcela po prosečnoj regionalnoj ceni između najmanje 5.700 evra po hektaru u Južnobanatskom (između 1.500 i 13.000 evra) i najviše 10.300 evra po hektaru u Južnobabačkom regionu (između 2.000 i 18.000 evra), uz izuzimanje 5.050 hektara državnog zemljišta koje ne može biti predmet prodaje i lociranja tog građevinski atraktivnog zemljišta na dunavskoj strani novoizgrađene obilaznice između Pupinovog mosta i ukrštanja sa putevima ka Zrenjaninu i Pančevu, samo preostalih 23.470 „golih“ hektara u posedu PKB vrede između 134 i 242 miliona evra!
I to uz poklanjanje svega napred navedenog što su država i generacije radnika i stručnjaka stvarale u Pančevačkom ritu i Surčinu u periodu od 1945. godine do danas, odričući se čak i vrednosti tržišno prepoznatljivog romboidnog loga „PKB“ i diferencijalne rente po osnovu lokacijske dostupnosti drumskom, vodenom, železničkom i vazdušnom transportu za nabavku repromaterijala i prodaju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda PKB!ap agrar d.o.o’ sa 100 odsto udela u njemu".
Ni najsiromašniji seljak u najzabitijem selu Srbije nikada ne prodaje njivu ispred kućnog praga – ako nije životno ugrožen! A PKB je njiva ne ispred već u Beogradu – kućnom pragu Srbije! Da li je Srbija toliko ugrožena da prodaje u bescenje svoju i najveću agrobiznis kompaniju u Evropi.
Za stvaranje 1 centimetra zemljišta u prirodi potrebno je 1.000 do 25.000 godina! S obzirom da je prosečna starost naših stanovnika 75 godina, za formiranje sloja od 60 cm zemljišta (koliko se uobičajeno koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i smatra privatnim vlasništvom) potrebno je između 60.000 i 1.500.000 godina ili period života 800 do 20.000 generacija predaka! A mi retko znamo ko su nam bili preci u petoj ili desetoj generaciji.
Od svih kategorija zemljišta, poljoprivredno zemljište je proizvodno i ekonomski najvažnija kategorija zemljišta kao prirodnog bogatstva i predstavlja praktično nezamenljiv i relativno ograničavajući uslov za održivu poljoprivrednu proizvodnju, prehrambenu bezbednost stanovništva i život ljudi uopšte.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, Miladin Ševarlić izjavio je da da je Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB) najveća kompanija agrobiznisa u Evropi, da zato mora da bude pod posebnom pažnjom države i javnosti i da se vidi šta je javni interes u prodaji te kompanije.
On je na konferenciji za novinare koju su organizovali Samostalni i Nezavisni sindikat PKB-a kazao da još nije sasvim jasno šta je javni interes i zašto Grad Beograd treba da prodaje PKB, za koji je, kako je rekao, i bivši predsednik Svetske banke kazao da ni u Americi nema takvog primera.
"Slažem se da PKB treba da doživi promene, ali ne na ovakav način. Samo oni koji ne znaju ništa o agro biznisu ili možda imaju neke druge namera, mogu da predlože ovakav način privatizacije", kazao je Ševarlić.
Po njegovim rečima, ukoliko se PKB privatizuje na predloženi način, Srbija može da se oprosti od celokupne proizvodnje semena što je ocenio kao "uništavanje semena života".
Ševarlić je rekao da ukoliko država želi da nešto proda, to treba da bude nekorišćeno poljoprivredno zemljište, ali se za to niko ne interesuje jer su veliki troškovi za pripremu takvog zemljišta za ponovno korišćenje. On je zato ukazao da bi se pri razmatranju otuđenja zemljišta PKB-a, trebalo zapitati koliko je samo koštalo pretvaranje Pančevačkog rita u plodno zemljište.
"Predlog prodaje PKB-a je primer gubljenja nacionalnog suvereniteta. Nijedna vlast u svetu ne bi dozvolila da se na predloženi način prodaje nešto ’na tacni’, u blizini glavnog grada i što omogućava prehrambenu sigurnost", kazao je on.
Biznismen Vojin Lazarević imenovan je za direktora kompanije Al Dahra doo Irig, koja je nedavno kupila imovinu PKB-a. Iako, prema informacijama koje je Insajder dobio od Ministarstva privrede, ugovor o prodaji PKB-a još nije stupio na snagu, zaposleni u Kombinatu tvrde da je Vojin Lazarević još pre deset dana kao deo novog menadžmenta, došao u PKB.
Arapske veze
Saradnja Vojina Lazarevića i Al Dahre zvanično je počela još 2014. kada je Al Dahra kupila 51 odsto Lazarevićeve firme Rudnap Agrar. To je bila njihova prva investicija u Srbiji, nakon što su bez objašnjenja odustali od kupovine osam poljoprivrednih kombinata i višemilionskih investicija koje su predstavnici države najavljivali.
Mlađan Dinkić je 2013. s predstavnicima Al Dahre potpisao i predugovor o ulaganju u poljoprivredu, ali on nikada nije raelizovan. Umesto posla s državom, Al Dahra je prvo kupila većinski paket Rudnapa, a 2015. godine postala je i stopostotni vlasnik ove firme.
Iako je prodao celokupan kapital u kompaniji, Lazarević je do avgusta ove godine bio član Nadzornog odbora Rudnapa, odnosno firme koju su arapski investitori preimenovali u Al Dahra Rudnap.
Ni dve nedelje nakon što je u Ministarstvu privrede potpisan Ugovor o privatizaciji PKB-a sa kompanijom Al Dahra doo Irig, nije poznato šta tačno ovaj dokument sadrži, niti kada stupa na snagu. Na zahtev novinara Insajdera da nam dostave kopiju potpisanog ugovora, u Ministarstvu privrede navode da je potpisan samo “krovni” ugovor o prodaji imovine PKB-a kao i da nam taj dokument ne može biti dostavljen pre nastupanja “dana ispunjenja”.
U odgovoru Insajderu Ministarstvo privrede nije saopštilo kada Ugovor o privatizaciji PKB-a stupa na snagu, odnosno koji je ugovoreni “dan ispunjenja”. Tu informaciju nismo dobili ni od ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je rekao da se čeka da Al Dahra izvrši plaćanja ali da on nije upoznat sa dogovorenim rokovima.
U Ministarsvu privrede ipak obećavaju da će po „danu ispunjenja“ Ugovor o privatizaciji PKB-a biti javno dostupan.
Poljoprivredno zemljište je prirodni resurs. Prirodni resurs ne može da se prodaje čak ni po Ustavu Srbije“, naglasio je Božo Drašković, analitičar Institut ekonomskih nauka.
Poenta je, kaže, da ne treba posmatrati poljoprivredno zemljište samo kao kapital već kao prirodni resurs koji se ne možete nadoknaditi. Za njega je neverovatno da takva firma s prirodnim resursom kakav je 17.000 hektara zemljišta u neposrednoj okolini Beograda, ne može ekonomski da se koristi.
- Ako je tačan podatak da je početna cena 104 miliona evra, matematika je prosta. Ako se uzme prosečna tržišna cena jednog hektara poljoprivrednog zemljišta, onda je njegova vrednost oko 160 miliona evra. Ako je 300 evra po hektaru zakupnina, koliko je prosečna kada država daje u zakup poljoprivredno zemljište, onda je to oko pet miliona evra godišnje. Mnogo pametnije je čak i iznajmljivati to zemljište, davati ga u rentu, nego ga prodavati nekome kao firmu, izračunao je ovaj ekonomista.
Ekonomista Koviljko Lovre je podsetio da u 15 „starih“ država EU nije prodat nijedan hektar zemlje strancima, ali da su zato isti oni potrčali da je kupuju u novim članicama Unije. Samo Slovenci među novim članicama nisu dozvolili da im zemlju kupe stranci.
„Prehrambena bezbednost zemlje je element suvereniteta, a on kod nas uopšte nije prisutan“, kaže Lovre.
On je ukazao da od 1995, zaključno sa 2016, stopa rasta poljoprivredne proizvodnje u Srbiji iznosi zanemarivih 0,4 odsto. Produktivnost rada je povećana samo zahvaljujući tome što je otpušteno oko 90.000 zaposlenih, dok produktivnost zemljišta stagnira. Drastično je opao uzgoj stoke, pa nema ni organskog đubriva, objasnio je Lovre.
Za razliku od male Srbije koja ničim nije ograničila veleposednike, gde velika četvorka — Matijević, Kostić, Miroslav Mišković i Đorđe Nicović, u rukama ima oko 100.000 hektara zemlje, velika SAD je to uradila. Tako, napominje Lovre, u za nju važnom „kukuruznom pojasu“ u državama koje gaje kukuruz poput Ilinoisa, Kanzasa, Ajove, zabranjen je korporativni kapital u poljoprivredi.
Biznismen Vojin Lazarević duguje državi 11,6 milijardi dinara, a kompanija mu je u blokadi duže od godinu dana. Mnoge je iznenadila ova vest naročito ako se zna da je samo na jednom poslu sa državom – nabavke pametnih brojila 2013. godine zaradio 6,5 miliona evra.
Prema pisanju medija, firme članice Rudnap Groupe su u teškom stanju više od dve godine.
Rudnap Groupa bila je jedna od najvećih igrača na tržištu energije na Balkanu sa godišnjim obrtom od 600 miliona evra. Prema pisanju Balkaninsighta Rudnap je zabeležio gubitke u 2013. i 2014. i nije uspeo da plati zajam kod Intesa banke u iznosu od 21 miliona evra.
Revizori su izvestili da je ova grupa imala "značajan pad u obimu trgovine električnom energijom" u poslednjem kvartalu 2014. i nije registrovala trgovinu tokom decembra te godine. Rudnap je u periodu između 2007. i 2011. bio među tri najveća trgovca električnom energijom u Srbiji.
Tako je, kraj 2014. godine Rudnap Groupa dočekala sa neto gubitkom u 2,03 milijarde dinara, što je oko 17 miliona evra.
Osnovna delatnost Rudnap Groupe je energetika, a bave se i nekretninama i agrarom. 2014. godine 51 odsto Rudnap Agrara prodato je kompaniji Al Dahra iz Abu Dabija.
Baza otkriva da su mnogi drugi uticajni domaći biznismeni otvarali ofšor kompanije preko agencije „Mossack Fonesca“
Vojin Lazarević je posredstvom svoje kompanije „Rudnap Group“ 2007. kupio ofšor firmu „Giralia Resources Limited“ sa Sejšela. Svrha ove ofšor firme je nepoznata. Novinari KRIK-a su kontaktirali „Rudnap“, ali na mejl do danas nije odgovoreno.
Vlasnik "Rudnap grupe" Vojin Lazarević potvrdio je za Kurir da je "Al Dahra" preuzela 51 odsto "Rundom grupe".
- Al Dahra u Srbiji ovim potezom pokazuje poverenje u stabilnost srpske političke scene i uverenje da Srbija ima visokorazvijenu tehnologiju u agraru. Ovo je relativno mali potez sam po sebi, ali je veliki podsticaj i mogućnost za razvoj našeg agrara prema najvećim tržištima sveta, u šta spadaju i tržišta u zemljama Persijskog zaliva - naveo je Vojin Lazarević za Kurir.
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije odobrila je kompaniji "Al Dahra" iz UAE da preuzme 51 odsto vlasništva u preduzeću "Rudnap agrar". Kako se navodi u rešenju Komisije za zaštitu konkurencije, objavljenom na zvaničnoj internet stranici ove institucije, u skraćenom postupku se odobrava koncentracija učesnika na tržištu koja nastaje sticanjem zajedničke kontrole od "Al Dahre" i akcionarskog društva "Rudnap grup" (Rudnap Group A.D.) nad privrednim društvom "Rudnap agrar".
Kako se navodi u rešenju, do zajedničkog upravljanja "dolazi na osnovu ugovornog preuzimanja 51 odsto udela u kapitalu društva ’Rudnap agrar d.o.o.’, kojim suvlasnički udeo u ovom društvu stiče ’Al Dahra International Investment LLC’, kupovinom istog od domaćeg društva ’Rudnap Group A.D.’ kao prethodnog jedinog člana društva ’Rudnap’.
Preko Fonda za razvoj od 2007. do 2013, umesto firmama iz nerazvijenih opština, pare davane najimućnijima u Srbiji, objavio Savet za borbu protiv korupcije
Prekršili osnovna načela Fonda
Kredite po stopi od jedan do pet odsto su, kako je navedeno, dobili Miroslav Mišković, Željko Mitrović, Vojin Lazarević, Toplica Spasojević, Nebojša Čović, Zoran Drakulić, Milo Ðurašković, Ðorđe Antelj, Goran Perčević, Predrag Ranković Peconi...
Samo kaži koliko ti treba
- Krediti su odobravani i po nekoliko puta, a pojedinačni iznosi kredita mere se milionima evra - konstatovano je u izveštaju Saveta uz napomenu da su „uticajni pojedinci imali privilegiju da dođu do jeftinih kredita nezavisno od projekta koji se finansira“.
Nastavak borbe protiv tajkuna, obračun sa nekadašnjim finansijerima DS, DSS-a I SPS-a, uvođenje reda na tržište energetike, ali i pokazivanje mišića Vlade Srbije pred najavljenu rekonstrukciju u julu su mogući uzroci podizanja krivičnih prijava protiv biznismena Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića.
Aleksandar Vučić je još 2004. godine bio predsednik Anketnog odbora srpskog parlamenta koji je nekoliko nedelja ispitivao nezakonitu trgovinu strujom Lazarevića i Hamovića. Tadašnji radikal Vučić je tvrdio da je Srbija na uvozu struje oštećena za 150 miliona evra, cela priča je završena tako što je Hamović u martu te godine podneo privatnu tužbu protiv Vučića.
Bilo je jasne političke pozadine. Hamović se pominjao kao finansijer Demokratske stranke Srbije čiji je predsednik Vojislav Koštunica tada bio premijer. Pre toga Hamović je pominjan i kao pomagač u izvodjenju radova 5. oktobra kada je svrgnut Milošević, ali i kao finansijer Demokratske stranke Zorana Đinđića. Sa Lazarevićem se razišao 2005. godine zbog, kako su obojica navela, različitog gledanja na poslovnu politiku EFT-a. Međutim, spekulisalo se da je stvarni razlog raskida saradnje Lazarevićeva bliskost sa Socijalističkom partijom Srbije odnosno njegovo finansiranje te stranke.
Devet godina kasnije SNS kontroliše energetiku i Elektroprivredu Srbije te njihova ministarka Zorana Mihajlović kaže: "Neki Vojin ili Vuk danas sigurno rade po zakonu, pitanje je šta su radili kad su počinjali. To vam je ono - ne pitajte me za prvi milion. E, pa mi hoćemo da vidimo gde je taj prvi million i kako se do njega došlo ". Saopštavajući da je krivična prijava podneta protiv Hamovića, Lazarevića i firme EFT, ministarka Mihajlović je konstatovala da je „sramota šta je urađeno u energetskom sektoru zahvaljujući nekim njihovim političkim spregama".
Konstatujući da država godinama ne ulaže u energetski sektor, Vučić je bez zazora prozvao: "Njihovi politički tajkuni Vojin Lazarević i Vuk Hamović su ti koji vedre i oblače u srpskoj energetici, koji dobijaju sve prljave poslove, najveći profit, ti koji odlučuju kako će se raditi i graditi, a ne gradi se ništa. Još niko nije odgovorio kako Lazarević i Hamović upravljaju svim poslovima u elektroenergetskom sistemu Srbije".
Vojin Lazarević je na čelu Rudnap grupe, a prema izvorima bliskim poslovnim krugovima njegova firma je domaćim bankama dužna oko 150 miliona evra. Rudnap grupa se pominje i kao dužnik u aferi Agrobanka koja je otvorena dolaskom ove vlade. Lazarević je krajem 90-tih godina i početkom ovog veka bio politički angažovan kao savetnik tadašnjeg premijera Crne Gore Filipa Vujanovića, bio je i član Upravnog odbora Jugopetrola i Elektroprivrede Crne Gore. Prethodno, Lazarević je u medijima targetiran kao jedan od najvećih finansijera Narodne stranke u Crnoj Gori.
Savet za borbu protiv korupcije analizirao je podatke o tome kako su Nacionalnoj štedionici dodeljeni poslovni prostor Narodne banke Jugoslavije na besplatno korišćenje, zatim strukturu vlasništva Nacionalne štedionice od njenog osnivanja, kao i privilegije koje je država dodelila ovoj banci. Savet tvrdi da je tadašnji guverner NBJ Mlađan Dinkić omogućio Nacionalnoj štedionici, privatnoj banci koju kontrolišu Vuk Hamović i Vojin Lazarević, da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg ZOP-a i dodelio joj je bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne štednje. NBJ je istovremeno propustila da utvrdi da povezana lica stiču kontrolni paketa akcija Nacionalne štedionice, kao i da je u jednom danu znatan iznos deviznih sredstava napravio krug između Beča, Moskve i Beograda na osnovu fiktivnog posla i da su na kraju od te transakcije kupljene akcije Banke. Nacionalna štedionica je prodata grčkoj EFG banci 2006. godine. Navode iz ovog izveštaja istraživao je UBPOK, ali slučaj nikada nije procesuiran.
Najveća tajkunska privatizacija u Srbiji - dokapitalizacija i prodaja Nacionalne štedionice - uprkos zaključcima anketnog odbora Skupštine Srbije, vrlo brzo je zataškana dolaskom DSS na vlast. Kum Vojina Lazarevića Aleksandar Nikitović postao je šef kabineta premijera Koštunice, a dvojac Hamović-Lazarević postao je najjači centar moći u Srbiji!
Kupovao firme
Tako je Vojin Lazarević tokom 2006. i 2007. kupio tri firme: „Rudnap“, „Minel kotlogradnju“ za 184 miliona dinara, Zavod za fotogrametriju za 140 i „Energosoft“ za 91 milion. S druge strane, Vuk Hamović se bacio na izgradnju nekretnina, pa je na najatraktivnijoj lokaciji na Balkanu, na beogradskim Terazijama, sagradio takozvanu pametnu zgradu B2 u koju je uloženo 30 miliona evra.
Paralelno, nastavili su pod povlašćenim uslovima da trguju strujom u Jugoistočnoj Evropi. Policajci su radili na tom slučaju i podneli krivične prijave, ali jedino što su time dobili jeste smena u MUP.
Krivična prijava
Prvo odeljenje beogradske policije 25. jula 2007. podnelo je krivičnu prijavu protiv četvorice bivših visokih funkcionera Elektroprivrede Srbije zbog potpisivanja štetnih ugovora s kompanijama „Enerdži fajnensing tim“ (EFT) Vuka Hamovića i „Interfejs“ Vojina Lazarevića. Krivičnom prijavom obuhvaćeni su i Vuk Hamović i Vojin Lazarević, koji su tada bili bliski vrhu vlasti. Prema podacima navedenim u krivičnoj prijavi koju su sačinili smenjeni policajci i koja je u okružnom tužilaštvu zavedena pod brojem KU 1398/07, navodi se da je država oštećena za 978.236.591 dinara!
Čupić: Oduzeti im imovinu!
Član odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić kaže da država mora da pokaže odlučnost:
- Sve što je sporno i za šta postoje valjani materijalni dokazi treba do kraja preispitati, procesuirati i više niko ne sme da bude pošteđen! Takođe, mora i da se utvrdi kretanje tog kapitala i po zakonu ga i oduzeti!
Dostavljen Vladi 7. decembra 2004. godine, a Republičkom javnom tužilaštvu 3. februara 2005. godine Guverner NBJ Mlađan Dinkić je omogućio Nacionalnoj štedionici, privatnoj banci koju kontrolišu Vuk Hamović i Vojin Lazarević, da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg ZOP-a, dodelio joj je bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne štednje i omogućio brojne druge privilegije. NBJ je istovremeno propustila da utvrdi da povezana lica stiču kontrolni paketa akcija Nacionalne štedionice, kao i da je u jednom danu značajan iznos deviznih sredstava napravio krug između Beča, Moskve i Beograda na osnovu fiktivnog posla i da su na kraju od te transakcije kupljene akcije Banke.
Navode iz Izveštaja istraživao je UBPOK, ali slučaj nikada nije procesuiran.
Bivši ministar finansija i ekonomije Srbije Božidar Djelić izjavio je u subotu da su vlasnici firmi "EFT" i "Interfejs" Vuk Hamović i Vojin Lazarević preko nekoliko povezanih firmi vlasnici 54,2 odsto kapitala "Nacionalne štedionice". Djelić je, svedočeći pred Anketnim odborom Skupštine Srbije koji utvrdjuje činjenice o trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima povezanim sa tom trgovinom, utvrdio da postoje dokumenti iz kojih se vidi da je Narodna banka Srbije držala deo deviznih rezervi u moskovskoj "Euroaksis banci", čiji su suvlasnici Hamović i Lazarević
Predsednik borda direktora kompanije "EFT" Vojin Lazarević je potvrdio da je, kao i Vuk Hamović", suvlasnik "Eurokasis banke", ali je negirao da su depoziti NBS u toj banci bili namenski oročeni. Lazarević je rekao da je vlasnik ili suvlasnik nekoliko firmi, kao i da ima vlasništvo u "Nacionalnoj štedionici". On je naveo da nema vlasnički udeo u firmi "Inerfejs" čiji je vlasnik sadašnji generalni direktor kompanije "EFT" Džejms Naj. Prema rečima Lazarevića, "EFT" i "Interfejs" nisu imale privilegovan položaj pri sklapanju poslova sa EPS-om i NIS-om. Neki ugovori su, kako je rekao, bili štetni za te dve inostrane firme.
Osnivači pomenutih povezanih preduzeća su domaća fizička i strana pravna lica, pri čemu domaća lica imaju manje učešće od stranih. Karakterističan je slučaj preduzeća Pima d.o.o, koje je registrovano kod Okružnog privrednog suda u Beogradu pod br.Fi. 14621/95 od 03.04.1995, sa osnivačima Jelenom Lazarević i Zoranom Stankovićem iz Beograda, koji imaju po 5% vlasništva, dok 90% poseduje Pluto International LTD sa Sveti Vinsent i Grenadini. Međutim, osnivači društva Pluto International su Vladan, Olivera i Vojin Lazarević, svi iz Kotora, Crna Gora.
Evroaksis banka je osnovana devedesetih godina sa ciljem da se izbegnu sankcije Ujedinjenih nacija prema našoj zemlji. Osnivači su bile velike državne banke. Prema svedočenju Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka, na skupštinskom Anketnom odboru, poslednjih godina Evroaksis banka ima godišnji promet preko četiri milijarde dolara sa našim bankama. Na istom Anketnom odboru Vojin Lazarević je saopštio da je njegovo učešće zajedno sa učešćem Vuka Hamovića u akcionarskom kapitalu banke oko 28%. . . .
Kada je u pitanju konkretna odgovornost pojedinaca u slučaju Nacionalne štedionice, Savet predlaže Vladi da sve informacije kojima raspolaže prosledi tužilaštvu, kako bi se rasvetlili svi aspekti ovog problema. Istražni organi bi trebalo da ispitaju koji su sve propisi prekršeni, koje ličnosti su umešane i da li postoje dokazi o korupciji. Vlada u međuvremenu mora preduzeti korake kako bi se zaštitila državna imovina koju sad, suprotno Zakonu, koristi privatno pravno lice. S obzirom da je u toku postupak otuđenja državne imovine, predlažemo Vladi da obustavi prodaja prema oglasu koji je objavljen u dnevnoj štampi 24.novembra 2004, dok se ne rasvetle sve činjenice u vezi sa osnivanjem Nacionalne štedionice. U tom smislu bi trebalo staviti van snage i Zaključak Vlade od 27. maja 2004. godine.
Savet preporučuje da se preispita povezanost i bonitet akcionara Nacionalne štedionice, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i Odlukom o načinu sprovođenja čl.8, 9, 10a, 12, 15, 19b, 19e, 28, 29. i 59. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. Takođe, sva uložena sredstva treba što pre povući iz Evroaksis banke i plasirati ih u skladu sa međunarodnim principima rada centralne banke i smernicama MMF.
Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka bi trebalo da pokrene postupak preispitivanja dodele posla servisiranja stare devizne štednje Nacionalnoj štedionici. Sve poslovne banke bi trebalo da pod ravnopravnim uslovima budu u prilici da konkurišu za taj posao.
Savet je svestan da je slučaj Nacionalne štedionice za Vladu posebno delikatan. Nekoliko njenih istaknutih članova je posredno ili neposredno učestvovalo u osnivanju te institucije i kreiranju predstave da se radi o državnoj banci. Stoga je Savet na stanovištu da ukoliko Vlada ozbiljno namerava da se bori protiv korupcije, ona najpre mora da ispita političku odgovornost sopstvenih članova i da interes građana pretpostavi sopstvenim interesima.
Aleksandar Vučić, predsednik Anketnog odbora Narodne skupštine za utvrđivanje činjenica u trgovini električnom energijom
AKO SE PREGLASAVANJEM ZATAŠKA ISTINA, SPREMAN SAM DA NAPIŠEM KNJIGU O MILIONSKOJ ŠTETI
Svedok: Zašto ste se toliko okomili na Hamovića i Lazarevića i šta Vam je cilj u radu ovog Anketnog odbora?
Aleksandar Vuičić: Nisam se uopšte okomio na njih, niti me oni preterano interesuju. Meni je cilj da se utvrdi ko je to i na koji način od strane državnih organa sa njihovim firmama potpisivao štetne ugovore oko uvoza i izvoza električne energije i prodaje mazuta i time značajno oštetio državu. Moramo da utvrdimo kolika je šteta nastala za državu, da li je bilo malverzacija u EPS-u i NIS-u i da se konačno spreče eventualne buduće malverzacije u ovoj oblasti. . . .
S: Da li je bilo pretnji Vama lično ili nekim drugim članovima Anketnog odbora?
A. V: Imali ste priliku da čujete na sednici Anketnog odbora da sam zatražio angažovanje snaga MUP-a jer je jednom od članova odbora prećeno. Nemojte da insistirate da vam kažem o kome se radi jer to ne želim da učinim. Meni lično do sada nisu upućivane pretnje, ali svi oni koji to nameravaju da učine neka znaju da im one neće pomoći. Odlučan sam da ovu aferu isteramo na čistac.
Izvor: Mail-archive
1980.
PKB - 35 GODINA POSTOJANJA
Foto: Dnevni žurnal, Kurir, PKB, Al Dahra Izvori: PPNS, Ministarstvo privrede, Penzija, Beogradska nedelja, Beta, Sputnik, Seebiz, Danas, Krik, Kurir, Portalanalitika, Politika, Savet za borbu protiv korupcije, Svedok
Komentara: 0