Poljoprivrednicima u Srbiji zbog klimatskih promena treba sve više vode za navodnjavanje
Porast temperature i sve veće suše predstavljaju izazov za srpsku poljoprivredu koja iziskuje sve više i više vode. Kako da se prilagodimo na nove uslove za naš portal piše dr Marija Ćosić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Potrebe za navodnjavanjem u Srbiji su znatno porasle u poslednjih 60 godina zbog klimatskih promena. U periodu 1961- 80 poljoprivrednicima u našoj zemlji je za navodnjavanje u proseku bilo potrebno 2000 metara kubnih vode po hektaru, meÄ‘utim zbog porasta temperature i sušnijih uslova proizvoÄ‘aÄi za navodnjavanje sada koriste 2300 metara kubnih po hektaru što predstavlja povećanje od 15%.
U budućnosti nas sigurno oÄekuje dodatno pogoršanje stanja i povećana potreba za navodnjavanjem kako bi se održali prinosi u poljoprivredi, meÄ‘utim pitanje je da li će u novim klimatskim uslovima biti dovoljno vodnih resursa koji će moći da zadovolje povećanu tražnju.
Srbija trenutno navodnjava tek oko 3% poljoprivrednog zemljišta
Iako Srbija ima pogodne uslove za poljoprivrednu proizvodnju, osetljivost na klimatske promene ugrožava produktivnost njenih glavnih useva. Prema proraÄunima koji su napravljeni za Strategiju navodnjavanja Republike Srbije, naša zemlja ima više od 20.000 m3 raspoložive vode za piće po stanovniku godišnje zbog razvijene reÄne mreže i dobrih proseÄnih godišnjih koliÄina padavina (od 600 mm do 800 mm u ravnicama do preko 1500 mm na planinama).
Ipak, ulaganja u infrastrukturu za navodnjavanje nisu na potrebnom nivou, a navodnjavane površine i dalje predstavljaju veoma mali udeo u ukupnom poljoprivrednom zemljištu.
Do danas je samo oko 120.000 hektara opremljeno sistemom za navodnjavanje. Trenutno stvarna navodnjavana površina iznosi oko 100.000 hektara (oko 3% ukupnog poljoprivrednog zemljišta), od kojih je preko 85.000 hektara u Vojvodini. Ova infrastruktura je izgraÄ‘ena za vreme bivše SocijalistiÄke Federativne Republike Jugoslavije.
Srpski poljoprivrednici uglavnom uzgajaju useve niske novÄane vrednosti. A jedan od glavnih razloga za to jeste neadekvatno navodnjavanje
Oko 60% površina u Srbiji je pod ratarskim kulturama koje ne donose veliku novÄanu vrednost kao što su – kukuruz, pšenica, suncokret, soja, jeÄam i šećerna repa. Upravo je neadekvatno navodnjavanje jedno od glavnih ograniÄenja koja spreÄavaju prelazak naše zemlje na proizvodnju useva sa većom dodatom vrednošÄ‡u.
Klimatske promene, povećanje potražnje stanovništva za poljoprivrednim proizvodima i trenutni nedovoljni nivoi ulaganja ukazuju da postoji hitna potreba za modernizacijom srpskog sistema za navodnjavanje.
Deficit vode i potrebe za navodnjavanjem
Kada govorimo potrebama za vodom u poljoprivredi pre svega mislimo na deficit vode odnosno koliÄinu vode koja nedostaje kao razlika izmeÄ‘u potrošnje kultura (evapotranspiracije) i padavina. Uloga navodnjavanja je upravo u tome da nadoknadi ovaj deficit.
U okviru projekta „UnapreÄ‘enje srednjoroÄnog i dugoroÄnog planiranja mera prilagoÄ‘avanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji” (Projekat finansira Zeleni klimatski fond (GCF), a implementira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) izvršena je analiza deficita vode u Republici Srbiji u osmotrenom (sadašnjem) periodu (2000 – 2019.) na osnovu merenih klimatskih parametara sa 27 meteoroloških stanica u svih 25 upravnih okruga R. Srbije.
Pored analize sadašnjeg perioda, uraÄ‘eni su proraÄuni za deficit vode i za tri perioda u budućnosti do 2100. kao i za referentni period (1986 – 2005.) u odnosu na koji se porede promene deficita vode u budućnosti. Za analizu je korišÄ‡en RCP 8.5 (Relative Concentration Pathway) klimatski scenario kao i ansambl od 8 regionalnih klimatskih modela sa prostornom rezolucijom oko 12 km iz baze EURO-CORDEX projekta.
Prognoze pokazuju da u budućnosti neće biti dovoljno vode
U osmotrenom periodu (2000 – 2019. godina) proseÄna vrednost deficita vode iznosi oko 2300 metara kubnih po hektaru (m3/ha) i varira od 326 u Zlatiborskom do 3140 m3/ha u ZajeÄarskom okrugu. Sa druge strane, proseÄna vrednost deficita vode u referentnom periodu (1986 – 2005.) iznosi 2030 m3/ha PreviÄ‘anja modela pokazuju da bi, u sluÄaju da svet ne uspe da obuzda globalno zagrevanje, deficit vode u Srbiji krajem 21. veka mogao da poraste za preko 50% u odnosu na referentni period.
Analize i predviÄ‘anja ukazuju da u budućnosti dolazi do nedostatka vode, povećanja temperature, neravnomerne raspodele padavina i smanjenja proticaja reka (oko 8%) što će znaÄajno narušiti stabilnost sektora poljoprivrede u budućoj klimi.
Pored nedostatka padavina tokom letnjih meseci analize su pokazale da dolazi do povećanja broja dana sa padavinama većim od 20 mm (dani sa intezivnim padavinama) što za posledicu ima rizike od pojave bujÄnih poplava na malim vodotocima, eroziju i degradaciju zemljišta.
Najveće povećanje deficita vode oÄekuje se u Regionima istoÄne, južne i centralne Srbije, što još dodatno ugrožava stabilnost sektora poljoprivrede.
Mere adaptacije na klimatske promene u poljoprivredi
Kada govorimo o prilagoÄ‘avanju na sušu i visoke temperature svakako je navodnjavanje odliÄna mera adaptacije koja je potrebna na nacionalnom nivou. MeÄ‘utim, ono što predstavlja problem jeste što se na teritoriji Srbije razlikuju kako potrebe pojedinih podruÄja za vodom, tako i pogodnost za navodnjavanje (raspoloživi vodni resurisi, zemljišni uslovi, gajene kulture). Zbog toga je u toku izrada Strategije razvoja navodnjavanja Republike Srbije koja će definisati buduće pravce navodnjavanja.
Prognoze pokazuju da neće biti dovoljno vode pa bi trebalo navodnjavanje zasnivati na primeni redukovanog i interventnog režima zalivanja sa ciljem uštede vode. To praktiÄno znaÄi smanjenje norme zalivanja do vrednosti koja neće znaÄajno smanjiti visinu i kvalitet prinosa i zalivanje samo u kritiÄnim fenofazama razvoja biljaka.
Postoji hitna potreba za modernizacijom srpskog sistema za navodnjavanje
S obzirom na to da postoji sve više potvrda o nedostatku vode, a posebno vode dobrog kvaliteta, valja uzeti u razmatranje upotrebu „marginalnih voda” (komunalne i zaslanjene (slane) vode) u poljoprivrednoj proizvodnji, naravno uz adekvatan tretman preÄišÄ‡avanja i kontrole kvaliteta.
Adaptacija poljoprivrede na ove rizike klimatskih promena trebalo bi da ide u smeru rekonstrukcije i revitalizacije postojeće kanalske mreže kojom je Srbija dobro pokrivena. Potrebno je ÄišÄ‡enje kanala od vegetacije, izmuljivanje, rekonstrukcija crpnih agregata, sanacija graÄ‘evinskih objekata.
Primena razliÄitih prirodnih mera može da doprinese smanjenju negativnih posledica poplava. Posebno primenom prirodnih mera zadržavanja vode kao što su sistemi konzervacijske obrade, bazeni za zadržavanje vode, vraćanje starih meandara i prirodne retenzije bi se smanjile štete od poplavnog talasa kako u poljoprivredi tako i u drugim granama privrede. Ove mere mogu da uspore oticaj vode i zadrže veću koliÄinu vode u zemljištu što bi uticalo na smanjenje rizika od erozije, bujica, poplava i degradacije zemljišta. Zemljište bi time poboljšalo svoju produktivnu sposobnost i vododrživost.
Potrebno je i uvesti prakse održivog korišÄ‡enja zemljišta kako bi se povećala koliÄina organskog ugljenika u njemu. Pored toga će u budućnosti sigurno biti potrebno izvršiti i rejonizaciju poljoprivredne proizvodnje odnosno gajenje kultura prema klimatskim i zemljišnim uslovima i raspoloživim vodnim resursima.
...Kišnica je jedini izvor vode za navodnjavanje, kaže Ted, koji vodi program uzgoja. Za uzgoj jednog kilograma paradajza na lozama koje rastu iz mreža vlakana potrebno je manje od 14 litara vode, u poreÄ‘enju sa 60 litara na otvorenim poljima. Jednom godišnje svi usevi se obnavljaju i rastu iz semena, a stare loze se preraÄ‘uju i od njih se prave gajbice. Malobrojne štetoÄine koje uspeju da uÄ‘u u staklenike doÄekuje ratoborna vojska branitelja kao što je žestoki Phytoseiulus persimilis, predatorska vaška koju paradajz uopšte ne zanima, ali koja zato proždire na stotine štetnih grinja...
Potrebno je ozbiljno pristupiti planiranju prilagođavanja na nove klimatske uslove
U uslovima klimatskih promena potrebno je gajiti kulture kojima odogvaraju novonastali klimatski i zemljišni uslovi. TakoÄ‘e, u podruÄjima gde se oÄekuju veliki deficit vode, a nema raspoloživih vodnih resursa za navodnjavanje treba gajiti kulture koje su tolerantne na nedostatak vode.
Svakako će i primena klimatskih i biljnih modela za predikciju budućih uslova i predviđanje budućih potreba biljaka odigrati važnu ulogu u prilagođavanju na nove uslove jer daje važne informacije poljoprivredinicima o konkretnim potezima koje treba da sprovedu.
Prema predikcijama budućnost sektora poljoprivrede je u velikom riziku. Neophodno je odmah krenuti sa sprovođenjem mera ublažavanja i prilagođavanja poljoprivrede na izmenjene klimatske uslove.
Ne propusti vesti i Älanke o klimatskim promenama koje redovno objavljujemo.
Dr Marija Ćosić Foto: Daniel Borker/Pixabay Izvor: Klima 011, 26. 5. 2022.
VIDEO: Radionica “Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i vodne resurse u Republici Srbiji”
ÄŒetvrta u nizu Radionica na temu „Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i vodne resurse“ održana je 20. oktobra 2021. godine. Radionica je održana u okviru projekta „Podrška izradi Strategije navodnjavanja Republike Srbije i akcionog plana“ koju zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije implementira Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Moderator Radionice bio je Jacopo Monzini, voÄ‘a projekta, ispred FAO, a govornici su bili Victoire De Wever, specijalista za prirodne resurse i upravljanje životnom sredinom, ispred FAO i Thalès de Haulleville, specijalista za geoprostorne i klimatske promene, ispred FAO.
Proizvodnja, komercijalizacija, uvoz transgenih useva i proizvoda su strogo zabranjeni Zakonom iz 2009. godine. Nema stranih kompanija koje uÄestvuju u eksperimentalnim istraživanjima
80% opština proglasilo svoje teritorije GMO-slobodnim zonama
Izuzetno snažna kampanja "Srbija bez GMO" uz podršku poljoprivrednih udruženja i portala PRVI PRVI NA SKALI
Samodovoljnost u proizvodnji stoÄne hrane "Dunav soja deklaracija"
Jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi, obilje autohtonih sorti, potencijal za razvoj ekološke poljoprivrede
Poljoprivrednici koji su van gmo sistema su simbol slobode u modernom prehrambenom sistemu
Argumenti koje su koristili protivnici promene Zakona o GMO su i više nego znaÄajni u uslovima pandemije. Srbija je suverena u proizvodnji hrane, potrebno je samo oÄuvati postojeći status. Navedeno apsolutno iskljuÄuje uzgoj i plasman GMO.
Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je kljuÄno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0