Lokalna banka semena - Ekološki pokret "Okvir života" poziva sve ljude dobre volje da popune anketu i pomognu u sagledavanju trenutne situacije sa starim sortama na tržištu u Srbiji.
Cilj pokreta je da sagleda šta graÄ‘ani misle o poziciji starih sorti u agrobiznizu i da li postoji prostor za proizvoÄ‘aÄe starih sorti na tržištu. ProizvoÄ‘aÄima će mnogo znaÄiti da Äuju rezultate ankete.
Za samo popunjavanje ankete je potrebno manje od dva minuta, a pitanja su:
Da li mislite da su stare sorte interesantne za razvoj agrobiznisa?
Da li mislite da su ljudi generalno zainteresovani za stare sorte i da bi bilo voljni da ih vide opet na svojim trpezama?
Šta mislite da je razlog potiskivanja starih sorti od strane novih?
Da li ste zadovoljni time koliko su stare sorte zastupljene na tržištu?
Da li biste u restoranu dali prednost jelu koje je napravljeno od starih sorti?
Za koji proizvod od starih sorti biste najviše bili zainteresovani?
Kako prva banka semena u Srbiji Äuva stare sorte od zaborava i klimatskih promena?
Kako funkcionišu banke semena? Da li je koncept zaživeo kod nas? Na koje naÄine klimatske promene prete autohtonim sortama? Odgovore na ova pitanja potražili smo od osnivaÄice prve banke semena u Srbiji, dr Ivane Petrović.
Autohtone sorte voća, povrća i žitarica nalaze se na višestrukom udarcu klimatskih promena: sve prisutniji toplotni stres i suše; pojava i širenje „konkurentnih”, invazivnih vrsta; skraćeni period zimskog mirovanja i ranije cvetanje… Dodatno ih ugrožavaju i razliÄiti vidovi zagaÄ‘enja, kao i gubitak staništa. MeÄ‘utim, autohtone sorte kod nas imaju svoje Äuvare – entuzijaste koji se bave njihovim uzgajanjem i skladištenjem kako ne bi pale u zaborav. Jedna od najpoznatijih meÄ‘u njima jeste osnivaÄica i koordinatorka prve banke semena u Srbiji, biološkinja dr Ivana Petrović.
Na Ivaninom imanju u selu Paštrić kod Mionice utoÄište od izumiranja pronašlo je oko 170 starih vrsta voća i oko 150 starih vrsta povrća i žitarica. Banka semena osnovana je 2019. godine, a biološkinja iz udruženja Okvir života inspiraciju za ovaj poduhvat dobila je od svog oca.
„Moj otac je još 1998. godine osmišljavao izložbe autohtonog voća i uÄio me da prepoznajem i cenim naše autohtone sorte. Godine 2001. je dobio nagradu Slow Food u Portugalu za svoj projekat ‘Mišićevo selo’, koji se u velikoj meri zasnivao na oÄuvanju autohtonih sorti i rasa. U našem dvorištu je dosta starih stabala, koja nam i danas daruju svoje plodove. Lepo je znati da se generacije hrane plodovima jednog istog drveta”, konstatovala je na samom poÄetku razgovora naša sagovornica.
Kao neke od glavnih motiva da se i sama upusti u podvig oÄuvanja starih, autohtonih vrsta Petrović je navela želju da nam bude dostupnija hrana boljeg kvaliteta i veće raznovrsnosti, kao i da shvatimo znaÄaj ovog voća, povrća i žitarica za borbu protiv klimatskih promena i sigurno snabdevanje hranom. S obzirom na to da je osnivanje prve banke semena pratilo veliko interesovanje javnosti i širenje zajednice odgajivaÄa autohtonih sorti, moglo bi se reći da je uspela u svojim namerama.
Pojam „autohton” potiÄe iz grÄkog jezika i u bukvalnom znaÄenju glasi „koji potiÄe odavde, sa ove iste zemlje”. S tim u vezi, autohtone vrste se definišu kao vrste koje su se prilagodile uslovima života na odreÄ‘enom geografskom podruÄju – njihovo prisustvo u tim regionima rezultat je prirodnih procesa, a ne intervencije ljudi. Vrste „koje potiÄu odavde, sa ove iste zemlje” su samim tim navikle na lokalne uslove životne sredine, a takoÄ‘e su pogodne za ukrštanja sa komercijalnim sortama.
Abate fetel i konferans su neke od krušaka koje danas možete pronaći na našim pijacama i u prodavnicama. JagodnjaÄe, lubeniÄarke i takiše skrivene su u voćnjacima poput Ivaninog, a njen cilj je da ih vrati na srpske trpeze.
Zbog svojih povoljnih geoloških i klimatskih uslova, našu zemlju odlikuje bogatstvo autohtonog genofonda biljaka. Domaće sorte adaptirale su na karakteristike našeg podneblja, zemljišta i klime i samim tim su otpornije od uvoznih, što znaÄi da su za njihovo uzgajanje neophodne manje koliÄine pesticida – dakle, zdravije ih je konzumirati.
Ipak, s obzirom na to da se klima danas menja, i faktori zbog kojih su se stare sorte prvobitno nastanile na svojim staništima su drugaÄiji, pogotovo kada je reÄ o klimi. Uprkos njihovoj izdržljivosti, ipak ne mogu da ostanu apsolutno imune na negativne uticaje klimatskih promena.
Domaće sorte adaptirale su se na karakteristike našeg podneblja, zemljišta i klime i samim tim su otpornije od uvoznih
Biološkinja Ivana Petrović je kao neke od najizraženijih posledica globalnog zagrevanja na Balkanu izdvojila sušu, kasne prolećne mrazeve i grad.
„U Srbiji su primetni sve veći efekti klimatskih promena, pa su tako analize padavina i temperature tokom letnjih perioda od 1963. do 2009. godine ukazale na trend opadanja koliÄine padavina i porasta temperature. Prognoze za region Balkana ukazuju da će do 2065. godine taj porast iznositi 2,0-3,0 ºC, a povećanje koliÄine padavina se oÄekuje jedino na severu Srbije, dok će ostali delovi biti izloženi jakim sušama u toku toplih i suvih letnjih meseci. Ovakve promene predstavljaju izazov za poljoprivrednu proizvodnju, posebno kada je u pitanju aspekt otpornosti biljaka na sušu. Kasni prolećni mrazevi posebno pogaÄ‘aju voće, koje cveta u nevreme, ali tu postoje izuzeci koji zavreÄ‘uju našu pažnju – dobar primer je jabuka ivanjaÄa, koja neće cvetati u nevreme, već će uvek, bez greške, roditi svake druge godine obilato. Što se tiÄe izraženije pojave grada, bitan je odabir sorti koje dobro podnose udarce, kao što je jabuka budimka, koja ima i druge dobre karakteristike zbog kojih je perspektivna sorta”, objasnila je ona i dodala još jednu poteškoću – promena dinamike kod bolesti i štetoÄina.
Ekstremno topli i sušni periodi dovode do smanjenja kvaliteta biljaka, kasni prolećni mrazevi povećavaju njihovu ranjivost, dok im grad nanosi mehaniÄka oštećenja. Sve ovo već je, uz bolesti i štetoÄine, dovoljno pogubno za ovdašnju floru, ali promene klime iznedrile su još jednu pretnju za domaće vrste – vremenski ekstremi, koji su sve ÄešÄ‡i i suroviji, izazivaju eroziju koja bi mogla da rezultuje smanjenom plodnošÄ‡u zemljišta.
Banke semena – na prvoj liniji odbrane starih biljnih vrsta od nestanka
Prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljopripredu (FAO), stopa nestanka biljnih genetiÄkih resursa iznosi 1-2% godišnje. To su ogromne brzine nestanka, upozorila je dr Petrović. „Stara stabla su na izmaku snaga, uskoro će i nestati ako nešto ne uÄinimo. Dosta starih sorti povrća je nestalo i ne možemo više da ih pronaÄ‘emo. Uporedo sa time, dolaze nove bolesti i štetoÄine, dolaze klimatske promene, a mi ne možemo znati kako će neka sorta reagovati na njih.”
Jedna od bitnih brana domaćih biljnih sorti jesu lokalne banke semena poput Ivanine – to su zajednice ljudi, koji na svojim malim poljoprivrednim gazdinstvima aktivno gaje stare sorte voća, povrća i žitarica: svake godine proizvoÄ‘aÄi meÄ‘usobno razmenjuju seme i doprinose oÄuvanju autohtonog genofonda. Semenski materijal dobavljaju od poljoprivrednika, skladište ga u svojim objektima, a potom vraćaju u aktivno gajenje. Svrha lokalnih banki semena jeste da uvek imaju na raspolaganju seme za poljoprivredne proizvoÄ‘aÄe.
Koncept je od svojih zaÄetaka u Srbiji, pre tri godine, zaživeo i postao rasprostranjeniji – do sada je nacionalnoj mreži, na inicijativu udruženja Okvir života, pridruženo još osam banki semena.
„Klimatske promene u Srbiji predstavljaju izazov za poljoprivrednu proizvodnju, posebno kada je u pitanju aspekt otpornosti biljaka na sušu”
„PriÄa se znatno proširila, ali smo na promociji starih sorti dosta i radili”, otkrila nam je Ivana. Ona smatra da autohtone vrste imaju mnogo potencijala i da naši proizvoÄ‘aÄi to poÄinju da shvataju i da ih gaje u većem obimu. „Osnivaju se druge banke semena u Srbiji, a mi pomažemo tom procesu kao ekspertska i strukovna podrška, a takoÄ‘e im dajemo i materijal za gajenje. U februaru i martu održali smo obuku za koordinatore lokalnih banaka semena, gde smo pojedince, uglavnom iz poljoprivredne struke, obuÄili za rad sa bankama semena. Obuku su podržali USAID, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i ORCA u sklopu projekta ‘Tvoje mesto u Srbiji’”, istakla je dr Petrović.
Koncept poput lokalnih banki semena postoji i na globalnom nivou, reÄ je o Svetskom trezoru na Svalbardu, u Norveškoj, u kome se, zbog mogućeg izumiranja vrste, Äuva oko milion uzoraka biljaka iz svih krajeva sveta. Krajem prošle godine, on je obogaćen sa 96 srpskih domaćih sorti pšenice, raži, ovsa i jeÄma koje su odabrali eksperti sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Moramo prilagoditi poljoprivrednu proizvodnju trendovima
OÄekuje se da će se porast srednje godišnje temperature vazduha u Srbiji nastaviti do sredine veka, kao i da će se maksimalna koliÄina padavina pomeriti iz maja u jun. Prema budućim projekcijama klimatskih uslova, takoÄ‘e ćemo se suoÄavati sa uÄestalijim ekstremnim vremenskim dogaÄ‘ajima kao što su toplotni talasi, suše i ekstremne padavine praćene gradom. Pred nama je još sumornija budućnost u sluÄaju da emisije gasova sa efektom staklene bašte ne padnu u skladu sa preporukama zadržanja globalnog zagrevanja na 1,5 ºC.
S obzirom na to da će broj ljudi na planeti, prema prognozama Ujedinjenih nacija, do 2050. godine dostići 9,7 milijardi, proizvodnja hrane za rastuće ÄoveÄanstvo je izuzetno bitna misija. A ugroženost poljoprivrede još jednom potcrtava suštinsku važnost hitnog sprovoÄ‘enja mera mitigacije, ali i adaptacije.
„Sasvim je jasno da se trendovi menjaju i da moramo prilagoditi poljoprivrednu proizvodnju tim trendovima”, napomenula je Ivana.
„Sa aspekta klimatskih promena posebnu pažnju moramo posvetiti nepopularnim, zapostavljenim poljoprivrednim kulturama, koje su možda odgovor na izazove. TipiÄan primer je grah poljak, koji se gaji na podruÄju Hercegovine, a veoma je otporan na sušu”, zakljuÄak je predstavnice udruženja Okvir života.
Jelena Kozbašić Foto: Okvir života Izvor: Klima 101, 29. 3. 2022.
ARHIVA PPNS
Zašto je srpska politika prema GMO jedinstvena?
Proizvodnja, komercijalizacija, uvoz transgenih useva i proizvoda su strogo zabranjeni Zakonom iz 2009. godine. Nema stranih kompanija koje uÄestvuju u eksperimentalnim istraživanjima
80% opština proglasilo svoje teritorije GMO-slobodnim zonama
Izuzetno snažna kampanja "Srbija bez GMO" uz podršku poljoprivrednih udruženja i portala PRVI PRVI NA SKALI
Samodovoljnost u proizvodnji stoÄne hrane "Dunav soja deklaracija"
Jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi, obilje autohtonih sorti, potencijal za razvoj ekološke poljoprivrede
Poljoprivrednici koji su van gmo sistema su simbol slobode u modernom prehrambenom sistemu
Argumenti koje su koristili protivnici promene Zakona o GMO su i više nego znaÄajni u uslovima pandemije. Srbija je suverena u proizvodnji hrane, potrebno je samo oÄuvati postojeći status. Navedeno apsolutno iskljuÄuje uzgoj i plasman GMO.
Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je kljuÄno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0