Lokalna banka semena - Ekološki pokret "Okvir života" poziva sve ljude dobre volje da popune anketu i pomognu u sagledavanju trenutne situacije sa starim sortama na tržištu u Srbiji.

Cilj pokreta je da sagleda šta graÄ‘ani misle o poziciji starih sorti u agrobiznizu i da li postoji prostor za proizvoÄ‘ače starih sorti na tržištu. ProizvoÄ‘ačima će mnogo značiti da čuju rezultate ankete.

Za samo popunjavanje ankete je potrebno manje od dva minuta, a pitanja su:

1. Da li mislite da su stare sorte interesantne za razvoj agrobiznisa?
2. Da li mislite da su ljudi generalno zainteresovani za stare sorte i da bi bilo voljni da ih vide opet na svojim trpezama?
3. Šta mislite da je razlog potiskivanja starih sorti od strane novih?
4. Da li ste zadovoljni time koliko su stare sorte zastupljene na tržištu?
5. Da li biste u restoranu dali prednost jelu koje je napravljeno od starih sorti?
6. Za koji proizvod od starih sorti biste najviše bili zainteresovani?

Formular se nalazi OVDE.

Kako prva banka semena u Srbiji čuva stare sorte od zaborava i klimatskih promena?

Kako funkcionišu banke semena? Da li je koncept zaživeo kod nas? Na koje načine klimatske promene prete autohtonim sortama? Odgovore na ova pitanja potražili smo od osnivačice prve banke semena u Srbiji, dr Ivane Petrović.

Autohtone sorte voća, povrća i žitarica nalaze se na višestrukom udarcu klimatskih promena: sve prisutniji toplotni stres i suše; pojava i širenje „konkurentnih”, invazivnih vrsta; skraćeni period zimskog mirovanja i ranije cvetanje… Dodatno ih ugrožavaju i različiti vidovi zagaÄ‘enja, kao i gubitak staništa. MeÄ‘utim, autohtone sorte kod nas imaju svoje čuvare – entuzijaste koji se bave njihovim uzgajanjem i skladištenjem kako ne bi pale u zaborav. Jedna od najpoznatijih meÄ‘u njima jeste osnivačica i koordinatorka prve banke semena u Srbiji, biološkinja dr Ivana Petrović.

Na Ivaninom imanju u selu Paštrić kod Mionice utočište od izumiranja pronašlo je oko 170 starih vrsta voća i oko 150 starih vrsta povrća i žitarica. Banka semena osnovana je 2019. godine, a biološkinja iz udruženja Okvir života inspiraciju za ovaj poduhvat dobila je od svog oca.

„Moj otac je još 1998. godine osmišljavao izložbe autohtonog voća i učio me da prepoznajem i cenim naše autohtone sorte. Godine 2001. je dobio nagradu Slow Food u Portugalu za svoj projekat ‘Mišićevo selo’, koji se u velikoj meri zasnivao na očuvanju autohtonih sorti i rasa. U našem dvorištu je dosta starih stabala, koja nam i danas daruju svoje plodove. Lepo je znati da se generacije hrane plodovima jednog istog drveta”, konstatovala je na samom početku razgovora naša sagovornica.

Kao neke od glavnih motiva da se i sama upusti u podvig očuvanja starih, autohtonih vrsta Petrović je navela želju da nam bude dostupnija hrana boljeg kvaliteta i veće raznovrsnosti, kao i da shvatimo značaj ovog voća, povrća i žitarica za borbu protiv klimatskih promena i sigurno snabdevanje hranom. S obzirom na to da je osnivanje prve banke semena pratilo veliko interesovanje javnosti i širenje zajednice odgajivača autohtonih sorti, moglo bi se reći da je uspela u svojim namerama.

ARHIVA PPNS STARE SRPSKE SORTE VOĆA I POVRĆA - ZA SRBIJU BEZ GMO

Šta su autohtone vrste i zbog čega su nam bitne?

Pojam „autohton” potiče iz grčkog jezika i u bukvalnom značenju glasi „koji potiče odavde, sa ove iste zemlje”. S tim u vezi, autohtone vrste se definišu kao vrste koje su se prilagodile uslovima života na odreÄ‘enom geografskom području – njihovo prisustvo u tim regionima rezultat je prirodnih procesa, a ne intervencije ljudi. Vrste „koje potiču odavde, sa ove iste zemlje” su samim tim navikle na lokalne uslove životne sredine, a takoÄ‘e su pogodne za ukrštanja sa komercijalnim sortama.

Abate fetel i konferans su neke od krušaka koje danas možete pronaći na našim pijacama i u prodavnicama. Jagodnjače, lubeničarke i takiše skrivene su u voćnjacima poput Ivaninog, a njen cilj je da ih vrati na srpske trpeze.

Zbog svojih povoljnih geoloških i klimatskih uslova, našu zemlju odlikuje bogatstvo autohtonog genofonda biljaka. Domaće sorte adaptirale su na karakteristike našeg podneblja, zemljišta i klime i samim tim su otpornije od uvoznih, što znači da su za njihovo uzgajanje neophodne manje količine pesticida – dakle, zdravije ih je konzumirati.

Ipak, s obzirom na to da se klima danas menja, i faktori zbog kojih su se stare sorte prvobitno nastanile na svojim staništima su drugačiji, pogotovo kada je reč o klimi. Uprkos njihovoj izdržljivosti, ipak ne mogu da ostanu apsolutno imune na negativne uticaje klimatskih promena.

Domaće sorte adaptirale su se na karakteristike našeg podneblja, zemljišta i klime i samim tim su otpornije od uvoznih

Biološkinja Ivana Petrović je kao neke od najizraženijih posledica globalnog zagrevanja na Balkanu izdvojila sušu, kasne prolećne mrazeve i grad.

„U Srbiji su primetni sve veći efekti klimatskih promena, pa su tako analize padavina i temperature tokom letnjih perioda od 1963. do 2009. godine ukazale na trend opadanja količine padavina i porasta temperature. Prognoze za region Balkana ukazuju da će do 2065. godine taj porast iznositi 2,0-3,0 ºC, a povećanje količine padavina se očekuje jedino na severu Srbije, dok će ostali delovi biti izloženi jakim sušama u toku toplih i suvih letnjih meseci. Ovakve promene predstavljaju izazov za poljoprivrednu proizvodnju, posebno kada je u pitanju aspekt otpornosti biljaka na sušu. Kasni prolećni mrazevi posebno pogaÄ‘aju voće, koje cveta u nevreme, ali tu postoje izuzeci koji zavreÄ‘uju našu pažnju – dobar primer je jabuka ivanjača, koja neće cvetati u nevreme, već će uvek, bez greške, roditi svake druge godine obilato. Što se tiče izraženije pojave grada, bitan je odabir sorti koje dobro podnose udarce, kao što je jabuka budimka, koja ima i druge dobre karakteristike zbog kojih je perspektivna sorta”, objasnila je ona i dodala još jednu poteškoću – promena dinamike kod bolesti i štetočina.

Ekstremno topli i sušni periodi dovode do smanjenja kvaliteta biljaka, kasni prolećni mrazevi povećavaju njihovu ranjivost, dok im grad nanosi mehanička oštećenja. Sve ovo već je, uz bolesti i štetočine, dovoljno pogubno za ovdašnju floru, ali promene klime iznedrile su još jednu pretnju za domaće vrste – vremenski ekstremi, koji su sve češÄ‡i i suroviji, izazivaju eroziju koja bi mogla da rezultuje smanjenom plodnošÄ‡u zemljišta.

ARHIVA PPNS OČUVANJE STARIH SORTI, ZA SRBIJU BEZ GMO - DR IVANA PETROVIĆ (VIDEO)

Banke semena – na prvoj liniji odbrane starih biljnih vrsta od nestanka

Prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljopripredu (FAO), stopa nestanka biljnih genetičkih resursa iznosi 1-2% godišnje. To su ogromne brzine nestanka, upozorila je dr Petrović. „Stara stabla su na izmaku snaga, uskoro će i nestati ako nešto ne učinimo. Dosta starih sorti povrća je nestalo i ne možemo više da ih pronaÄ‘emo. Uporedo sa time, dolaze nove bolesti i štetočine, dolaze klimatske promene, a mi ne možemo znati kako će neka sorta reagovati na njih.”

Jedna od bitnih brana domaćih biljnih sorti jesu lokalne banke semena poput Ivanine – to su zajednice ljudi, koji na svojim malim poljoprivrednim gazdinstvima aktivno gaje stare sorte voća, povrća i žitarica: svake godine proizvoÄ‘ači meÄ‘usobno razmenjuju seme i doprinose očuvanju autohtonog genofonda. Semenski materijal dobavljaju od poljoprivrednika, skladište ga u svojim objektima, a potom vraćaju u aktivno gajenje. Svrha lokalnih banki semena jeste da uvek imaju na raspolaganju seme za poljoprivredne proizvoÄ‘ače.

Koncept je od svojih začetaka u Srbiji, pre tri godine, zaživeo i postao rasprostranjeniji – do sada je nacionalnoj mreži, na inicijativu udruženja Okvir života, pridruženo još osam banki semena.

„Klimatske promene u Srbiji predstavljaju izazov za poljoprivrednu proizvodnju, posebno kada je u pitanju aspekt otpornosti biljaka na sušu”

„Priča se znatno proširila, ali smo na promociji starih sorti dosta i radili”, otkrila nam je Ivana. Ona smatra da autohtone vrste imaju mnogo potencijala i da naši proizvoÄ‘ači to počinju da shvataju i da ih gaje u većem obimu. „Osnivaju se druge banke semena u Srbiji, a mi pomažemo tom procesu kao ekspertska i strukovna podrška, a takoÄ‘e im dajemo i materijal za gajenje. U februaru i martu održali smo obuku za koordinatore lokalnih banaka semena, gde smo pojedince, uglavnom iz poljoprivredne struke, obučili za rad sa bankama semena. Obuku su podržali USAID, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i ORCA u sklopu projekta ‘Tvoje mesto u Srbiji’”, istakla je dr Petrović.

Koncept poput lokalnih banki semena postoji i na globalnom nivou, reč je o Svetskom trezoru na Svalbardu, u Norveškoj, u kome se, zbog mogućeg izumiranja vrste, čuva oko milion uzoraka biljaka iz svih krajeva sveta. Krajem prošle godine, on je obogaćen sa 96 srpskih domaćih sorti pšenice, raži, ovsa i ječma koje su odabrali eksperti sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

ARHIVA PPNS ZNANJE IMANJE: PUT U USPEH

Moramo prilagoditi poljoprivrednu proizvodnju trendovima

Očekuje se da će se porast srednje godišnje temperature vazduha u Srbiji nastaviti do sredine veka, kao i da će se maksimalna količina padavina pomeriti iz maja u jun. Prema budućim projekcijama klimatskih uslova, takoÄ‘e ćemo se suočavati sa učestalijim ekstremnim vremenskim dogaÄ‘ajima kao što su toplotni talasi, suše i ekstremne padavine praćene gradom. Pred nama je još sumornija budućnost u slučaju da emisije gasova sa efektom staklene bašte ne padnu u skladu sa preporukama zadržanja globalnog zagrevanja na 1,5 ºC.

S obzirom na to da će broj ljudi na planeti, prema prognozama Ujedinjenih nacija, do 2050. godine dostići 9,7 milijardi, proizvodnja hrane za rastuće čovečanstvo je izuzetno bitna misija. A ugroženost poljoprivrede još jednom potcrtava suštinsku važnost hitnog sprovoÄ‘enja mera mitigacije, ali i adaptacije.

„Sasvim je jasno da se trendovi menjaju i da moramo prilagoditi poljoprivrednu proizvodnju tim trendovima”, napomenula je Ivana.

„Sa aspekta klimatskih promena posebnu pažnju moramo posvetiti nepopularnim, zapostavljenim poljoprivrednim kulturama, koje su možda odgovor na izazove. Tipičan primer je grah poljak, koji se gaji na području Hercegovine, a veoma je otporan na sušu”, zaključak je predstavnice udruženja Okvir života.

Jelena Kozbašić
Foto: Okvir života
Izvor: Klima 101, 29. 3. 2022.

ARHIVA PPNS

Zašto je srpska politika prema GMO jedinstvena?

• Proizvodnja, komercijalizacija, uvoz transgenih useva i proizvoda su strogo zabranjeni Zakonom iz 2009. godine. Nema stranih kompanija koje učestvuju u eksperimentalnim istraživanjima
• 80% opština proglasilo svoje teritorije GMO-slobodnim zonama
• Izuzetno snažna kampanja "Srbija bez GMO" uz podršku poljoprivrednih udruženja i portala PRVI PRVI NA SKALI
• Samodovoljnost u proizvodnji stočne hrane "Dunav soja deklaracija"
• Jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi, obilje autohtonih sorti, potencijal za razvoj ekološke poljoprivrede
• Poljoprivrednici koji su van gmo sistema su simbol slobode u modernom prehrambenom sistemu

Argumenti koje su koristili protivnici promene Zakona o GMO su i više nego značajni u uslovima pandemije. Srbija je suverena u proizvodnji hrane, potrebno je samo očuvati postojeći status. Navedeno apsolutno isključuje uzgoj i plasman GMO.

Prof. dr Tatjana Brankov 

DETALJNO: ÐžÄŒUVATI STATUS SRBIJE КАО SUVERENE U PROIZVODNJI HRANE

REZIME PROJEKTA "KRAGUJEVAC BEZ GMO 2021" (21:00)