Ratarska kultura sve zastupljenija na domaćim oranicama, jer je rentabilna i unosna. Srbija zemlja bez GMO useva, što olakšava plasman. Dobar prihod, solidna cena
Soja je za većinu "ozbiljnih" poljoprivrednika u Vojvodini postala kultura koja se ne zaobilazi. Kako kažu, tražena je gotovo svake godine i cena joj je solidna, tako da imaju dobar prihod. Upravo zbog toga, soju gaji oko 50.000 proizvođača i svake godine zauzima između 150.000 i 200.000 hektara oranica, koliko je sejano ove godine. Pošto je, prema rečima stručnjaka, Srbija zemlja bez GMO useva, naša soja je tražena u svetu.
Sa oko 20 hektara pod sojom, prihod je obezbedio i Marko Stojković iz Mošorina. Kako kaže, seje soju na toj površini svake godine i sa plasmanom nema problema.
- Soja mi je solidna, iako nam vremenski uslovi u setvi nisu išli naruku - objašnjava Stojković. - Hladni dani su uslovili da soja sporije niče, tako da ima mesta gde biljke nisu iznikle, ima i nekih koje su nikle kasnije, ali, nadam se da će u narednim mesecima, kada počne najjača vegetacija, to biti rešeno i da će se biljke izjednačiti.
Stojkovićeve probleme potvrđuje i dr Svetlana Balešević Tubić, rukovodilac Odeljenja za soju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
- Situacija u njivama sa sojom je šarolika - kaže Svetlana Balešević Tubić. - Stanje na oranicama zavisi od vremena setve, a takođe i od toga kakva je bila priprema setve, da li je sejano sertifikovano seme... Hladni dani u vreme setve, kišoviti i hladni april i maj, jednostavno su doveli do toga da su pojedina zrna ostala duže u zemlji i da su kasnije nikla.
Pravilo je, ukazuje naša sagovornica, da soja niče u razmaku od šest do 10 dana i tada je na oranicama sklop ujednačen. Ovog proleća, međutim, nicanje je trajalo i do 25 dana, pa je to dovelo do neujednačenosti.
- Nadam se da će uslovi u drugoj polovini jula, koja je jako važna za soju, biti dobri, i da će se ovi problemi tada rešiti - kaže Svetlana Balešević Tubić. - Sigurno je, međutim, da bi Srbija, sa nešto više od 200.000 hektara, trebalo da ima dovoljno soje za naše potrebe.
Srbija je, kako navodi dr Balešević Tubić, jedna od malobrojnih zemalja u Evropi, koja može da podmiri potrebe svoje prerađivačke industrije sojom sa svojih njiva.
- Italijani i Ukrajinci gaje nešto više soje od nas, ali, uz Francuze, Srbija je prva po uspesima u oplemenjivanju ove biljke - ukazuje naša sagovornica. - Naši proizvođači su, takođe, jako dobri u gajenju soje, tako da za njih prepreka jednostavno nema...
OZNAKE VAŽNE ZA POTROŠAČE
Za proizvođače soje u Srbiji, ali i za sve potrošače, važno je i pitanje kako našoj domaćoj soji dati identitet i razdvojiti je od GM soje, koju mnoge zemlje uvoze - navodi Marija Kalentić iz organizacije "Dunav soja", koja se bavi upravo ovim pitanjem. - Mi smatramo da se to može uraditi označavanjem finalnih prehrambenih proizvoda, pre svega jaja, mesa, mleka, koji su dobijeni od životnja hranjenih domaćom sojom, "BEZ GMO".
Komentara: 0