BEOGRAD, NOVI SAD - Uvoz genetski modifikovane sojine sačme obavlja se bez kontrole saveznih veterinarskih inspektora. Povodom donacije SAD i uvoza 25.000 tona genetski modifikovane sojine sačme za preduzeće ’Sojaprotin’ iz Bečeja, novosadska firma ’Tranšped’, zadužena za prevoz te robe, dobila je od glavnog saveznog veterinarskog i sanitarnog inspektora dr Radmile Sinđelić, s potpisom Ilije Tadića, saveznog veterinarskog inspektora, instrukcije u kojima se između ostalog kaže: ’Sojina sačma nije ni životinja, ni proizvod, ni sirovina, ni otpadak životinjskog porekla, te stoga prilikom uvoza ne potpada pod kontrolu saveznih graničnih veterinarskih inspektora’. Uvozni kontigent genetski modifikovane sojine sačme, prema ovoj odluci, može ući u zemlju bez kontrole njene zdravstvene ispravnosti! Uzorci za fito-patološke analize, koje su takođe obavezne, ne pominju se u tom rešenju.
Uz već postojeća sučeljavanja stručnjaka oko toga da li je upotreba genetski modifkovane soje rizična ili ne, odluka da takva sojina sačma, koja se koristi u ishrani svinja, živine i jednim delom, goveda, uđe u zemlju bez proveravanja zdravstvene ispravnosti unela je dodatne nedoumice.
Donacija od 50.000 tona sojine sačme, takođe iz SAD, uvezena je prošle godine, ali je tada rađena kontrola njene zdravstvene ispravnosti.
- Većina zemalja precizno je zakonski regulisala proizvodnju, promet i kontrolu genetski modifikovane hrane, uključujući i stočnu hranu, jer je to najčešći put kontaminacije i zaraze koja se prenosi na stoku. Nema zemlje koja ne kontroliše zdravstvenu ispravnost stočne hrane - kaže za ’Blic’ prof. dr Zoran Mašić, naučni savetnik u Institutu za veterinarstvo u Novom Sadu. Od 1993. Institut je referentna ustanova za kontrolu stočne hrane.
Uvoz genetski modifikovanog zrna kukuruza i soje nije dozvoljen kod nas, podseća dr Mašić i navodi primer prošlogodišnjeg uvoza 1.000 tona genetski modifikovanog merkanitilnog zrna soje, preko ’Krmivoprodukta’. Ispitivanja su prekinuta, navodi dr Mašić, uz, kako je rekao, obrazloženje da će taj uvozni kontignet sojinog zrna biti vraćen, jer zakon ne dozvoljava da se njim zasejavaju površine kod nas.
Do podatka da li je ta roba vraćena, nismo uspeli da dođemo. Evropske zemlje, objašnjava naš sagovornik, imaju rezerve prema upotrebi genetski modifkovane hrane, dok su SAD i zemlje Južne Amerike daleko liberalnije.
Komentara: 0