BEOGRAD - Izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju neophodno je usvojiti po hitnom postupku kako bi poljoprivrednici u Srbiji imali pristup sredstvima iz IPARD-a u iznosu od 175 milona evra, izjavio je danas ministar Branislav Nedimović.
On je rekao da će "pun kapacitet tih sredstava biti na raspolaganju Srbiji i da neće biti nikavih umanjenja".
"Sredstva koja su namenjena za poljoprivrednike u tom iznosu, a o kojima se mnogo govorilo prethodnih godina, zbog nepostojanja akreditacije Uprave za agrarna plaćanja nisu na raspolaganju poljoprivrednim proizvođačima, i zato se ide na usvajanje izmena po hitnoj proceduri", rekao je ministar na sednici skupštine na čijem su dnevnom redu zakoni iz oblasti poljoprivrede.
On je rekao da su kao blokirajući faktor za korišćenje najpre pomenuti "ljudski kapaciteti" i najavio da će do polovine januara kompletna procedura za angažovanje stručnjaka u Upravi za agrarna plaćanja biti završena.
Planirano je da se radno angažuje još 50 njih.
"To je neophodno da bi se dobila akreditacija i kako bi se mogla implementirati procedura. Tako će ovaj blokirajući faktor biti otklonjen", rekao je Nedimović.
Izmene i dopune tog zakona kako kaže, u najvećem delu su usredsređene na IPARD, odnosno procedure, nosioce, rokove...
"Ove izmene su trebale i ranije da se donesu, ali moramo da radimo jako brzo", rekao je ministar.
Kako je dodao, predviđeno je da već u aprilu budemo spremni za akreditaciju Uprave za agrarna plaćanja, a da u drugoj polovini 2017. bude prvi konkurs za IPARD sredstva namenjena poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima.
U januaru će kako je kazao biti doneti i potrebni pravilnici.
"Danas menjamo propise koji su takođe bili blokirajući faktor za to, uradili smo i neke druge stvari, a pozvaćemo evropsku delagaciju da u drugom kvartalu godine dođe i da dobijemo akreditaciju kako bi već od septembra imali raspisane pozive za dobijanje sredstava iz IPARD-a", rekao je on.
Kako je ukazao, važno je da menjamo svoje procedure i prilagođavamo se tako da to bude na korist naših poljoprivrednih prozivođača, i da koristimo finanansijske alate koji nam stoje na raspolaganju.
Izmenama zakona predviđeni su i novi alati koji bi trebalo da pomognu funkcionisanju naše privrede i to kroz ustanovljavanje sistema za identifikaciju parcela, a biće definisana područja na kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja, komasacija, koje zemljište može da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju...
"Biće uspostavljena kvalitetna analitika da bi se upravljalo sistemom", rekao je Nedimović.
Kako je rekao, ova godina bila dobra za pojoprivrednu proizvodnju i donela je veće veće prinose, i prihode.
Što se tiče izmena zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju Nedimović je rekao da je predviđen širi obuhvat onih koji će moći da ostvaruju podsticaje.
Podstio je da je budžet za poljoprivredu za 2017. za 3, 32 milijarde veći i da je četiri puta više sredstava opredeljeno za razvoj mera konkurentnosti, odnosno za subvencionisanje investicija u najvećem delu.
Umesto 526 miliona koliko je bilo predviđeno 2016., u idućoj godini biće 2, 2 milijardi namenjenih za to.
Kako je rekao, cilj je da se borimo da ne dođe do pražnjenja područja i da pored osnovne proizvodnje razvijemo i prerađivačke kapacitete.
Što se tiče izmena Zakona o vodama, njime su predviđene jasnije procedure kako se može doći u zakup vodnog prostora, kao i pojednostavljenje procedura za građane.
Kada se bude izdavao vodni akt to će ići na teret nadležnog vodoprivrednog preduzeća jer ono mora za stranku da prikupi svu dokumentaciju, sve uslove i saglasnosti, istakao je ministar i dodao da će se na taj način učiniti postupak transparentnijim i olakašati građanima da dođu do akata.
"Poslednji propis donet je 2010. godine, a od tada mnogo vode je Savom i Dunavom proteklo i bilo mnogo kritičnih situacija i poplava. Nismo posmatrali reke kako Bog zapoveda, po slivovima, već smo imali administrativne barijere", rekao je Nedimović.
Izmenama zakona razrešava se ta dilema i upravljanje rekama obavljaće se na osnovu hidrografskih slivova.
Kompeltan sistem upravljanja u kriznim situacijama i pravilia i okvire će određivati resorno ministartsvo preko nadležnih organa.
"Želimo da na ovaj način napravimo koordinaciju i sistem jedinstva u načinu upravljanja", istakao je ministar Nedimović.
Širi obuhvat poljoprivrednika koji će dobiti podsticaje
Izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predviđen je širi obuhvat onih koji će imati pravo da ostvaruju podsticaje iz budžeta, a posebna pažnja biće usmerena na one koji se bave stočarskom proizvodnjom, izjavio je Nedimović.
On je rekao da je budžet za poljoprivredu za 2017. za 3,32 milijarde veći nego ovogodišnji i da je četiri puta više sredstava opredeljeno za razvoj mera konkurentnosti, odnosno nabavku opreme, investicije...
Umesto 526 miliona koliko je bilo predviđeno 2016., u idućoj godini biće 2, 2 milijardi namenjenih za to.
Nedimović je rekao da će korisnici sredstava biti prevashodno oni koji se bave stočarstvom, odnosno oni koji će moći da proizvode juneće meso, jer je cilj da se ta vrsta stočarske prozivodnje unapredi.
Kako je rekao, predviđeno je i uvođenje kategorije mladih poljoprivrednih proizvođača koji će imati pravo da koriste bespovratna sredstva, kao i start ap krediti za početnike u poljoprivrednoj prozvodnji.
"Nama je ideja da u devastiranim područjima, poput Bele Palanke, Babušnice, Svrljiga da ljudi mogu da žive na tom području, i da i druga lica dođu i zasnuju prozivodnju u tim mestima jer ćemo predvideti veće iznose subvencija", rekao je ministar.
Kako je rekao, cilj je da se izborimo da ne dođe do pražnjenja područja, naročito u delu jugostočne Srbije, a takođe i da se pored osnovne proizvodnje razviju i prerađivački kapaciteti.
Radi se analiza, proizvođači mleka neće biti ugroženi
Nedimović je danas izjavio da je u toku analiza svih aspekata kako bi se donela odluka o tome da li će vlada produžiti prelevmane na mleko ili ne, a kakva god da bude ta odluka, proizvođači mleka ne treba da strahuju, jer neće biti ugroženi.
"Da li će vlada produžiti ili ne, sada radimo analizu zajedno sa svim akterima u postupku i kakva god da bude odluka cilj je da ne bude ugrožen proizvođač mleka. Uvek ćemo voditi računa o tome", rekao je Nedimović na sednici Skupštine Srbije.
On je podsetio da je vlada pre godinu i po dana uvela zaštitne mere u cilju da zaštiti pre svega mlekarski sektor i sektor mesa administrativnim putem i kako nas ne bi "preplavilo" mleko iz EU koje je tad postojalo kao višak.
On je ukazao da je na nivou EU u poslednjih godinu i po dana uloženo oko milijardu i po evra kako bi se izborili sa problemom viškova mleka.
"Jedini način koji je Vlada Srbije imala u tom trenutku da pomogne proizvođačima i prerađivačima jesu bile administrativne mere", rekao je Nedimović.
On je ukazao da su se tada mnogi bunili i govorili da Srbija tako narušava svoj evropski put i naglasio da je ipak dozvoljeno korišćenje takvih alata uz obrazložen predlog.
"Činjenica je da su danas aktivnosti mnogo bolje, i da je mnogo drugačije stanje na evropskom tržištu mleka, da ne pričam o cenama koje zavise nekad i od nacionalnih mera koje primenjuju određene države, ali ni blizu situacija nije takva kakva je bila", rekao je ministar.
Govoreći o količinama mleka po kvartalu koja neko treba da isporuči, on je kazao da će za marginalna područja biti utvrđeno 1.500 litara po kvartalu.
To znači, da će neko ko na primer ima dve krave te kriterijume moći da ispuni. On je ukazao i da su osim start apova predviđeni i grantovi, a u cilju podsticanja otvaranja novih radnih mesta u poljoprivredi.
Nedimović se osvrnuo i na situaciju sa doprinosima ističući da je u saradnji sa nadležnim ministarstvom za to formirana radna grupa kako bi se problemi otklonili.
"Imamo katastrofalnu situaciju za doprinose. Imamo veliki broj obveznika koji imaju astronomske sume, neverovatno je da neko ko ima pola hektara bude stavljen u isti rang sa onim ko ima 100 hektara, to nema veze sa životom... Želimo da se to logično reši", rekao je Nedimović.
Ta oblast se kako je podvukao, mora urediti.
Ministar je naveo da će se ići na drugačiji pristup, gde će se u odnosu na prihod koji se može ostvariti po jedinici površine utvrđivati osnovice za PIO.
Takođe je rekao da će se u saradnji sa Poreskom upravom razmotriti mogućnost reprograma dugova.
Sistem doprinosa mora da se uredi i reformiše
Sistem doprinosa za poljoprivrednike mora se urediti i ubuduće će se osnovice za PIO utvrđivati na osnovu prihoda koji se ostvaruju na nekoj površini, izjavio je danas ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović.
Kako je rekao tokom skupštinske rasprave, postoji veliki broj dužnika po osnovu doprinosa za penzijsko osiguranje sa velikim dugovima.
Ministar je naveo da je teško za razumeti kako su obavezu uplate iste visine doprinosa za penzijsko osiguranje imali vlasnici pola hektara zemlje i oni koji imaju 100 hektara.
"Imamo katastrofalnu situaciju za doprinose. Imamo veliki broj obveznika koji imaju astronomske sume, neverovatno je da neko ko ima pola hektara bude stavljen u isti rang sa onim ko ima 100 hektara, to nema veze sa životom... Želimo da se to logično reši", rekao je Nedimović.
Kako je rekao, Poreska uprava bi formalno-pravno mogla da krene u naplatu i oduzima kuće ili njive, ali to je nemoguće. Zato će razmotriti mogućnost reprograma dugova, istakao je.
U saradnji sa nadležnim ministarstvom za to je formirana radna grupa kako bi se problemi otklonili.
Ta oblast se, kako je podvukao, mora urediti.
Jasnije procedure i upravljanje po slivovima
Izmenama Zakona o vodama predviđene su jasnije procedure o zakupu nekog vodnog prostora i o drugačijem upravljanju rekama, a naknade za odvodnjavanje više neće obračunavati Poreska uprava, već nadležna javna vodoprivredna preduzeća.
Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović je u Skupštini Srbije, obrazlažući izmene tog zakona, rekao da je cilj da se između ostalog pojednostave procedure za građane.
Kada se bude izdavao vodni akt, to će ići na teret nadležnog vodoprivrednog preduzeća jer ono mora za stranku da prikupi svu dokumentaciju, sve uslove i saglasnosti, istakao je ministar i dodao da će se na taj način učiniti postupak transparentnijim i olakašati građanima da dođu do akata.
"Poslednji propis donet je 2010. godine, a od tada mnogo vode je Savom i Dunavom proteklo i bilo mnogo kritičnih situacija i poplava. Nismo posmatrali reke kako Bog zapoveda, po slivovima, već smo imali administrativne barijere", rekao je Nedimović.
Izmenama zakona razrešava se ta dilema i upravljanje rekama obavljaće se na osnovu hidrografskih slivova, naglasio je Nedimović.
Kompeltan sistem upravljanja u kriznim situacijama i pravila i okvire će određivati resorno ministartsvo preko nadležnih organa.
"Želimo da na ovaj način napravimo koordinaciju i sistem jedinstva u načinu upravljanja", istakao je ministar Nedimović.
Vlada vodi računa o PKB, cilj da zadrži proizvodnju
Nedimović je izjavio danas da će se prilikom rešavanja sudbine Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) voditi računa da to preduzeće, pre svega, zadrži proizvodnju.
"Način na koji će se rešavati sudbina PKB je pred nama i ono o čemu moramo da vodimo računa je da on zadrži prozivodnju. Vlada Srbije vodi računa o ovom poljoprivrednom kombinatu", rekao je Nedimović tokom skupštinske rasprave.
On je naveo da je PKB bio korisnik sredstava u iznosu od 352 miliona dinara, odnosno posticaja na osnovu mleka i kvalitetnih priplodnih grla.
"Tu nije ništa sporno i to je samo dokaz da vlada vodi računa o ovom poljoprivrednom kombinatu", rekao je ministar u Skupštini Srbije gde je u toku rasprava o izmenama zakona iz oblasti poljoprivrede.
Poslanici razmatraju izmene zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i izmene zakona o vodama.
Veći obuhvat zemljišta za zakup; nulta tolerancija za GMO
U toku ove godine povećan je za oko 120.000 hektara obuhvat državnog poljoprivrednog zemljišta koje se stavlja pod zakup i koristi, izjavio je Nedimovć.
On je rekao da se izmene propisa u ovoj oblasti pripremaju kako bi se prilagodili onome što nas očekuje od septembra 2017. godine i da će se zaštiti poljoprivredno zemljište u skladu sa međunarodnim standaridima.
Nedimović je tokom skupštinske rasprave rekao da je u okviru izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju predviđen poseban "alat", odnosno uvođenje sistema za identifikaciju parcela.
Ministar je govoreći o GMO, rekao da Uprava za zaštitu bilja sprovodi permanentnu kontrolu i da su uhvaćeni i svi oni koji su ilegalno zasejali površine tim proizvodima.
"Podignute su prijave i vode postupci protiv tih lica. Ono što mogu da kažem je da će biti nulta tolerancija za proizvodnju GMO", rekao je Nedimović.
Inspekcija je, kako kaže, uradila svoj deo posla.
Govoreći o novcu za poljoprivrednu proizviodnju, ministar je rekao da se on može plasirati na dva načina- iz budžeta odnosno kroz nacionalne mere, a drugi način je iz sredstava EU koja se očekuju u drugoj polovini 2017. godine.
U Republici Srbiji aktuelno je 138 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Tutina 23. novembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:
GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (134)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)
Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija
Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.
Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.
SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA
Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO
Izvor: Narodna skupština Republike Srbije
OPŠTINE I REGONI U REPUBLICI SRBIJI, 2015 - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU
Komentara: 0