Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u sklopu svojih redovnih aktivnosti kontroliše proizvodnju merkantilne soje na parcelama u Južnobačkom, Sremskom, Mačvanskom, Zapadnobačkom okrugu i gradu Beogradu.
Kontrole se sprovode metodom brzog testiranja (proteinskim test trakama) na parceli, nakon čega se obavlja uzorkovanje useva soje kod kojih je test traka bila pozitivna na genetsku modifikaciju.
U 2014. godini, do sada je test trakama pregledano oko 1600 parcela. Sa parcela koje su pokazale pozitivne rezultate test trakom, uzeto je ukupno 49 uzoraka koji su prosleđeni na laboratorijsko ispitivanje.
Dobijeni rezultati laboratorijskog ispitivanja pokazali su da od 49 uzetih uzoraka u 45 je potvrđena genetska modifikacija. Ukupna površina na kojoj je utvrđeno da se radi o genetskoj modifikovanoj soji iznosi oko 31 hektar pri čemu se najveći broj parcela nalazi u Mačvanskom, Južnobačkom i Sremskom okrugu.
Nakon identifikacije parcela u službama katastra i utvrđivanja ko su vlasnici odnosno korisnici ovih parcela, parcele pod GMO sojom će biti uništene, a protiv vlasnika ili korisnika tih parcela fitosanitarna inspekcija će pokrenuti postupak kod nadležnih sudova.
Основно полазиште је питање: Колико су парцела укупно прегледали инспектори МинПољ? То они крију „ко змија ноге“? Зашто? Јер морали би документовано доказати: 1. Колико је инспектора учествовало у акцији? 2. Колико су дана били на терену – показати путне налоге и уписане дестинације са сврхом путовања? 3. Колико су парцела обишли укупно? 4. Које су то парцеле обишли – и са које су локације на парцели испитивали узорке тачно са ГПС координатама? 5. Итд... Односно од колико укупно прегледаних парцела је узето 49 „сумњивих” узорака – од којих је код „само” 45 или 91,84% узорака потврђено да се ради о ГМ соји? То доказује да је тзв. брза оцена ГМО са тракама високо поуздана и да се њима елиминишу релативно већи трошкови лабораторијских анализа. Ако су прегледали 500 парцела, узетих 49 узорака је 9,8% што би се може сматрати статистички репрезентативним узорком. Ако је просечна величина парцеле под сојом 0,5 ха, то значи да је под ГМ сојом са ових 45 узорака * 0,5 ха = 22,5 ха А то значи да је: 22,5 ха : (500 парцела * 0,5 ха) * 100 = 22,5 : 250 *100 = 9,00% укупних површина под ГМ сојом! Међутим, ако је просечна величина парцеле под сојом 0,5 ха а засејано је око 170.000 ха – то значи да у Србији имамо „свега“ 340.000 парцела под сојом! У том случају, 500 прегледаних од укупно 340.000 парцела чини свега 0,29% укупног броја парцела – што није репрезентативно за оцену заступљености ГМ соје у Србији!!! Најзад, може се извести и друга „процена“, по методу аналогије на бази резултата које је саопштило МинПољ: 340.000 парцела под сојом * 0,5 ха * 0.09 = 170.000 ха * 0,09 = 30.600 ха под ГМ сојом у Србији!!! А то је: 30.600 ха * 3т/ха = 91.800 тона ГМ соје или 91.800.000 кг ГМ соје произведено у Србији!!! Или: 91.800.000 кг ГМ соје : 7.200.000 становника = 12,75 кг ГМ соје/становнику у Србији – ИЗ СОПСТВЕНЕ илити ДОМАЋЕ ПРОИЗВОДЊЕ !!!
Проф. др Миодраг Димитријевић/
17.07.2014
За лаика изгледа убедљиво, међутим интересује ме начин узимања узорака. Педесетак узорака, само по себи није много у статистичком смислу и у репрезентативном смислу. Важан податак је и с које територије (само географско одредиште и величина) су узорци узимани. Оно што је сигурно је да резултат упућује да држава мора да ради превентивно, а не post festum када је зрно већ у пољу. Мора да се ради и на информисању (објективном) произвођача шта су предности, а шта недостаци ГМ пољ. култура и да се упознају са одредбама Закона који то забрањује. Нажалост ми са Генетике и оплемењивања биљака на Пољопривредном факултету у Новом Саду никада нисмо били укључени у тако нешто.
Komentara: 2
Проф. др Миладин М. Шеварлић
Основно полазиште је питање:
Колико су парцела укупно прегледали инспектори МинПољ?
То они крију „ко змија ноге“?
Зашто?
Јер морали би документовано доказати:
1. Колико је инспектора учествовало у акцији?
2. Колико су дана били на терену – показати путне налоге и уписане дестинације са сврхом путовања?
3. Колико су парцела обишли укупно?
4. Које су то парцеле обишли – и са које су локације на парцели испитивали узорке тачно са ГПС координатама?
5. Итд...
Односно од колико укупно прегледаних парцела је узето 49 „сумњивих” узорака – од којих је код „само” 45 или 91,84% узорака потврђено да се ради о ГМ соји? То доказује да је тзв. брза оцена ГМО са тракама високо поуздана и да се њима елиминишу релативно већи трошкови лабораторијских анализа.
Ако су прегледали 500 парцела, узетих 49 узорака је 9,8% што би се може сматрати статистички репрезентативним узорком.
Ако је просечна величина парцеле под сојом 0,5 ха, то значи да је под ГМ сојом са ових 45 узорака * 0,5 ха = 22,5 ха
А то значи да је: 22,5 ха : (500 парцела * 0,5 ха) * 100 = 22,5 : 250 *100 = 9,00% укупних површина под ГМ сојом!
Међутим, ако је просечна величина парцеле под сојом 0,5 ха а засејано је око 170.000 ха – то значи да у Србији имамо „свега“ 340.000 парцела под сојом!
У том случају, 500 прегледаних од укупно 340.000 парцела чини свега 0,29% укупног броја парцела – што није репрезентативно за оцену заступљености ГМ соје у Србији!!!
Најзад, може се извести и друга „процена“, по методу аналогије на бази резултата које је саопштило МинПољ: 340.000 парцела под сојом * 0,5 ха * 0.09 = 170.000 ха * 0,09 = 30.600 ха под ГМ сојом у Србији!!!
А то је: 30.600 ха * 3т/ха = 91.800 тона ГМ соје или 91.800.000 кг ГМ соје произведено у Србији!!!
Или: 91.800.000 кг ГМ соје : 7.200.000 становника = 12,75 кг ГМ соје/становнику у Србији – ИЗ СОПСТВЕНЕ илити ДОМАЋЕ ПРОИЗВОДЊЕ !!!
Проф. др Миодраг Димитријевић/
За лаика изгледа убедљиво, међутим интересује ме начин узимања узорака. Педесетак узорака, само по себи није много у статистичком смислу и у репрезентативном смислу. Важан податак је и с које територије (само географско одредиште и величина) су узорци узимани. Оно што је сигурно је да резултат упућује да држава мора да ради превентивно, а не post festum када је зрно већ у пољу. Мора да се ради и на информисању (објективном) произвођача шта су предности, а шта недостаци ГМ пољ. култура и да се упознају са одредбама Закона који то забрањује. Нажалост ми са Генетике и оплемењивања биљака на Пољопривредном факултету у Новом Саду никада нисмо били укључени у тако нешто.