Iako se mnogi pesticidi proizvode u Evropskoj uniji njihova primena unutar Evropske unije je zabranjena, tako da se oni izvoze u zemlje Globalnog juga. Između ostalih i u Brazil, gde dovode do ogromnih zdravstvenih šteta po stanovništvo.

Draga Larisa Bombardi, najpre bih želeo da Vam se još jednom zahvalim što ste ovde. Možete li kratko da se predstavite i da objasnite na kojim to temama radite i sa kojim se to poteškoćama suočavate?

Od 2007. godine sam profesorka geografije na Institutu za geografiju Univerziteta Sao Paolo. To znači da se bavim društvenim i ekonomskim temama, uglavnom aspektima poljoprivrede, agrarnom reformom, kao i pesticidima. Pesticidi su moja glavna tema istraživanja od 2012. godine. Izradila sam atlas o delovanju pesticida u Brazilu i njihovoj povezanosti sa Evropskom unijom. Ovaj atlas pokazuje uticaj pesticida u Brazilu – broj ljudi otrovanih pesticidima, koliko je dece, beba, žena i autohtonog stanovništva otrovano pesticidima. On takođe prikazuje količinu izvezenih brazilskih poljoprivrednih proizvoda i uvezenih pesticida koji zauzvrat nisu dozvoljeni u Evropskoj uniji.

Nakon toga sam počela da dobijam neke pretnje usmerene protiv mog istraživanja, a takođe i pretnje po moj život u Brazilu. Nakon toga mi je rektor mog Univerziteta dao na raspolaganje obezbeđenje našeg kampusa. Ali to nije bilo dovoljno za moju bezbednost i bezbednost moje dvoje dece. U tom trenutku je već počela pandemija kovida i nisam mogla da napuštam zemlju. Zbog toga sam konkurisala za radno mesto na Slobodnom univerzitetu u Briselu koje sam i dobila. Sa tim ovlašćenjem sam otišla u Ambasadu Belgije u Brazilu kako bih dobila vizu i napustila zemlju. To je bio jedan dug proces sa velikim izazovima.

Pre nekog vremena ste objavili knjigu o Vašem istraživanju. U toj knjizi ste spomenuli Rejčel Karson, autorku „Tihog proleća” (eng. „Silent Spring”). Da li uočavate paralele između Vaših radova kao žene, naučnice i aktivistkinje?

Da, donekle postoji puno paralela. Jedna od njih je pol. Kada je ona objavila svoju knjigu smatrana je ludom histeričnom ženom, što je korišćeno kao izraz diskriminacije prema ženama. Kada sam napustila Brazil, jedan profesor koji je povezan sa poljoprivrednom industrijom je rekao da sam ja otišla u Evropu kako bih pravila vagonçadas – ova reč se odnosi na nekog ko je lenj, ali se u Brazilu takođe koristi za opisivanje prostitutki. Samo zato što smo žene susrećemo se sa drugačijim izazovima u odnosu na muškarce koji se nalaze u istoj situaciji.

ARHIVA PPNS SAD: HERBICID GLIFOSAT U 80 ODSTO UZORAKA URINA


Vaša knjiga se zove „Colonialismo quimico e Agrotoxicos”, šta znači „Hemijski kolonijalizam i pesticidi”. Gde uočavate povezanost između pesticida i kolonijalizma?

Tokom istorijskog kolonijalizma smo videli kako su priroda i resursi razarani kako bi se komercijalizovali. Prisvajanje naših prirodnih resursa se sprovodilo na nasilan način. Suočili smo se sa genocidima i različitim formama nasilja, kao na primer sa krčenjem šuma. Danas imamo najveće kompanije koje se bave proizvodnjom pesticida, njihovo sedište je ovde u Evropskoj uniji. Evropska unija kontroliše nešto oko trećine svetskih izvoza i proizvodnje pesticida i prodaje ih u Brazilu i u drugim zemljama. Kako bih predočila koliko je situacija ozbiljna, daću Vam jedan primer: od deset pesticida koji se najčešće prodaju u Brazilu, pet nije dozvoljeno u Evropskoj uniji. Ovde se dakle ne radi o sitnicama. Govorimo o jednoj stvarno tragičnoj situaciji. U ovih pet pesticida spada na primer i atrazin. Atrazin je herbicid koji je zabranjen u Evropi pre 20 godina i koji se dovodi u vezu sa rakom jajnika, parkinsonom i telesnim oštećenjima.

Evropska unija ima najrestriktivniji zakon o pesticidima na svetu jer ovde postoji odredba REACH (odredba o registrovanju, proceni, odobrenju i ograničenju hemikalija) prema kojoj je Evropska unija već zabranila 269 pesticida, odnosno nikad ih nije ni odobrila. Asimetrija se ne javlja samo između supstanci, već i kod referentnih vrednosti za ostatke pesticida. Navešću primer: U Brazilu se dozvoljava 5.000 puta više glifosat ostataka u našoj vodi za piće, nego što je slučaj u Evropskoj uniji.

Sa jedne strane se nalazi ogromna ekonomska moć u Evropi, dok se sa druge strane istovremeno javljaju i super moćne oligarhije u Latinskoj Americi. One zajedno omogućavaju ovu vrstu izrabljivanja i devastacije koja nekako još uvek traje. Iz tog razloga mi možemo da govorimo o kolonijalizmu – kao da smo građani drugog reda, kao da je naša vrednost manja od vrednosti ljudi iz Evropske unije.

Od 2012. godine istražujete pesticide u Brazilu. Da li možete da nam date sliku razvoja upotrebe pesticida poslednjih godina?

Za vreme Bolsonarove Vlade broj dozvoljenih pesticida u Brazilu je drastično skočio. Dok je prosečna godišnja dozvoljena količina pesticida bila do 100 oko 2005. godine, u periodu legislature Bolsonara dozvoljeno je preko 600 pesticida godišnje. U poređenju sa tim, trenutna Lulina Vlada pokazuje znatno manje dopuštanja. Ministarstvo poljoprivrede radi na nekim smernicama vezanih za organsku proizvodnju hrane i već ih je odobrilo. Pored toga, sklapaju se dogovori sa bolnicama i državnim školama sa namerom da se dobiju organski proizvodi od malih poljoprivrednika.

Kako su pesticidi i genetski modifikovani organizmi (GMO) povezani?

To je jedno važno pitanje i odgovor pomaže u tome da se razume zašto je Brazil jedan od glavnih potrošača pesticida. Danas je više od 90% uzgoja soje, više od 82% uzgoja kukuruza i 78% uzgoja kakaoa u Brazilu genetski modifikovano. Kada govorimo o ukupnoj količini pesticida u Brazilu uglavnom se radi o pet vrsta kulturnih biljaka. Više od 50% pesticida koji se primenjuju je namenjeno za uzgoj soje. Na drugom mestu je kukuruz, onda trska, pamuk i pašnjak. Sveukupno, uzgoj ovih sorti je odgovoran za 89% primene pesticida u Brazilu.

Ovde je važno razjasniti da se ne radi o proizvodnji hrane. Reč je o sirovinama koje ne rešavaju problem gladi. Brazil je zemlja koja pati od gladi. Približno deset procenata stanovnika boluje od neuhranjenosti koja je u seoskim područjima još gora, nego u gradskim. To pokazuje da uzgoj kulturnih biljaka ne doprinosi lokalnoj sigurnosti hrane.

ARHIVA PPNS, 2022. BRAZIL: HERBICID GLIFOSAT OTKRIVEN U UZORCIM MAJČINOG MLEKA - POKAZALA STUDIJA


U Vašoj knjizi govorite o hemijskom nasilju. Šta podrazumevate pod tim?

Prošle godine je pesticidima otrovano više od 50.000 ljudi u Brazilu. Ovde govorim o zvaničnim podacima. Brazilsko ministarstvo zdravlja procenjuje da na svaki dokumentovani slučaj otprilike 50 ostane neprijavljeno. To znači da verovatno imamo više od dva miliona ljudi otrovnih pesticidima. Njima pripadaju deca i omladina uzrasta između nula i devetnaest godina, uključujući i bebe. Konkretno, prošle godine je pesticidima otrovano više od 500 beba. A to znači da je ukupno otrovano više od 25.000 beba. Osim toga, poslednjih godina je pesticidima otrovano više od 300, tačnije rečeno 393 trudnica. A u regionima sa intenzivnom primenom pesticida ustanovljeni su slučajevi ranog puberteta. Kod devojčica uzrasta oko dve godine razvile su su grudi i stidne dlake.

Naravno postoji i puno uticaja pesticida na životnu sredinu. Dva primera za to jesu dve najugroženije vrste u Brazilu, Hijacintna ara [Hyazinth-Ara] i brazilski jaguar, koji izumiru zbog primene pesticida.

Sve ovo navedeno pokazuje različite uticaje pesticida: na životnu sredinu, zdravlje ljudi i društvene aspekte u celini.

Često spominjete da je Vaš posao feministička borba. Možete li da nam objasnite povezanost između pesticida, poljoprivrede i feminizma?

Žene su očito najviše pogođene pesticidima. Sa jedne strane iz fizičkih razloga, zato što mi u našem telu imamo više masti od muškaraca, što znači da se pojedine vrste pesticida lakše nagomilavaju u našem telu. Kada dojimo postoji opasnost da mleko sadrži pesticide. Kada smo trudne, pesticidi takođe mogu doći do placente, što može dovesti i do hendikepa kod dece. Postoje aspekti koji se odnose na naše telo, a onda tu je još i naš emocionalni i psihološki univerzum. Žene se bave trudnoćama, bebama i dodatno uticajima pesticida. Takođe, postoji i rodno specifična podela rada. Žene su zadužene za negu. One se brinu o deci, o svom partneru, brinu se o ljudima koji se zbog trovanja pesticidima razbole. Dakle, postoji ogroman broj uticaja koji su još pojačani asimetrijski između muškarca i žene unutar ovog patrijarhalnog društva. Istovremeno žene pružaju otpor. Stoje zajedno i razvijaju različite pokrete. Razmenjuju svoja znanja, jačaju sopstvenu moć i pravo. One vrše pritisak na vlade da donesu mere, kako bi se uticaj pesticida smanjio.

ARHIVA PPNS GLIFOSAT PRONAĐEN U UZORCIMA SA FRANCUSKE KLINIKE ZA NEPLODNOST


Kakvu perspektivu vidite u vezi sa globalnom primenom pesticida?

Radi se o izazovu za celo čovečanstvo. Mislim da nam je potrebna međunarodna regulativa za pesticide kako bismo postepeno izbacili ove supstance. Do tada, mi moramo da uklonimo, da eliminišemo izrazito opasne pesticide, svuda, ne samo u Evropi. Zapažam da je lobi za pesticide veoma moćan. Na osnovu slabosti našeg zakonodavstva Brazil je odličan primer. Na početku pomenute kompanije lobiraju u Brazilu, ali i u SAD i EU, kako trenutno i vidimo ponovnim odobrenjem glifosata. Mislim da je zadatak naše generacije da nastavi tu borbu protiv interesa kompanija, a za naša ljudska i ekološka prava.

Intervju vodio Pascal Segura Kliesow

Objavljeno u GID izdanju 269, maja 2024. strane 22–23

Larisa Bombardi predaje geografiju na Univerzitetu Sao Paolo. Više od deset godina istražuje zdravstvene i društveno-ekonomske uticaje pesticida u Brazilu.

Opis pojmova:

• Pestizide – pesticidi: Pesticidi su otrovne supstance koje suzbijaju neželjene biljke ili životinje, ubijaju ih ili ometaju njihov razvoj. U pesticide spadaju insekticidi (protiv štetnih vrsta insekata), herbicidi (protiv neželjenih biljaka) i fungicidi (protiv gljiva).
• Indigene Völker – autohtono stanovništvo: Pod autohtonim stanovništvom se podrazumevaju potomci stanovnika koji su već živeli na određenom prostoru pre nego što su ga stranci osvojili, kolonijalizovali ili proglasili državom.

Prevod: Aleksandra Mijailović i Ana Mijailović, Prviprvinaskali.com
Izvor: GeN: Gemeinnützig. Kritisch. Interdisziplinär 

*Preuzimanje sadržaja je dopušteno, uz navođenje izvora - PRVI PRVI NA SKALI, i postavljanje linka koji vodi do ove stranice

ARHIVA PPNS: PREDAVANJA O GMO

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
• 2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović 

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS