Botanička bašta u Kragujevcu

Botanička bašta u Kragujevcu

Kratak istorijat Botaničke bašte u Kragujevcu

Vlada SR Jugoslavije, u okviru programa zaštite biodiverziteta, donela je 1993. godine Rezoluciju o očuvanju biodiverziteta u našoj zemlji. Jedna od važnih mera ove Rezolucije predviđala je i formiranje botaničkih bašti. Kao rezultat saradnje resornog ministarstva i lokalne samouprave, u Kragujevcu je osnovana Botanička bašta.

Botanička bašta je kao posebna organizaciona celina Instituta za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu svečano otvorena 8. septembra 1997. godine. Područje Botaničke bašte u Kragujevcu se nalazi u sklopu Spomen-parka "Kragujevački oktobar", zauzima prostor od 18,4 hektara i predstavlja najveću botaničku baštu na Balkanskom poluostrvu. Botanička bašta predstavlja i naučno-nastavnu bazu Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu i veliku laboratoriju na otvorenom.

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Botanička bašta u Kragujevcu 2
Značaj Botaničke bašte u Kragujevcu

Botanička bašta u Kragujevcu ima višestruki značaj. Na prostoru Bašte kao naučno-nastavne baze odvijaju se aktivnosti naučnih radnika kojima se omogućava kontinuirano očuvanje biodiverziteta flore i faune Srbije. Bašta predstavlja i prostor za očuvanje genofonda autohtonih vrsta što ima veliki praktični značaj i u očuvanju ugroženih biljnih vrsta Srbije i Balkanskog poluostrava. Takođe, Bašta je i mesto aktivnosti edukacije u oblasti zaštite biodiverziteta i životne sredine, čime se podiže stepen ekološke kulture najšire populacije.

Kao naučno-nastavna baza i velika laboratorija na otvorenom, Bašta pruža velike mogućnosti za edukaciju i istraživanja. Za studente Prirodno-matematičkog fakulteta, Instituta za biologiju i ekologiju, Bašta je prostor gde se realizuje teorijska i praktična nastava, kao i naučni radovi iz oblasti poput morfologije, sistematike i fitogeografije biljaka, ekologije biljnih vrsta i zajednica, taksonomskih istraživanja biljaka, florističkih istraživanja Srbije, zaštite retkih i ugroženih biljnih vrsta flore Srbije, istraživanja indikatorske uloge biljaka, ali i životinja u detekciji stanja životne sredine i druga fundamentalna istraživanja iz oblasti biologije (Avramović i dr, 2007; Pavlović-Muratspahić i dr, 2010).

U Botaničkoj bašti, kao centru za očuvanje biljnog genofonda i zaštiti ugroženih biljnih vrsta, primenjuju se botanička istraživanja prvenstveno usmerena za konzervaciji vrsta u „in-situ“ i „ex-situ“ uslovima. Zaštita „in-situ“ podrazumeva očuvanje klimatogene zajednice hrastovog pojasa, odnosno šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto - cerris Rudski 1949). Ova zajednica pokriva velike površine Srbije, pre svega Šumadiju, šireći se prema Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji i Bugarskoj. Intezivnom antropogenom aktivnošću areal pomenutih hrastova na području naročito Šumadije je znatno smanjen tako da je uloga Botaničke bašte u očuvanju klimatogene zajednice ovog hrastovog pojasa dobila na izuzetnom značaju.

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Botanička bašta u Kragujevcu 4
Opšta, važna uloga botaničkih bašti je i u očuvanju i zaštiti ugroženih i zaštićenih biljnih vrsta sa određenog područja. Naučni radnici Instituta za biologiju i ekologiju rade na „ex-situ“ zaštiti biodiverziteta flore Srbije umnožavajući na terenu Botaničke bašte pojedine ugrožene, reliktne i endemične vrste. Njihovom reintrodukcijom na prirodna staništa obezbeđuje se opstanak vrsta na ugroženim lokalitetima. Istovremeno se unose i druge autohtone vrste (drvenaste, žbunaste, zeljaste, lekovite, medonosne, jestive, šumske voćkarice, dekorativne i dr), kako bi se obogatio fond autohtonih vrsta i one sačuvale za buduće generacije.

U Botaničkoj bašti u Kragujevcu posebna je pažnja posvećena zaštiti retkih, endemičnih i ugroženih taksona flore Srbije i Balkanskog poluostrva. Na prostoru Botaničke bašte gaje se i čuvaju reliktne i endemične vrste Balkanskog poluostrava, kao što su Picea omorika (Pančić) Purk, Pinus heldreichii H. Christ, Pinus peuce Griseb, Forsythia europaea Degen & Bald i dr.

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Botanička bašta u Kragujevcu 3
Na prostoru Bašte u organizacionom smislu formirano je nekoliko celina:

  • Izložbena celina (prilazni dekorativni deo, Školski biološki centar, dendrarijum, alpinetum, specijalne kolekcije i dr)
  • Administrativno-naučna celina (adaptirana postojeća zgrada – buduća Upravna zgrada i objekat u izgradnji za smeštaj laboratorija, herbarijuma, biblioteke)
  • Ekonomsko-proizvodna celina (rasadnik, plastenici, staklenik, organske bašte, tople leje)

Najvredniji deo Botaničke bašte predstavlja Izložbeni deo koji obuhvata veći broj tematskih celina i zona sa različitim biljnim vrstama. Specifične i posebne tematske celine su: florne zone Azije, Evrope i Balkana; kamenjar sa hazmofitnim i sukultentnim biljkama; zona šumskih voćkarica (mukinja, jarebica, divlja trešnja, divlja jabuka i dr); dendrarijum; zeleni lavirint reliktnim i endemičnim vrstama (Pančićeva omorika, kalina, jorgovan, lovor-višnja, forzicija, grab, hibiskus), deo sa lekovitim i začinskim biljkama; Školski biološki centra sa sadržajima prilagođenim za decu predškolskog i školskog uzrasta; deo sa oglednim baštama i toplim lejama; glisteljak za proizvodnju organskog đubriva; mini staklenik; kutak za šumsku pedagogiju; kutak za životinje, mali vodeni ekosistem i dr.

U Bašti insekti imaju svoje „hotele“, a veverice svoju ulicu i „barove za veverice“. Takođe, u Botaničkoj bašti možete uživati u knjigama jer su pod trešnjom i kraj bunara biblioteke na otvorenom sa velikim brojem knjiga posvećenim najmlađoj populaciji, ali i za one ozbiljnije sa stručnom literaturom. A ako se još uvek niste venčali tu je i kutak za venčanje. Rekli bismo - za svakog po nešto. Pa, dobrodošli!

PRVI PRVI NA SKALI Ekologija Kragujevac Botanička bašta u Kragujevcu 5
Literatura:

  1. Avramović, S., Pavlović, D., Branković, S. (2007): Structure and dynamics of bush woods vegetation in Šumarice (Central Serbia). Kragujevac Journal of Science 29, 121-130.
  2. Pavlović-Muratspahić, D., Stanković, M., Branković, S. (2010): Taxonomical analysis of ruderal flora (sensu stricto) in area of the city of Kragujevac. Kragujevac Journal of Science, 32: 101-108.

Foto-prilozi (15 stranica)

  • Kutak za venčanje i odmaranje
  • Luk za venčanje
  • Picea omorika (Pančić) Purk.
  • Biblioteka na otvorenom za najmlađe
  • Kutak za odmor
  • Ulaz u „Lavirint“
  • Kamenjar
  • Kamenjar sa hazmofitnim i sukulentnim biljnim vrstama
  • Kutak za ptice
  • Pravimo organsko đubrivo
  • Posadimo drvo za budućnost– deca Predškolske ustanove „Vrabac“
  • Put ka ulazu u „lavirint“
  • Stazama Botaničke bašte
  • „Hoteli za insekte“ sa polu i punim pansionom
  • Školski biološki centar u Botaničkoj bašti
  • Dendrarijum u Botaničkoj bašti
  • Biblioteka na otvorenom u Botaničkoj bašti (stručna literatura)
  • Ulaz u „lavirint“ u Botaničkoj bašti
  • Prostor za streličarstvo
  • Edukativne radionice
  • Rad na terenu – istražujemo biljni i životinjski svet

U narednoj objavi predstavljamo Novogodišnji bazar u Botaničkoj bašti...

Foto: Prviprvinaskali.com
Priredila prof. dr Snežana Branković sa kolegama
Obradio: Dejan Milošević

BOTANIČKA BAŠTA KRAGUJEVAC SAJTFB STRANAINSTAGRAM
EKOLOGIJA KRAGUJEVAC - EKOLUMNA


Dobitnici priznanja Zeleni list iz Kragujevca, Botanička bašta i udruženje PRVI PRVI NA SKALI započeli su saradnju u internet okruženju. Javnosti će predstavljati zajedničko stvaranje Ekolumne na sajtu Ekologija Kragujevac i na portalu udruženja.

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

Upoznaj Prirodu da bi je više voleo - počinje saradnja Botaničke bašte i udruženja PRVI PRVI NA SKALI

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html