Moja prethodna (nadao sam se: poslednja) objava na ovoj Fejsbuk stranici izazvala je, na moje iznenađenje i žaljenje, značajan broj učitavanja i tumačenja njenog sadržaja koja nisu u skladu sa namerama moga oglašavanja (pakao se, naslućujem, već smeška).
Razumevajući da su neke nepreciznosti u njenom tekstu mogle da budu uzrok tome, javljam se još jednom, u pokušaju da bar sprečim nesporazume.
Pomenuta objava bila je moja novogodišnja čestitka i izjava zahvalnosti svim generacijama pevača i prijateljima hora Liceum za učinjena dobra dela tokom našeg dvadesetosmogodišnjeg zajedničkog rada – bila je to i ništa drugo. U njoj je istaknut pre svega moj lični doživljaj bajkovitog karaktera i vrednosti te saradnje i njenih dostignuća, zasnovan na nabrojanim najznačajnijim argumentima stvarnosti, koji tom doživljaju daju dimenziju realnosti.
Dodajem: Akademski (kasnije: gradski) kamerni hor Liceum je nastao i do mog odlaska iz njega bio i ostao veliki umetnički projekat svih njegovih mnogobrojnih nosilaca. Taj projekat je, na sreću, uspeo da do svog fizičkog kraja dobije jasnu, shvatljivu zaokruženu formu, čak i ako nije iscrpio sav svoj potencijal – zato je za mene (podvlačim, kao dopunu i razjašnjenje: za mene) ovaj projekat završen. Moguću dilemu da li je ovaj kraj prevremen, razrešava Miljkovićev stih: Ako smo pali, bili smo padu skloni – one analitičnije i doslednije, koji insistiraju na važnosti konteksta, upućujem na stihove koji okružuju ovaj citat.
Hor Liceum će, siguran sam, nastaviti da postoji i radi, ali od sada kao neki drugi umetnički projekat, nekog drugog dirigenta i pevača koji ga budu sledili. Moram tome da dodam, ipak, da okolnosti u kojima će on tu svoju novu misiju započeti ne idu u prilog održavanja kontinuiteta sa prethodnom umetničkom istorijom ovog hora. Nemam, naravno, nikakvog razloga da tom i takvom, drukčijem projektu ne poželim sreću, uspeh i dugotrajnost i ja ovde izražavam javno takvu želju.
Koristim priliku, uzgred, da ispravim jednu u komentarima iznetu nepreciznost: moj davno verifikovani status umetničkog direktora (i osnivača i autora osnovne koncepcije) Međunarodnog festivala kamernih horova i vokalnih ansambala u Kragujevcu nije menjan ni dovođen u pitanje ni u novim uslovima, pa nikakvog glasanja o tome nije bilo u poslednjih nekoliko godina.
Toliko ovde i nikada više o ovome. Callidi sufficit.
Komentara: 0