’Crna ovca’ (Kraljevačko pozorište) najbolja predstava 58. Festivala ’Joakim Vujić’

’Crna ovca’ (Kraljevačko pozorište) najbolja predstava 58. Festivala ’Joakim Vujić’

„Crna ovca“ Kraljevačkog pozorišta najbolja je dramska predstava u celini na 58. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ održanom u Kragujevcu. Kraljevačko pozorište odlukom žirija u sastavu: Snežana Kovačević, kostimografkinja, Ivana Nedeljković, glumica i mr Nemanja Ranković, glumac i reditelj, dobitnik je još dve nagrade – za najbolju režiju i najbolju scenografiju Snežane Trišić za predstavu „Crna ovca“.

Слика може припадати 7 особа, људи стоје и у затвореном
Nagradu za najbolju kostimografiju osvojila je Marina Vukasović Medenica za predstavu „OsloboÄ‘enje Skoplja“, a nagradu za najbolje glumačko ostvarenje Nikola Voštanić u predstavi „Crna ovca“.

Nagrade za najbolje glumačko ostvarenje odlaze i u ruke Sanje Matejić u predstavi „Na rubu pameti“, Gorici Dinulović u predstavi „Crna ovca“ i ansamblu predstave „Trpele“.

Слика може припадати 2 особе и људи стоје
Najbolji mladi glumac odlukom žirija je Vladimir Jovanović u predstavi „Crna ovca“. Specijalne nagrade za scenski pokret i originalnu muziku u predstavi „Stvaranje čoveka“ osvojili su Jelena Alempijević i Aleksandar Spasić.

Specijalna nagrada za uspostavljanje inovativnih pristupa dodeljena je Patriku Laziću i Mileni Depolo u predstavi „Sve nesrećne porodice liče na srećne porodice“.

Žiri Okruglog stola kritike u sastavu: dr Zoran Maksimović, teatrolog, Miloš Latinović, književnik i Aleksandra Jovanović, dramaturškinja, Nagradu Okruglog stola kritike za najbolju predstavu Festivala dodelili su predstavi „Trpele“ Kraljevačkog i Šabačkog pozorišta.

Nakon dodele nagrada, u čast nagraÄ‘enih izvedena je predstava „Svinjski otac“, Narodnog pozorišta Užice, čime je zatvoren 58. Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“. 

Слика може припадати 11 особа, људи стоје, људи свирају музичке инструменте и у затвореном
OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA

Žiri u sastavu: Snežana Kovačević – kostimografkinja, predsednica žirija, mr Nemanja Ranković – glumac i reditelj, Ivana Nedeljković – glumica, na sednici održanoj 13. maja 2022. godine doneo je odluke da se dodele sledeće nagrade:

1. Specijalna nagrada, dodeljuje se za originalnu muziku Aleksandru Spasiću u predstavi Stvaranje čoveka, a u režiji Mie Knežević i produkciji Narodnog pozorišta Leskovac. Jednoglasno.
Specijalna nagrada, dodeljuje se za scenski pokret Jeleni Alempijević, u predstavi Stvaranje čoveka, a u režiji Mie Knežević i produkciji Narodnog pozorišta Leskovac. Jednoglasno.
Specijalna nagrada, dodeljuje se Patriku Laziću i Mileni Depolo za uspostavljanje inovativnog pristupa u transponovanju savremenih fenomena kao što su samoubistva tinejdžera, u scensku igru preispitujući modele različitih identiteta kroz dekonstrukciju nasleÄ‘a i stereotipa. Jednoglasno.

2. Nagrada za najboljeg mladog glumca, dodeljuje se Vladimiru Jovanoviću za uloge Lopova i Siromaha u predstavi Crna ovca u režiji Snežane Trišić, a u produkciji Kraljevačkog pozorišta. Jednoglasno.

Obrazloženje: Vladimir Jovanović pokazao je zrelost i veštinu u poigravanju sa zahtevnom epistolarnom formom dramskog teksta. Sa lakoćom i sigurnošÄ‡u gradio je različite transformacije.

3. ÄŒetiri ravnopravne glumačke nagrade dodeljuju se: 

- Nikoli Voštiniću za ulogu Poštenjaka u predstavi Crna ovca, po tekstu Vide Davidović, a u režiji Snežane Trišić, u produkciji Kraljevačkog pozorišta. Većinom glasova.

Obrazloženje: Precizno odabranim glumačkim sredstvima Nikola Voštinić, kao žrtva okruženja iznosi život malog čoveka koji se svojim poštenjem i dobrodušnošÄ‡u pokušava izboriti sa realnošÄ‡u apsurda u surovoj realnosti. Lucidnim i hrabrim odabirom sredstava koja se kreću od gluposti do naivnosti, reskim načinom odbrane moralnih stavova, budi neupitan osećaj nade u težnju ka ljudskom savršenstvu i čestitosti. Kao osoba koja u vremenu promenjivih ideologija sa jedinim idealom kao što je novac, ostaje dosledna slika plemenitosti, dobrote i hrabrosti. Bez trunke straha, svoju ranjivosti i naivnost u glumačkom izrazu preokreće u snagu i podseća nas da poštenje nije samo arhaična reč. Odmereno, oprezno, ali sadržajno i veoma emotivno gradi svoj lik malog čoveka suočenog sa velikom gorčinom urušenih ideala.

- Sanji Matejić za ulogu Jadvige Jasenske u predstavi Na rubu pameti, a u režiji Marka Misirače i koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca i Hrvatskog kulturnog centra iz Beograda. Jednoglasno.

Obrazloženje: Za ubedljivost snažnog glumačkog doživljaja i emotivnu punoću, Sanja glumačkim i plesačkim sredstvima iznosi kompleksnost poetike i tragizma Krležinog sveta u kojem se živo prepliću teatar i poezija. U složenom glumačkom zadataku u prostoru izmeÄ‘u plesa i drame kreirala je lik koji ima razvoj i dramski luk, nadogradivši ga svojim umećem oživljava kao jedinka koja ne želi da živi u svetu kojim vladaju sitni interesi, nemanje samokritičnosti i laži.

- Gorici Dinulović za ulogu u pozorišnoj predstavi Crna ovca, u režiji Snežane Trišić i produkciji Kraljevačkog pozorišta. Većinom glasova.

Obrazloženje: Precizno odabranim sredstvima, doslednom igrom, finim a istovremeno i snažnim gradiranjem likova, tokom cele predstave, brzim promenama u glumačkoj igri, Gorica Dinulović je nepogrešivo kreirala čitav jedan svet poremećenih vrednosti i urušenog sistema. Likovima Šefice bande, Bankarke, Tužiteljke, Ministarke, Profesorke, ona na sebi svojstven način, a očigledno crpeći inspiraciju iz neposrednog okruženja, tera gledaoce da se zapitaju: kuda pobeći.

– Ansamblu predstave Trpele, po tekstu Bobana Skerlića i Milene Depolo, u režiji Aleksandre Kovačević, a u produkciji Kraljevačkog i Šabačkog pozorišta. Jednoglasno.

Obrazloženje: Potresnom, istinitom i posvećenom igrom, ansambl predstave Trpele vodi nas kroz mrak nasilja i zlostavljanja žena podsećajući na svakodnevnicu slabijeg pola. Uloge koje su ostvarile Jasminka Hodžić, Aleksandra Ristić, Gorica Dinulović, Sonja Milojević, Biljana Talić, Deana Kostić i Svetlana Milenković, istovremeno grade jedinstvo lika žene stavljajući ga u različite okolnosti upozoravajući na činjenicu da sistem ukoliko pravovremeno ne reaguje od žrtve vrlo često stvara ubicu. Svojim kreacijama ostvaruju svu složenost problema porodičnog nasilja.

4. Nagrada za najbolju kostimografiju, dodeljuje se Marini Vukasović Medenici za kostim u predstavi OsloboÄ‘enje Skoplja, u režiji Gorčina Stojanovića i produkciji NP Leskovac i NP Niš.

Obrazloženje: Dosledno sproveden likovni rukopis ispoljen u izboru materijala i koloritnih detalja u značenjskom sloju oslikava užase rata, gde primećujemo da i sami njegovi delovi postaju artefakti zločina. U strukturi sa mnoštvom likova maštovito integriše različite scenske narative. Efektnim intervencijama kostim povezuje sve elemente predstave kreirajući snažan vizuelni identitet.

5. Nagrada za najbolju scenografiju, dodeljuje se Snežani Trišić u predstavi Crna ovca, u produkciji Kraljevačkog pozorišta. Jednoglasno.

Obrazloženje: Svedenim, jasnim i snažnim scenografskim sredstvima Snežana Trišić uspostavlja prostor dramaturški dobro osmišljen, uspostavljajući prostor igre visokog potencijala i delikatne likovnosti koja je u potpunoj saglasnosti sa svim ostalim komponentama predstave. Sa minimilanim sredstvima, promišljeno i funkcionalno, gradi niz prostora kroz koje nas vodi priča predstave. Savremenim i autentičnim scenografskim potezima gradi vizuelno sadržajnu instalaciju, gde istovremeno duhovito i jednostavno trasira putovanje kroz predstavu.

6. Nagrada za najbolju režiju, dodeljuje se Snežani Trišić za predstavu Crna ovca u produkciji Kraljevačkog pozorišta. Većinom glasova.

Obrazloženje: Sigurnom rediteljskom rukom i solidnim poznavanjem Brehtovog opusa Snežana Trišić je i ovoga puta pokazala da svakom segmentu predstave pristupa temeljno sa suptilnim odnosom. Prefinjenim i preciznim rediteljskim rukopisom uspostavlja kod za čitanje savremene stvarnosti. Promišljenim rediteljskim izrazom omogućava nam da izoštrimo percepciju sveta u kojem živimo. Svojim sigurnim rediteljskim postupcima predstavu posvećuje progonjenim herojima, koji uprkos svemu i posle svega, jasno i beskompromisno biraju ljudskost i poštenje nasuprot ideologijama. Rediteljka smelo vodi ansambl i autorski tim kroz predstavu sa kompleksnim brehtijanskim postupcima, nudeći jasan rediteljsko-dramaturški koncept, otvarajući utopijski prostor dobrote, poštenja i bezuslovne ljubavi. Teatralizujući žive impulse stvarnosti rediteljka kreira kompleksnu scensku partituru koja nas dovodi do tragizma današnjice.

7. Nagrada za najbolju predstavu u celini, dodeljuje se predstavi Crna ovca, po tekstu Vide Davidović, a u režiji Snežane Trišić i produkciji Kraljevačkog pozorišta. Većinom glasova.

Obrazloženje: Predstava uzbudljivo i promišljeno transponuje obrasce surovosti neoliberalizma u scensku igru graÄ‘enu na brehtijanskim postupcima, preispitujući obrasce dehumanizacije sveta, otvarajući mogućnost voÄ‘enja dijaloga sa publikom u kome civilizacijska pitanja nesporno ističu da ideja progresa mora da počiva na ideji plemenitosti duha.

8. Žiri Okruglog stola kritike 58. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, u sastavu: dr Zoran Maksimović, Miloš Latinović i Aleksandra Jovanović dodeljuje predstavi „TRPELE“ Kraljevačkog i Šabačkog pozorišta NAGRADU OKRUGLOG STOLA KRITIKE za najbolju predstavu festivala.

Obrazloženje: Predstava „Trpele”, po tekstu Bobana Skerlića i Milene Depolo, a u režiji Aleksandre Kovačević najbolje se može opisati kao ritual, forma jednog obreda, telesnog i vokalnog izražavanja da bi se nešto objasnilo, da bi se nešto pročistilo, žrtvovalo, prizvalo ili tražilo. Njeni koreni sežu do samog antičko doba, a verovatno i dalje, do plemenskih plesova ili bolje rečeno, do nastanka ljudskog roda, nastanka čoveka i žene. Ako baš hoćemo, do Edena, gde se Eva prvi put ogrešila pojevši zabranjenu jabuku. Kada su proterani na zemlju i Bog nije više želeo da ih štiti, kako li se Adam svetio?

Reći da je predstava potresna, bilo bi potcenjivanje, jer se mnogih potresnih pojava lako možemo otresti kada iskoračimo sa pozornice u stvarni život. ÄŒinjenica da nas jeza drame neminovno prati i tamo, zastrašujuća je i bolna.

Ova izvedba, mešavina dokumentarističkog i igranog žanra, označava ženski krik upućen sebi, zlostavljačima, mrtvim i živim, porodicama koje okreću glave, zatvaraju prozore, vrata i uši; prijateljima koji teše rečima pa nemo odlaze, „dobronamernim” komšijama koje nazovu policiju da bi umirili svoju savest bez pristanka žrtve; institucijama koje bi trebalo da štite te iste žrtve, a ne znaju kako bi tačno postupali jer njihovi pravilnici imaju šablon u koji se nekako većina slučajeva ne uklapa.

Junakinje svojim ispovestima govore i drugim ženama, otvrdlim, ženama-stubovima, ali ne kuće, već patrijarhata. Ženama koje ćute poručuju da su i one tu bile, a devojčicama valjda, da se nadaju kako im tako nikada neće biti. Za sada, to ostaje slaba uteha, budući da svakog dana, u bar jednoj kući, u jednom gradu, neka žena trpi.

„Trpele” su na pozornicu iznova vratile katarzu, pročišÄ‡enje koje nema za cilj da nam olakša odlazak kući, naprotiv. One su vapaj koji podstiče pobunu, poziv na samopreispitivanje, hrabrost, nežnost i jedno konačno: dosta.

Foto: Nenad Borisavljević
Izvori: Grad Kragujevac; Knjaževsko-srpski teatar
Obrada: Prviprvinaskali.com ðŸŽ™ï¸


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ÄŒUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM ðŸŽ™ï¸

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari