’Crna ovca’ (Kraljevačko pozorište) najbolja predstava 58. Festivala ’Joakim Vujić’

„Crna ovca“ KraljevaÄkog pozorišta najbolja je dramska predstava u celini na 58. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim VujiÄ‡“ odrÅ¾anom u Kragujevcu. KraljevaÄko pozorište odlukom Å¾irija u sastavu: SneÅ¾ana KovaÄeviÄ‡, kostimografkinja, Ivana NedeljkoviÄ‡, glumica i mr Nemanja RankoviÄ‡, glumac i reditelj, dobitnik je još dve nagrade – za najbolju reÅ¾iju i najbolju scenografiju SneÅ¾ane TrišiÄ‡ za predstavu „Crna ovca“.

Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ° Ð¼Ð¾Ð¶Ðµ Ð¿Ñ€Ð¸Ð¿Ð°Ð´Ð°Ñ‚Ð¸ 7 Ð¾ÑÐ¾Ð±Ð°, Ñ™ÑƒÐ´Ð¸ ÑÑ‚Ð¾Ñ˜Ðµ Ð¸ Ñƒ Ð·Ð°Ñ‚Ð²Ð¾Ñ€ÐµÐ½Ð¾Ð¼
Nagradu za najbolju kostimografiju osvojila je Marina VukasoviÄ‡ Medenica za predstavu „OsloboÄ‘enje Skoplja“, a nagradu za najbolje glumaÄko ostvarenje Nikola VoštaniÄ‡ u predstavi „Crna ovca“.

Nagrade za najbolje glumaÄko ostvarenje odlaze i u ruke Sanje MatejiÄ‡ u predstavi „Na rubu pameti“, Gorici DinuloviÄ‡ u predstavi „Crna ovca“ i ansamblu predstave „Trpele“.

Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ° Ð¼Ð¾Ð¶Ðµ Ð¿Ñ€Ð¸Ð¿Ð°Ð´Ð°Ñ‚Ð¸ 2 Ð¾ÑÐ¾Ð±Ðµ Ð¸ Ñ™ÑƒÐ´Ð¸ ÑÑ‚Ð¾Ñ˜Ðµ
Najbolji mladi glumac odlukom Å¾irija je Vladimir JovanoviÄ‡ u predstavi „Crna ovca“. Specijalne nagrade za scenski pokret i originalnu muziku u predstavi „Stvaranje Äoveka“ osvojili su Jelena AlempijeviÄ‡ i Aleksandar SpasiÄ‡.

Specijalna nagrada za uspostavljanje inovativnih pristupa dodeljena je Patriku LaziÄ‡u i Mileni Depolo u predstavi „Sve nesreÄ‡ne porodice liÄe na sreÄ‡ne porodice“.

Å½iri Okruglog stola kritike u sastavu: dr Zoran MaksimoviÄ‡, teatrolog, Miloš LatinoviÄ‡, knjiÅ¾evnik i Aleksandra JovanoviÄ‡, dramaturškinja, Nagradu Okruglog stola kritike za najbolju predstavu Festivala dodelili su predstavi „Trpele“ KraljevaÄkog i ŠabaÄkog pozorišta.

Nakon dodele nagrada, u Äast nagraÄ‘enih izvedena je predstava „Svinjski otac“, Narodnog pozorišta UÅ¾ice, Äime je zatvoren 58. Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim VujiÄ‡“.

Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ° Ð¼Ð¾Ð¶Ðµ Ð¿Ñ€Ð¸Ð¿Ð°Ð´Ð°Ñ‚Ð¸ 11 Ð¾ÑÐ¾Ð±Ð°, Ñ™ÑƒÐ´Ð¸ ÑÑ‚Ð¾Ñ˜Ðµ, Ñ™ÑƒÐ´Ð¸ ÑÐ²Ð¸Ñ€Ð°Ñ˜Ñƒ Ð¼ÑƒÐ·Ð¸Ñ‡ÐºÐµ Ð¸Ð½ÑÑ‚Ñ€ÑƒÐ¼ÐµÐ½Ñ‚Ðµ Ð¸ Ñƒ Ð·Ð°Ñ‚Ð²Ð¾Ñ€ÐµÐ½Ð¾Ð¼
OBRAZLOÅ½ENJE Å½IRIJA

Å½iri u sastavu: SneÅ¾ana KovaÄeviÄ‡ – kostimografkinja, predsednica Å¾irija, mr Nemanja RankoviÄ‡ – glumac i reditelj, Ivana NedeljkoviÄ‡ – glumica, na sednici odrÅ¾anoj 13. maja 2022. godine doneo je odluke da se dodele sledeÄ‡e nagrade:

1. Specijalna nagrada, dodeljuje se za originalnu muziku Aleksandru SpasiÄ‡u u predstavi Stvaranje Äoveka, a u reÅ¾iji Mie KneÅ¾eviÄ‡ i produkciji Narodnog pozorišta Leskovac. Jednoglasno.
Specijalna nagrada, dodeljuje se za scenski pokret Jeleni AlempijeviÄ‡, u predstavi Stvaranje Äoveka, a u reÅ¾iji Mie KneÅ¾eviÄ‡ i produkciji Narodnog pozorišta Leskovac. Jednoglasno.
Specijalna nagrada, dodeljuje se Patriku LaziÄ‡u i Mileni Depolo za uspostavljanje inovativnog pristupa u transponovanju savremenih fenomena kao što su samoubistva tinejdÅ¾era, u scensku igru preispitujuÄ‡i modele razliÄitih identiteta kroz dekonstrukciju nasleÄ‘a i stereotipa. Jednoglasno.

2. Nagrada za najboljeg mladog glumca, dodeljuje se Vladimiru JovanoviÄ‡u za uloge Lopova i Siromaha u predstavi Crna ovca u reÅ¾iji SneÅ¾ane TrišiÄ‡, a u produkciji KraljevaÄkog pozorišta. Jednoglasno.

ObrazloÅ¾enje: Vladimir JovanoviÄ‡ pokazao je zrelost i veštinu u poigravanju sa zahtevnom epistolarnom formom dramskog teksta. Sa lakoÄ‡om i sigurnošÄ‡u gradio je razliÄite transformacije.

3. ÄŒetiri ravnopravne glumaÄke nagrade dodeljuju se:

- Nikoli VoštiniÄ‡u za ulogu Poštenjaka u predstavi Crna ovca, po tekstu Vide DavidoviÄ‡, a u reÅ¾iji SneÅ¾ane TrišiÄ‡, u produkciji KraljevaÄkog pozorišta. VeÄ‡inom glasova.

ObrazloÅ¾enje: Precizno odabranim glumaÄkim sredstvima Nikola VoštiniÄ‡, kao Å¾rtva okruÅ¾enja iznosi Å¾ivot malog Äoveka koji se svojim poštenjem i dobrodušnošÄ‡u pokušava izboriti sa realnošÄ‡u apsurda u surovoj realnosti. Lucidnim i hrabrim odabirom sredstava koja se kreÄ‡u od gluposti do naivnosti, reskim naÄinom odbrane moralnih stavova, budi neupitan oseÄ‡aj nade u teÅ¾nju ka ljudskom savršenstvu i Äestitosti. Kao osoba koja u vremenu promenjivih ideologija sa jedinim idealom kao što je novac, ostaje dosledna slika plemenitosti, dobrote i hrabrosti. Bez trunke straha, svoju ranjivosti i naivnost u glumaÄkom izrazu preokreÄ‡e u snagu i podseÄ‡a nas da poštenje nije samo arhaiÄna reÄ. Odmereno, oprezno, ali sadrÅ¾ajno i veoma emotivno gradi svoj lik malog Äoveka suoÄenog sa velikom gorÄinom urušenih ideala.

- Sanji MatejiÄ‡ za ulogu Jadvige Jasenske u predstavi Na rubu pameti, a u reÅ¾iji Marka MisiraÄe i koprodukciji KnjaÅ¾evsko-srpskog teatra iz Kragujevca i Hrvatskog kulturnog centra iz Beograda. Jednoglasno.

ObrazloÅ¾enje: Za ubedljivost snaÅ¾nog glumaÄkog doÅ¾ivljaja i emotivnu punoÄ‡u, Sanja glumaÄkim i plesaÄkim sredstvima iznosi kompleksnost poetike i tragizma KrleÅ¾inog sveta u kojem se Å¾ivo prepliÄ‡u teatar i poezija. U sloÅ¾enom glumaÄkom zadataku u prostoru izmeÄ‘u plesa i drame kreirala je lik koji ima razvoj i dramski luk, nadogradivši ga svojim umeÄ‡em oÅ¾ivljava kao jedinka koja ne Å¾eli da Å¾ivi u svetu kojim vladaju sitni interesi, nemanje samokritiÄnosti i laÅ¾i.

- Gorici DinuloviÄ‡ za ulogu u pozorišnoj predstavi Crna ovca, u reÅ¾iji SneÅ¾ane TrišiÄ‡ i produkciji KraljevaÄkog pozorišta. VeÄ‡inom glasova.

ObrazloÅ¾enje: Precizno odabranim sredstvima, doslednom igrom, finim a istovremeno i snaÅ¾nim gradiranjem likova, tokom cele predstave, brzim promenama u glumaÄkoj igri, Gorica DinuloviÄ‡ je nepogrešivo kreirala Äitav jedan svet poremeÄ‡enih vrednosti i urušenog sistema. Likovima Šefice bande, Bankarke, TuÅ¾iteljke, Ministarke, Profesorke, ona na sebi svojstven naÄin, a oÄigledno crpeÄ‡i inspiraciju iz neposrednog okruÅ¾enja, tera gledaoce da se zapitaju: kuda pobeÄ‡i.

– Ansamblu predstave Trpele, po tekstu Bobana SkerliÄ‡a i Milene Depolo, u reÅ¾iji Aleksandre KovaÄeviÄ‡, a u produkciji KraljevaÄkog i ŠabaÄkog pozorišta. Jednoglasno.

ObrazloÅ¾enje: Potresnom, istinitom i posveÄ‡enom igrom, ansambl predstave Trpele vodi nas kroz mrak nasilja i zlostavljanja Å¾ena podseÄ‡ajuÄ‡i na svakodnevnicu slabijeg pola. Uloge koje su ostvarile Jasminka HodÅ¾iÄ‡, Aleksandra RistiÄ‡, Gorica DinuloviÄ‡, Sonja MilojeviÄ‡, Biljana TaliÄ‡, Deana KostiÄ‡ i Svetlana MilenkoviÄ‡, istovremeno grade jedinstvo lika Å¾ene stavljajuÄ‡i ga u razliÄite okolnosti upozoravajuÄ‡i na Äinjenicu da sistem ukoliko pravovremeno ne reaguje od Å¾rtve vrlo Äesto stvara ubicu. Svojim kreacijama ostvaruju svu sloÅ¾enost problema porodiÄnog nasilja.

4. Nagrada za najbolju kostimografiju, dodeljuje se Marini VukasoviÄ‡ Medenici za kostim u predstavi OsloboÄ‘enje Skoplja, u reÅ¾iji GorÄina StojanoviÄ‡a i produkciji NP Leskovac i NP Niš.

ObrazloÅ¾enje: Dosledno sproveden likovni rukopis ispoljen u izboru materijala i koloritnih detalja u znaÄenjskom sloju oslikava uÅ¾ase rata, gde primeÄ‡ujemo da i sami njegovi delovi postaju artefakti zloÄina. U strukturi sa mnoštvom likova maštovito integriše razliÄite scenske narative. Efektnim intervencijama kostim povezuje sve elemente predstave kreirajuÄ‡i snaÅ¾an vizuelni identitet.

5. Nagrada za najbolju scenografiju, dodeljuje se SneÅ¾ani TrišiÄ‡ u predstavi Crna ovca, u produkciji KraljevaÄkog pozorišta. Jednoglasno.

ObrazloÅ¾enje: Svedenim, jasnim i snaÅ¾nim scenografskim sredstvima SneÅ¾ana TrišiÄ‡ uspostavlja prostor dramaturški dobro osmišljen, uspostavljajuÄ‡i prostor igre visokog potencijala i delikatne likovnosti koja je u potpunoj saglasnosti sa svim ostalim komponentama predstave. Sa minimilanim sredstvima, promišljeno i funkcionalno, gradi niz prostora kroz koje nas vodi priÄa predstave. Savremenim i autentiÄnim scenografskim potezima gradi vizuelno sadrÅ¾ajnu instalaciju, gde istovremeno duhovito i jednostavno trasira putovanje kroz predstavu.

6. Nagrada za najbolju reÅ¾iju, dodeljuje se SneÅ¾ani TrišiÄ‡ za predstavu Crna ovca u produkciji KraljevaÄkog pozorišta. VeÄ‡inom glasova.

ObrazloÅ¾enje: Sigurnom rediteljskom rukom i solidnim poznavanjem Brehtovog opusa SneÅ¾ana TrišiÄ‡ je i ovoga puta pokazala da svakom segmentu predstave pristupa temeljno sa suptilnim odnosom. Prefinjenim i preciznim rediteljskim rukopisom uspostavlja kod za Äitanje savremene stvarnosti. Promišljenim rediteljskim izrazom omoguÄ‡ava nam da izoštrimo percepciju sveta u kojem Å¾ivimo. Svojim sigurnim rediteljskim postupcima predstavu posveÄ‡uje progonjenim herojima, koji uprkos svemu i posle svega, jasno i beskompromisno biraju ljudskost i poštenje nasuprot ideologijama. Rediteljka smelo vodi ansambl i autorski tim kroz predstavu sa kompleksnim brehtijanskim postupcima, nudeÄ‡i jasan rediteljsko-dramaturški koncept, otvarajuÄ‡i utopijski prostor dobrote, poštenja i bezuslovne ljubavi. TeatralizujuÄ‡i Å¾ive impulse stvarnosti rediteljka kreira kompleksnu scensku partituru koja nas dovodi do tragizma današnjice.

7. Nagrada za najbolju predstavu u celini, dodeljuje se predstavi Crna ovca, po tekstu Vide DavidoviÄ‡, a u reÅ¾iji SneÅ¾ane TrišiÄ‡ i produkciji KraljevaÄkog pozorišta. VeÄ‡inom glasova.

ObrazloÅ¾enje: Predstava uzbudljivo i promišljeno transponuje obrasce surovosti neoliberalizma u scensku igru graÄ‘enu na brehtijanskim postupcima, preispitujuÄ‡i obrasce dehumanizacije sveta, otvarajuÄ‡i moguÄ‡nost voÄ‘enja dijaloga sa publikom u kome civilizacijska pitanja nesporno istiÄu da ideja progresa mora da poÄiva na ideji plemenitosti duha.

8. Å½iri Okruglog stola kritike 58. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim VujiÄ‡“, u sastavu: dr Zoran MaksimoviÄ‡, Miloš LatinoviÄ‡ i Aleksandra JovanoviÄ‡ dodeljuje predstavi „TRPELE“ KraljevaÄkog i ŠabaÄkog pozorišta NAGRADU OKRUGLOG STOLA KRITIKE za najbolju predstavu festivala.

ObrazloÅ¾enje: Predstava „Trpele”, po tekstu Bobana SkerliÄ‡a i Milene Depolo, a u reÅ¾iji Aleksandre KovaÄeviÄ‡ najbolje se moÅ¾e opisati kao ritual, forma jednog obreda, telesnog i vokalnog izraÅ¾avanja da bi se nešto objasnilo, da bi se nešto proÄistilo, Å¾rtvovalo, prizvalo ili traÅ¾ilo. Njeni koreni seÅ¾u do samog antiÄko doba, a verovatno i dalje, do plemenskih plesova ili bolje reÄeno, do nastanka ljudskog roda, nastanka Äoveka i Å¾ene. Ako baš hoÄ‡emo, do Edena, gde se Eva prvi put ogrešila pojevši zabranjenu jabuku. Kada su proterani na zemlju i Bog nije više Å¾eleo da ih štiti, kako li se Adam svetio?

ReÄ‡i da je predstava potresna, bilo bi potcenjivanje, jer se mnogih potresnih pojava lako moÅ¾emo otresti kada iskoraÄimo sa pozornice u stvarni Å¾ivot. ÄŒinjenica da nas jeza drame neminovno prati i tamo, zastrašujuÄ‡a je i bolna.

Ova izvedba, mešavina dokumentaristiÄkog i igranog Å¾anra, oznaÄava Å¾enski krik upuÄ‡en sebi, zlostavljaÄima, mrtvim i Å¾ivim, porodicama koje okreÄ‡u glave, zatvaraju prozore, vrata i uši; prijateljima koji teše reÄima pa nemo odlaze, „dobronamernim” komšijama koje nazovu policiju da bi umirili svoju savest bez pristanka Å¾rtve; institucijama koje bi trebalo da štite te iste Å¾rtve, a ne znaju kako bi taÄno postupali jer njihovi pravilnici imaju šablon u koji se nekako veÄ‡ina sluÄajeva ne uklapa.

Junakinje svojim ispovestima govore i drugim Å¾enama, otvrdlim, Å¾enama-stubovima, ali ne kuÄ‡e, veÄ‡ patrijarhata. Å½enama koje Ä‡ute poruÄuju da su i one tu bile, a devojÄicama valjda, da se nadaju kako im tako nikada neÄ‡e biti. Za sada, to ostaje slaba uteha, buduÄ‡i da svakog dana, u bar jednoj kuÄ‡i, u jednom gradu, neka Å¾ena trpi.

„Trpele” su na pozornicu iznova vratile katarzu, proÄišÄ‡enje koje nema za cilj da nam olakša odlazak kuÄ‡i, naprotiv. One su vapaj koji podstiÄe pobunu, poziv na samopreispitivanje, hrabrost, neÅ¾nost i jedno konaÄno: dosta.

Foto: Nenad BorisavljeviÄ‡
Izvori: Grad Kragujevac; KnjaÅ¾evsko-srpski teatar
Obrada: Prviprvinaskali.com ðŸŽ™ï¸

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020