"Muškarci su hrabri pred smrću, a žene pred životom: muškarci pred drugim muškarcem, a žene pred celom sudbinom.“
J. Dučić
Kolo srpskih sestara i udruženje Biram Kragujevac priređuju razgovor o knjizi Boška Protića "Leptir na testiji Kosare Pavlović" u Staroj skupštini u četvrtak 11. jula od 19 časova.
U razgovoru učestvuju:
Lela Vujošević, sociolog
Tatjana Marinković, Kolo srpskih sestara
Aleksandar Milojević, Udruženje „Biram Kragujevac“
Natalija Blagojević, narator
Živojin Miljković, instrumentalista
Boško Protić, autor
Željko Mrkalj, domaćin programa
Suzom razgaljena testija Kosare Pavlović
Tamo, odakle počinju čekanja, nastaje priča o njoj – potčinjenoj, nevidljivoj, skoro bezimenoj srpskoj ženi bez čije bi mudrosti i hrabrosti, dobrote i ljubavi, vernosti i požrtvovanosti, moralnosti i osećajnosti, bilo mnogo manje muškog junaštva, snage i ponosa – u životu i književnosti.
Složena u prividnoj jednostavnosti, Kosara je metafora ženske veličine u svakom pogledu: čvrsta u svojim uverenjima i stavovima (Mora da se zna i za sram i za stid. Mora da se zna i šta se ne može, ne sme!), trpeljiva (Neka, istrpeću. Moraće da svane. Jednom...), postojana u nevolji (rado bih se ja izmakla i smuljila ustranu, al nema ko da prihvati rudu…), koja jasno razlikuje obavezu stvarnosti od pustih snova (Džabe. Znam šta moram, a to nikad ne bѝ složno sa onim što želim. Nikad.) I samo ponekad sebi dopusti luksuz žala za nedoživljenim (naričem nad Kosarom koja se životu istija nadala a u borbu pala ljutu i nigde da se zakloni…)
Kosarina priča nije samo istorijski (auto)portret žene jednog doba. To je lekcija o o lepoti nesebičnog davanja koje je savremeni vrednosni sistem potisnuo. Lekcija koju smo, zagledani u sopstvena ogledala, preskočili. I možda, upravo zbog toga, ostali uskraćeni za osećaj zadovoljstva i sreće koji je ona baš tu nalazila.
U knjizi Leptir na testiji Kosare Pavlović koja je nedavno izašla iz štampe u izdanju CFP Apostrof uživaće ljubitelji jednostavnih tradicionalnih obrazaca življenja koji ispisuju istoriju.
Tamo, iza herojstva i viteštva, ratničkih muka i slavnog stradanja, iza pobeda i lovora, u senci divova, ostala je – Ona.
Lišena juriša na neprijateljski rov, uskraćena za junačka dela u borbenom poretku, grudi bez ordenja i medalja, zagledana tek u stopu sledećeg dana – i Ona je rat ratovala.
Istrajala, sve pretrpela, silom savijana, bremenom povijana – dočekala je slavni dan pobede.
A već sutradan, opet pogaču umesila, ručak zgotovila, decu namirila i u baštu s motikom otišla.
Ratnici su se vratili kao heroji, a Ona je nastavila da razvija kore, plete čarape i uspavljuje u kolevci, da bi ujutru budila – ne pominjući ni svoju ljutu borbu ni veličanstvenu pobedu.
Ovo je knjiga o Njoj.
GOVORI BILJANA VASIĆ (6:30)
ISEČAK
Prele pa plele, i mlele i mele, nikad mirovale, grlile, mazile, decu pazile, za ruku vodile, retko iskale vazda davale, dlanom utehu grejale, palcem suzu brisale, u zagrljaj topao stiskale, na grudi privijale... i mahale, dugo, mahale i kad smo za ono treće brdo zašli odlazeći... mahale... Ostale su tiha uspomena kojoj se retko okrenemo zaokupljeni nekakvim drugim svetom i ljudima, u kome više nema ko da nam se obraduje, u’vati pile, sedi i zainteresovano sluša šta nam se sve događalo...
Ovo više nije svet naših staramajki. Ali bez žive uspomene na njih – nije ovo ni naš svet.
Trenutak sećanja, pomen na dobrotu i tiha zahvalnost za potku koju su u nama osnovale.
Τren blagodarnosti, a onda – možemo dalje, pa kako nam bude!
Komentara: 0