Prethodnog vikenda je u našem gradu uspešno održan 17. po redu Internacionalni džezfest Kragujevac. Kao i prethodnih godina, krajem ovog oktobra Knjaževsko-srpski teatar bio je oaza najkvalitetnijeg džez zvuka, nesvakidašnjih i autentičnih izvođača i ništa manje zanimljivih propratnih programa i dešavanja. Ali krenimo redom.
Dan pre nego su se začuli ritmovi džeza, u galeriji pozorišta otvorena je izložba promotivnih plakata prethodnih srpskih džez festivala. Svojevrsno podsećanje na tradiciju koju treba opravdati, velikane na čijim ramenima stojimo, ali pre svega na neka izvanredna dizajnerska rešenja. Izložbu je otvorio umetnički direktor festivala Gordan Matić.
Sutradan, prvog dana muzičkog programa došlo je vreme za ono pravo. Prvi ovogodišnji nastup pripao je Dejvid Helboktriju, predvođenim istoimenim austrijskim pijanistom i kompozitorom, i jednom od najvećih zvezda evropske džez scene. Pratili su ga Rafael Prol na gitari i Rainhold Šmolcer na bubnjevima. Muzika inspirisana starogrčkom mitologijom, ali i modernim izvođačima poput Princa, kako je to posle koncerta Helbok otkrio u intervjuu koji ćete uskoro, kao i intervjue sa svim ostalim izvođačima, moći da pročitate na zvaničnoj stranici festivala www.ijfk.info.
Odmah zatim, na scenu su stupili gosti sa Islanda – Suna Gunlaugs na klaviru, Pogrimur Džonson na kontrabasu i Amerikanac Skot Meklemur na bubnju. Svirka u kojoj su sasvim sigurno najviše uživali ljubitelji zvuka sa nešto više harmonije, ali i svi ostali u punoj sali najstarijeg srpskog teatra.
Drugog dana festivala u popodnevnim časovima održano je predavanje "Istorija džeza" renomiranog istoričara džez muzike Mićuna Ristića. Počeci džeza u Nju Orleansu, mornari željni zabave u Storivilu, grčki bluz rebetiko, kako su džezeri morali da improvizuju pod nišanom čikaških gangstera - skoro tročasovno izlaganje brzo je proletelo publici potpuno uživljenoj u priču.
Džez vibracija se već uveliko oseća u Kragujevcu. Praznik za stare i iskusne slušaoce, i sigurno početna tačka za neke nove.
Subota veče, sedišta su ponovo popunjena, na sceni skandinavski kvintet All Included. Česte promene tempa, poigravanje sa konvencijama, impulsi fanka. Tolef Ostvang, elegantni, prefinjeni norveški bubnjar pred nastup otkriva da je poslednje što je slušao bila američka old skul rep grupa Geto Bojs. Neuhvatljive su niti i nijanse inspiracije i kreativnog uticaja.
Umesto nemačkog kontrabasiste Ditera Ilga koji je otkazao nastup zbog privatnih razloga, nastupio je gitarski duo sveže smišljenog imena, Jesenje lišće. Mladen Pecović i Nemanja Kanački, inače bivši profesor filozofije u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, prvi put su svirali pred ovdašnjom publikom, što im nije smetalo da "ukradu šou". Melodije Paka De Lusije, kao i francuskog ciganskog džeza preplitali su se sa aplauzima i ovacijama egzaltirane publike. Na kraju, gitaristima su, kako rekoše, bila puna srca. Sigurni smo i publici.
Inače, posetioci su svake večeri nakon glavnih koncerata u foajeu pozorišta mogli da uživaju u džem sešnu, izvedbi lokalnog House benda, kojima su se rado priključivali i izvođači sa festivala.
Poslednji dan festivala, sve je spremno za klimaks 17. po redu kragujevačke džez priče. Prvi put u svojoj karijeri, u Kragujevcu je nastupila diva džez i soul muzike, Beti Đorđević. Praćena svojim orkestrom i, kako sama kaže, prijateljima, pojavila se na bini i zasijala svojom vanvremenskom energijom i harizmom, pokazavši tako da je ni problemi sa glasom, tačnije promuklost, ne mogu sprečiti da zadovolji publiku koja ju je tako dugo i željno očekivala. Ali Beti, kao valjda i svi veliki pevači, perfekcionista, obećala je da će se odužiti kragujevačkoj publici i uskoro ponovo doći da pokaže kako zvuči kada je u najboljem izdanju i punom kapacitetu.
Za sam kraj festivala, nešto sasvim drugačije. Ako vas je prethodna rečenica asocirala na Monti Pajton, na dobrom ste tragu, jer su upravo oni jedna od inspiracija mladog danskog sastava Horse Orchestra. Septet koji okuplja muzičare iz četiri skandinavske zemlje, sa prebivalištem u Kopenhagenu, oduševili su Kragujevčane sasvim nesvakidašnjim, originalnim, postmodernim i duhovitim izrazom, ali i pojavom. U pauzi su se obraćali publici, a salom se uglavnom prolamao smeh kao krunski dokaz da dobar humor, baš kao ni dobra muzika, ne poznaje granice.
Komentara: 0