Festival su otvorili direktor Knjaževsko-srpskog teatra Miloš Krstović i Andrej Mažeri, pozorišni reditelj iz Bukurešta čija je predstava "Medejini dečaci" osvojila Gran-pri za najbolju predstavu na prošlogodišnjem Festivalu.
Do 13. oktobra poklonici pozorišta iz Kragujevca i okoline biće u prilici da pogledaju predstave iz Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije i Srbije, koje je odobrao selektor i umetnički direktor Festivala Slobodan Savić.
Reč Miloša Krstovića
Gospodine Gradonačelniče, Dragi gosti, prijatelji pozorišta, Dobrodošli u Knjaževsko srpski teatar, Dobrošli na Joakimfest.
Ukazana mi je velika čast da Vas mogu pozdraviti na otvaranju Petnaestog, jubilarnog Međunarodnog pozorišnog festivala, koji vrednuje i promoviše savremeni pozorišni jezik.
Joakimfest, do prošle godine Joakim inter fest, je 2006. godine pokrenuo Dragan Jakovljević, tadašnji direktor Teatra. Dakle, pre petnaest godina, počelo je ostvarivanje jedne davno osmišljene ideje, da i grad Kragujevac dobije relevantan festival kakav zaslužuje, s obzirom na svoju dugu pozorišnu tradiciju i pažljivo odnegovanu publiku.
Evro-regionalan, sigurno jedan od najposećenijih kulturnih događaja u Kragujevcu, festival daje ogroman doprinos međunarodnoj afirmaciji našeg Grada, a kultura je ta koja, na najbolji način, predstavlja naše vrednosti i tradiciju.
Joakimfest je od ove godine odlukom Grada Kragujevca, koji je i generalni pokrovitelj festivala, uvršten u program Stalnih manifestacija u oblasti kulture od značaja za Naš Grad.
Knjaževsko-srpski teatar je u proteklih 15 godina kao organizator festivala ugostio preko 140 predstava iz 25 zemalja sveta u kojima je učestvovalo više od 700 pozorišnih stvaralaca.
Koliko god smo svesni značaja razvoja nacionalnih kultura i svega što se dešava unutar državnih granica, u prvom planu je ideja da svi, na kraju, pripadamo zajedničkom prostoru kulture u kojem fizičke, mentalne, jezičke i druge granice mogu sa lakoćom biti prevaziđene snogom i kreativnošću darovitih i nadahnutih umetnika.
Loše okolnosti u kojima živimo i nimalo optimistična slika današnjeg sveta mogu, nažalost, postati izgovor da odustanemo od borbe, da se unapred predamo. Knjaževsko-srpski teatar i Međunarodni pozorišni festival Joakimfest nalaze i nalaziće načine kako da u vremenu prepunom iskušenja budu sa svojom publikom, koju i ovog puta žele da suoče sa važnim pitanjima, ali i da joj predoče velike, isceljujuće mogućnosti umetnosti. Naravno, svesni prisustva Božijeg bez čijeg se dopuštenja ništa ne događa i bez čije se milosti nevesela slika naše stvarnosti neće promeniti.
Uprkos svemu, u posebnom, festivalskom, radosnom ruhu očekuje nas selekcija izuzetnih predstava. Selektor i Umetnički direktor festivala Slobodan Savić je rekao da ovogodišnja selekcija nije uslovljena pandemijom, niti je rezultat bilo kakvih kompromisa. Ovih šest predstava bi učestvovale na 15. Joakimfestu i da nije bilo korone.
Ovim putem mu se zahvaljujem na izuzetnoj posvećenosti i ogromnoj energiji koju je uložio u protekle dve godine u podizanju ugleda našeg festivala, a verujte mi da se u uskim pozorišnim krugovima uveliko priča o selekcijima Joakimfesta. Zahvalio bih se i kompletnom festivalskom timu koji je vredno radio, volonterima kao i svim pozorištima koja su učesnici ovogodišnjeg Joakimfesta, gospodinu Miljanu Bjeletiću, članu Gradskog veća za kulturu i Gradu Kragujevcu za podršku i za razumevanje specifičnosti pozorišnog zanata.
Veliki je podvig organizovati festival u ovakvim uslovima, imamo zaista razloga da budemo ponosni na to, i Grad i Teatar. Svim ljubiteljima pozorišne umetnosti želim da u narednih nekoliko dana uživaju u magiji Joakimfesta, a našim gostima da se ugodno osećaju u Kragujevcu i Republici Srbiji.
Pozivam gospodina Andreja Mažerija, člana žirija, našeg gosta - reditelja iz Rumunije, čija je predstava "Medejini dečaci", na prošlom Joakimfestu dobila Gran pri "Joakim Vujić" za najbolju predstavu u celini, da nam se obrati i otvori 15. Joakimfest.
Reč Andreja Mažerija
Dobro veče.
Zovem se Andrej Mažeri.
Raduje me što sam se vratio ovde, u prelepi Kragujevac.
Prošle godine imali smo čast da dobijemo Veliku nagradu festivala za predstavu "Medejini dečaci", a sad sam ovde u svojstvu člana festivalskog žirija.
Svim ovogodišnjim učesnicima želim mnogo uspeha.
Društvo i naša umetnička tela su sada slomljena na najbrži način.
Da li ovo umetnost umire? Očekuje se da će država biti heroj u ovim vremenima pandemije. Umetnici su jedna od poslednjih stvari koje uzimamo u obzir, iako svi slušaju muziku, gledaju filmove i gledaju zabavni program na internetu.
Takođe, estetika našeg ponašanja se dosta promenila ove godine i umetnost se mora prilagoditi tim promenama. Ali kako? Kako ćemo se nositi sa tako snažnim metaforama koje nas okružuju? Preživljavanjem! A takođe i uz pomoć kreativnosti, smelosti i nepomirljivosti.
Ove jeseni u Rumuniji sam imao priliku da premijerno izvedem već dve predstave i shvatio sam da se većina ljudi nije vratila otvorenog srca, već sa više kritike, snažnim mišljenjima o tome kako pozorište treba da izgleda i kako bi umetnici trebalo da se ponašaju. Pripremite se za to! Biće još teže!
Sada je umetnik prinuđen da menja sopstvena sredstva i svrhu. Ali to je činio još od početka umetnosti. Čvrsto verujem da bi trebalo da posegnemo za svojim unutrašnjim vrtovima (hortus conclusus) i jednostavno ne brinemo. Unutra ćemo pronaći sve što nam je potrebno da služimo čovečanstvu sada i u boljim danima koji će sigurno doći.
Snažan uvid u stvarnost i ranjivost zacelio bi tako mnogo rana. Ali takođe, time što sebe činimo vidljivijim, kao umetnici, mi vršimo društveni pritisak na one koji bi zaista mogli da pomognu pozorištu i umetnosti.
JoakimFest je u Kragujevcu okupio predstave iz Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije i Srbije, pod ovogodišnjim naslovom: Pozorište u izolovanom društvu – ovo je snažna izjava, danas, kada se odlaže većina festivala širom sveta.
U zaključku vas ostavljam sa nekoliko reči iz nove predstave koju sam upravo pročitao, a koju je napisao meksički autor Ernesto Anaja. U predstavi "Bez kraja", lik po imenu Rat, jedan od četiri jahača Apokalipse, jako duhovito izjavljuje:
"Zabrinut sam što više nemamo uticaja. U prošlosti, kugom smo ubili dve trećine čovečanstva. Sada, uz malo sreće, možemo da ubedimo Ujedinjene nacije da aktiviraju plan za vanredne situacije".
Veliko hvala Slobodanu Saviću i Milošu Krstoviću, i puno sreće svim umetnicima!
Potrebno nam je pozorište. Danas više nego ikad. Jer pozorište znači da smo mi svi zajedno.
