Knjaževsko-srpski teatar: Ilda Geršner

Premijerno izvođenje predstave "Ilda Geršner", po tekstu Jelene Kajgo, u režiji Stevana Bodrože, zakazano je u Knjaževsko-srpskom teatru za subotu 29. oktobar od 20 časova.

U predstavi igraju: Ana Kolangeli, Nikola Milojević, Nadežda Jakovljević, Mladen Knežević/Rifat Rifatović, Jasmina Dimitrijević, Čedomir Štajn, Marija Rakočević i Nenad Vulević.

Scenografiju potpisuje Ana Kolbjanova, kostimografiju Milica Kolarić, asistent kostimografa je Strahinja Tabaković, dok je za scenski pokret bio zadužen Miodrag Krčmarik.

Reprizna izvođenja predstave su u utorak 1. novembra, četvrtak 3. novembra i subotu 19. novembra.

REČ AUTORKE

Komad "Ilda Geršner" je baziran na istinitoj priči iz Drugog svetskog rata. To je priča o dve žene koje su četiri godine delile isto ime. Ime koje je jednoj od njih spasilo život.

Komad govori ne samo o stradanju i preživljavanju ljudi u strašnim vremenima ratnog ludila, već i o ljudima koji su pod rizikom gubljenja sopstvenog života, pomagali drugima. To je univerzalna priča o potrebi da se odupremo zlu. Priča koja se može primeniti na bilo koje vreme i bilo koju zemlju. Priča o hrabrosti.

Jelena Kajgo

REČ REDITELJA

"Ilda Geršner" Jelene Kajgo je drama o preživljavanju uprkos velikom i nesagledivom zlu, drama o intimnom suprotstavljanju tom zlu i borbi protiv njega. Često se postavlja pitanje ima li pojedinac ikakvu moć pred licem velikih istorijskih dešavanja, poput ratova, ili je njegova egzistencija osuđena da nestane kao prah pod žrvnjem kolektivne sudbine. Jelena Kajgo ovom dramom dokazuje ono što nas odavno uče razne religije i duhovne discipline – da je čovekova snaga u njegovom umu, u njegovog veri da će život ipak pobediti besmisao i smrt i da tanka ivica po kojoj čovek hoda nije ona između života i smrti već između vere u bolje sutra i sunovrata u ambis beznađa. Heroina ove drame, bečka Jevrejka Marija Vajcman, ne gubi nadu i veru u svoj opstanak, ni kada joj čitavu porodicu odvedu u logor smrti, ni kada pod lažnim identitetom, koji joj je pružila prijateljica Austrijanka, odlazi u samo srce tame, nacistički Minhen, ne bi li se baš tamo, gde je niko ne zna, sakrila zarađujući za život kao bolničarka, pod lažnim, arijevskim imenom Ilda Geršner.

Kajgo piše jezgrovitu, gustu, neraspričanu dramu i time u potpunosti izbegava zamku sentimentalnosti. Režiji to omogućava stvaranje forme u kojoj postoji konstantan saspens, život glavne junakinje je potrošna roba u univerzumu ratne okrutnosti i svaki sledeći događaj, svaki novi lik, svaki novi obrt donosi potencijalnu životnu opasnost. Domišljatost s kojom se Marija Vajcman, alias Ilda Geršner, nosi sa tim nedaćama daje mogućnost za trilersku inscenaciju. S druge strane ovaj tekst evocira drame nemačkog ekspresionizma jer u sebi nosi osnovni sukob koji su pomenute drame obrađivale – sukob između krhkog pojedinca i dijabolične, košmarnom snu slične stvarnosti koja pokušava tog pojedinca da „proguta”, „smrvi”. Kako dramski dinamizam Ilde Geršner izvire iz brze smene situacija i likova tako poetičnost izvire iz pomenutog metasukoba. Pokušao sam da ta ekspresionistička poetičnost ove drame bude okosnica moje rediteljske inscenacije.

U ovom komadu postoji još jedna heroina i to je prava Ilda Geršner. Na neki način ovo je drama o dve Ilde, onoj pravoj i onoj kojoj je lažno predstavljanje pod tim imenom spasilo život. Prateći povremeno, kroz dramske monologe, priču i te „prave“ Ilde dobijamo uvid u onu posebno bitnu sudbinu – sudbinu dobrog čoveka u vremenu zla. Iako je Ilda na početku naivna idealistkinja, koja sa lakoćom odlučuje da pomogne drugarici Jevrejki, kroz tok komada dočarano je sazrevanje ove idealistične mladosti u zrelu odlučnost da se otpor kolektivnom zlu mora nastaviti. Iza idealizma i ishitrenosti jedne čiste duše pomalja se jasna svest o bitnosti čina koji je učinjen, ali i o njegovoj nedovoljnosti u kontekstu zla koje je počinjeno tolikim ljudima samo zato što su Jevreji. Kroz ovo intimno sazrevanje mi zapravo posmatramo genezu jedne duhovne i intelektualne opredeljenosti za dobro koje je u tolikoj meri pomoglo u denacifikaciji posleratne Nemačke i Austrije. U svetlu sudbine eks-jugoslovenskih prostora, i nasleđa ratova devedesetih, ova naizgled sporedna priča drame Ilda Geršner daje komadu posebnu dubinu.

Stevan Bodroža

BIOGRAFIJE

Stevan Bodroža je rođen 1978. godine u Beogradu. Završio je Pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u svom rodnom gradu. Više od dvadeset godina profesionalno je aktivan na pozorišnim scenama u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Austriji. Radio je u Beogradskom dramskom pozorištu, Bitef teatru, Narodnom pozorištu u Beogradu, Ateljeu 212, Malom pozorištu „Duško Radović“, Drami i operi „Madlenianum“, Crnogorskom narodnom pozorištu, Mostarskom teatru mladih, Bosanskom narodnom pozorištu u Zenici, teatru Nestroyhof-Hamakom i Hundsturm teatru u Beču, Narodnom pozorištu Pirot, Narodnom pozorištu Niš, Narodnom pozorištu Šabac, Narodnom pozorištu Kikinda, Puls teatru, Regionalnom pozorištu Novi Pazar, kao i u niz drugih pozorišta. Devet godina predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Režirao je tekstove značajnih klasičnih kao i savremenih pisaca. Neke od drama koje je postavio na scenu su: Medeja, materijal Hajnera Milera, Prometej u okovima Eshila, Ifigenijina smrt u Aulidi Euripida, Učene žene Molijera, Gospa od mora i Kad se mi mrtvi probudimo Ibzena, minijature Samjuela Beketa...

Od savremenih tekstova režirao je dramu Gospodin Filipa Lolea, Lice od plamena Mariusa fon Majenburga, Mali Geza Janoša Haja, U samoći pamučnih polja Bernar Mari Koltesa, Lasice Bojane Mijović, o.REAST IN PEACE Jetona Neziraja, Mlijeko u prahu Dragane Tripković, Pupoljci Sanje Domazet (po motivima poezije Vaska Pope), Smećarnik Koste Peševskog, Okamenjeno more Velimira Lukića, Naši preci, jedite sa nama Gorana Milenkovića i mnoge druge. Sa svojim predstava učestovao je na mnogobrojnim festivalima od kojih su najznačajniji: Festival „Joakim Vujić“, MESS, Bitef festival, Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, Festival bosansko-hercegovačke drame, Bijenale crnogorskog teatra... Dvostruki je dobitnik nagrade za režiju na Festivalu „Joakim Vujić“, a jedanput na Festivalu savremene bosansko-hercegovčke drame. Nagradu za režiju dobio je i na Festivalu praizvedbi u Aleksincu.

Ostvario je zapaženu saradnju sa Ustanovom kulture „Vuk Stefanović Karadžić“ i to na predstavama Casa Novak Tamare Bijelić, Tramvaj zvani samoća (omnibus iz pera Mine Ćirić, Galine Maksimović, Maše Radić i Nede Gojković), Treznilište (po motivima drama Murlin Murlo, Bajka o mrtvoj carevoj kćeri i Praćka Nikolaja Koljade), "... i ostali" (takođe omnibus iz pera Mine Ćirić, Galine Maksimović, Nede Gojković i Maše Radić) i Kod šejtana ili jedna dobra žena Sanje Savić. U poslednjih nekoliko godina intenzivno sarađuje sa pozorištima centralne Srbije, članovima Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije. U Beogradu je svojevremeno učestovao u osnivanju Parobrod teatra.

Živi, uglavnom, u Beogradu.

Jelena Kajgo rođena je u Beogradu, gde je diplomirala Dramaturgiju na Akademiji umetnosti 2004. godine, i magistrirala na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti 2010.

Njene drame izvođene su u Narodnom pozorištu u Beogradu, Narodnom pozorištu u Skoplju, Here Art pozorištu u Njujorku, Atelju 212, Narodnom pozorištu u Zrenjaninu, Narodnom pozorištu u Užicu…, a javna čitanja organizovana su u Beču, (Schauspielhaus Theatre), Minsku, (National Theatre), Lidsu, (West Yorkshire Playhouse), Njujorku, (The New Group), Londonu, (Gate Theatre), Bukureštu (Odeon Theatre)…
Sa komadom Intimus učestvovala je na radionici za dramske pisce u pozorištu Royal National Theatre u Londonu.

Komad Realisti u režiji Iana Morgana nominovan je za nagradu New York Inovative Theatre Award za 2013. godinu.

Izdavčka kuća LOM objavila je 2014. godine knjigu DRAME (Fantomi, Intimus, Realisti, Nevidljivi ljudi), Jelene Kajgo, a 2018. godine objavila je i njen roman Male smrti.

Od 2009. do 2013. godine bila je na poziciji direktorke Bitef teatra i Bitef festivala.

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM