’Kazujte, narodi sveta, zločin je sakriti zločin’

’Kazujte, narodi sveta, zločin je sakriti zločin’

Veliki školski čas - sećanje na jedan od najvećih zločina

U znak sećanja na dan kada su Nemci u Kragujevcu streljali oko 3.000 ljudi, među kojima je bilo đaka i nastavnika - 21. oktobra 1941. godine, danas je kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima u Šumaricama, održan Veliki školski čas.


Izvor: Radio-televizija Vojvodine

Obeležena godišnjica streljanja 3.000 civila u Šumaricama

Na centralnoj manifestaciji obeležavanja godišnjice stradanja civila u Kragujevcu oktobra 1941. godine u Šumaricama je održan „Veliki školski čas”.

Od 2012. godine, 21. oktobar obeležava se kao državni praznik, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Na taj dan 1941. godine, Nemci su u Kragujevcu streljali oko 3.000 nedužnih civila među kojima su bili đaci i nastavnici.

Streljanje je bilo odmazda za pogibiju deset i ranjavanje 26 nemačkih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na Treći bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta.

Bojan Arbutina iz Muzeja žrtava genocida rekao je za RTS da je snaga i simbolika tog stradanja nešto neverovatno i nešto što bi trebalo negovati u kolektivnom identitetu.

Podsetio je da je streljanje otpočelo u nedelju, 19. oktobra, u selima Maršiću, Ilićevu, i Grošnici. Tada je, kaže, streljano 416 meštana, ali to nije bilo ni blizu kvote koju su Nemci bili propisali - "100 za jednog".

Ljudi su hapšeni svuda - po ulicama, kafanama, po državnim institucijama i školama...

Skoro da niko nije ni pokušao da pobegne, plašeći se posledica za svoje porodice, ali i zato što su se Nemci poslužili trikom da se sve sve radi zbog zamene ličnih karata.

Ti ljudi su bili zatočeni u kasarni "Tanasko Rajić", i odatle odvedeni na streljanje 21. oktobra, rekao je Arbutina.

Naveo je da je, prema podacima do kojih je došao Staniša Brkić u svojoj monografiji, za tri dana streljano 2.976 ljudi.

"Staniša Brkić je imenom i prezimenom utvrdio koje je tada stradao, mada postoje indicije da ih je bilo više, ali to je posao da buduće istraživače", rekao je Arbutina.

Prema njegovim rečima, u svom tim streljanjima stradalo je mnogo dece, ali ne samo u Kragujevcu, nego i u Jadru i Kraljevu.

Uz podsećanje na jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva, iz Šumarica su i ove godine poslate poruke mira i tolerancije, apel čitavom svetu, da se ovakav zločin više nigde i nikada ne ponovi.

Kraj spomenika streljanim đacima i profesorima bilo je na hiljade ljudi iz zemlje i inostranstva na jedinstvenom času istorije, sećanja i opomene.

Na Velikom školskom času i poema "Zemlja," književnika Enesa Halilovića, u izvođenju glumaca iz Kragujevca i Beograda, uz učešće hora.

„Uspeli smo na neki način da spojimo nespojivo. Od originalne tragedije u jednu umetničku tragediju, u jedan specifičan konceptualni recital, igru glasova, igru kreativnosti u kojoj progovaramo zapravo o životu. Ne pozivamo se na smrt. Smrt je okolnost ovog prostora, ali lepota današnjice na neki način, nadvisuje sve nas u večnosti”, kaže Petar Stanojlović, reditelj navodi RTS.

Jelena Davidović, istoričar, ističe da je kultura sećanja veoma važna za svaku državu.

„Budućim generacijama da se prenese, da se ovakvo zlo nikada više ne dogodi. Na tome moramo svi da radimo. Ne samo jedna država, nego sve države”, rekla je Davidovićeva.

Kraj humki streljanih, vence su položili delagacija Prve kragujevačke gimnazije, premijerka Srbije Ana Brnabić, predstavnici Narodne skupštine, grada Kragujevca, ambasada, gradova udruženja i mnogi drugi.

Moleban kragujevačkim novomučenicima, služilo je sveštenstvo Šumadijske eparhije.

Inače, Veliki školski čas, kraj spomenika steljanih đaka iprofesora, u formi umetničko-scenskog prikaza, održava se od 1971. godine. Tada je izvedena poema "Crni dan "Duška Radovića.

Foto: Prviprvinaskali.com
Izvor: Politika 

O poemi

Poema sadrži elemente antičke tragedije, a glavni junaci su Otac, Majka i Momče koji žive pod gnezdom Crne rode (jedine rode koja peva) koji stradaju i kasnije, postaju deo hora.

Ova tragedija, prema Halilovićevom vidjenju, dogodila se onima koji nemaju imena i prezimena – oni predstavljaju sve žrtve, pa su zbog toga i junaci ove poeme bezimeni.

O svakom zločinu i zlu treba da se govori i umetnost je tu da pomogne čovekovo pamćenje, pa se u poemi kaže: „Kazujte, ljudi, makar greh bio majčin il očin. Kazujte, narodi sveta, zločin je sakriti zločin“.

Izvor: Radio sto plus 

Veliki školski čas održan u Kragujevcu: Dan kada su fašisti streljali 300 đaka

Uz podsećanje na jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva, i ove godine poslate su poruke mira iz kragujevačkih Šumarica gde je održana antiratna manifestacija Veliki školski čas.

Vence su kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima položili profesori i učenici Prve kragujevačke gimnazije, državna delegacija koju su činili Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije i Darija Kisić, ministarka za rad, zapošljavnje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici brojnih ambasada i delegacije gradova pobratima.

Na Velikom školskom času, ove godine izvedena je poema „Zemlja” Enesa Halilovića, pripovedača, pesnika i dramskog pisca iz Novog Pazara, koju je režirao Petar Stanojlović.

U glumačkom ansamblu ovogodišnjeg Velikog školskog časa bili su: Nebojša Dugalić, Rifat Rifatović, Miloš Krstović, Isidora Rajković, Avram Cvetković i Vojin Vasojević. Scenski nastup umetnika ispraćen je horom učenika Prve i Druge kragujevačke gimnazije.

Kroz ovu poemu, kao i kroz druga Halilovićeva književna dela provlači se jedna zajednička nit – priča o običnim ljudima u teškim vremenima.

Poema sadrži elemente antičke tragedije. Glavni junaci su Otac, Majka i Momče koji žive pod gnezdom Crne rode (jedine rode koja peva) koji stradaju i kasnije, postaju deo hora.

Ova tragedija, prema Halilovićevom viđenju, dogodila se onima koji nemaju imena i prezimena – oni predstavljaju sve žrtve, pa su zbog toga i junaci ove poeme bezimeni.

Uoči Velikog školskog časa, gradonačelnik Nikola Dašić sa saradnicima organizovao je prijem za predstavnike Vlade Republike Srbije, ministarstava, ambasada i delegacije gradova prijatelja.

– Kragujevac, kao grad stradalnik ima obavezu da neguje kulturu sećanja i to čini u kontinuitetu, a tokom oktobra najglasnije šaljući poruke mira kroѕ brojne antiratne manifestacije, istakao je Dašić.

Po njegovim rečima Kragujevčani, u ime svih žrtava fašizma neguju kulturu sećanja i brojnim antiratnim manifestacijama govorimo o tome glasno.

– I pozivamo naše prijatelje, i čitav svet da nam se pridruži u promociji mira, lepšeg i pravednijeg života, bez rata i nasilja. Da se nikada i nigde ne ponovi, naglasio je Dašić, podsećajući da smo i danas svedoci novih ratova.

Na našu žalost, to su nove adrese u svetu na koje iz Kragujevca šaljemo poruku mira i razumevanja među ljudima.

– Baš iz grada u kome su fašisti na ovaj dan 1941. godine streljali i 300 đaka. Time je Kragujevcu istorija namenila sudbinu grada vesnika mira. I bićemo najglasniji u tome, sve dok bude rata i stradanja, poručio je on.

Polaganjem venca i cveća kraj spomenika Kristalni cvet odata je pošta i malim čistačima obuće romske nacionalnosti koji su streljani 21. oktobra 1941. godine.

– Ovo je tužan dan za sve nas u Srbiji, naročito za romsku zajednicu, kazao je Dejan Marković predsednik Foruma Roma Srbije.

On je istakao da nema tačnih podataka koliko je Roma stradalo, ali ono što pouzdano može da se kaže da su najmlađe žrtve oktobarskog streljanja u Kragujevcu bili Romi – dva dečaka Dragiša Nikolić i Života Milosavljević sa nepunih 13 godina, koji su odbili da čiste čizme nemačkih vojnika.

Forum Roma Srbije, istakao je Marković, podneće inicijativu gradu Kragujevcu da određene ulice, trg ili određene institucije ponesu naziv ova dva vrlo hrabra dečaka koji su izgubili život samo zato što su bili Romi.

Z. Mišić
Foto: Zoran Laki Lazarević
Izvor: Danas 

ARHIVA PPNS KRAGUJEVAČKI OKTOBAR
VELIKI ŠKOLSKI ČAS

Veliki školski čas



STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari