Nakon hapšenja kragujevačkih Jevreja, uglednih Srba i komunista koje je izvršeno u toku večeri 18. oktobra 1941. odlučeno je da narednog dana, 19. oktobra, pripadnici 1. bataljona 724. puka i 3. bataljona 749. puka izvrše odmazdu nad stanovništvom kragujevačkih sela – Mečkovcu, Maršiću, Grošnici i Beloševcu.
U Mečkovcu i Maršiću Nemci su meštane izvlačili iz kuća i sakupljali u centralnom delu sela, odakle su ih odvodili na mesta predviđena za streljanje – majdana peska u Mečkovcu i livade ispod brežuljka zvanog Buban kod Maršića. Na tim mestima iz grupa određenih za streljanje izdvojeni su mlađi od 18 i stariji od 50 godina koji će i svedočiti svirepim likvidacijama njihovih bližnjih. Za razliku od ove prakse, u Grošnici i Beloševcu nemački vojnici streljali su po manjim grupama, na više mesta, bez pravljenja spiskova streljanih i bez čitanja "presude".
Na osnovu izveštaja glavnih vinovnika ovog zločnina, majora Paula Keniga i krajskomandanta Oto fon Bišofshauzena, 19. oktobra 1941. u okolini Kragujevca streljano je 427, odnosno 422 ljudi. U Spomen-muzeju "21. oktobar" danas se čuvaju podaci o 415 streljanih i 21 preživelom.
MUZEJ ŽRTAVA GENOCIDA PODSEĆA: KRVAVI OKTOBAR
U Kragujevcu su održane komemoracije povodom obeležavanja "Tri oktobra", kojima Kragujevčani čuvaju sećanje na nevino stradale žitelje tri sela Ilićeva, Maršića i Grošnice, streljane 19. oktobra 1941 godine.
Komentara: 0