Po dobijanju naredbe za odmazdu...

"Po dobijanju naredbe za odmazdu prva preduzeta mera bilo je hapšenje Jevreja, nacionalista, komunista, članova njihovih porodica i simpatizera. Uveče, 18. oktobra, pohapšeni su svi Jevreji muškarci, ugledni nacionalisti i komunisti, po spisku koje je Predstojništvo gradske policije dobilo toga dana iz Beograda. Prilikom hapšenja komunista desila se jedna nesvakidašnja zamena identiteta.

Naime, na spisku koji je policija dobila bilo je ime Milice Veljković. Radilo se o Milici Panić-Veljković, tek udatoj za istaknutog komunistu Kazimira Veljkovića. Pod tim prezimenom ona nije bila poznata kragujevačkoj policiji. Međutim, u celom gradu bila je poznata Milica Veljković, udovica solunskog ratnika i generala Velimira Veljkovića. Uhapšena je i streljana 20. oktobra, uveče. Njeno stradanje ovekovečio je u drami ’Generalica’ kragujevački pisac i pesnik Dimitrije Nikolajević. (Drama je, čudnim spletom okolnostgi, posle generalne probe skinuta sa repartoara i nikada nije izvedena). Igrom sudbine, njen sin Jovan (16 godina), učenik gimnazije, odveden je sa ostalim đacima u topovske šupe, ali iz kolone smrti spasao ga je nemački vojnik.

Podaci o broju uhapšenih veoma se razlikuju. Fon Bišofshauzen, u citiranom izveštaju, kaže da je uhapšeno ’svega njih oko 70’. Major Kenig, u Izveštaju 724. puku od 27. oktobra 1941. godine, kaže: ’Uveče uhapšeno po spisku 66 komunista i Jevreja i predati u sabirni logor’.

Dragomir Simović, predsednik opštine, u izjavi datoj Državnoj komisiji, navodi broj od 63 uhapšenih muškaraca i žena. Uhapšene Srbe i Jevreje Nemci su zatvorili u jednu baraku Centralne radionice, nedaleko od Stanovljanskog polja. U tom trenutku Nemci su u svojim rukama imali, pored ovih uhapšenih, još 53 zatvorenika u mesnom zatvoru, oko 150 talaca uhapšenih 13. oktobra, pre pohoda na Gornji Milanovac, i 125 talaca dovedenih iz Gornjeg Milanovca i pokupljenih seljaka iz sela pored puta.

Kako je ovo bio znatno manji broj od onoga koji su Nemci morali streljati, major Kenig je 18. oktobra uveče pozvao na sastanak kapetana Fidlera i krajskomandanta fon Bišofshauzena. Namera majora Keniga bila je da oba bataljona ’u zajedničkoj akciji u gradu Kragujevcu hapšenjem po ulicama, po trgovima i stanovima prikupe broj koji nedostaje za streljanje’. Fon Bišofshauzen je pokušao da ubedi majora Keniga da ova odluka nije u skladu sa naredbama više komande i predložio da oba bataljona 19. i 20. oktobra izvedu akciju u selima Grošnici, Beloševcu, Mečkovcu, Maršiću, Kormanu, Botunju i Donjim i Gornjim Komaricama.

’Ako se i tada ne bi dostigao određeni broj za streljanje, predložio sam da se pročešljaju i druga komunizmom zaražena sela, o kojima sam imao podataka’. Major Kenig je ovaj predlog
prihvatio, ali ga je u dogovoru sa kapetanom Fidlerom i delom izmenio".

[odlomak iz knjige "Ime i broj. Kragujevačka tragedija 1941." autora Staniše Brkića]

MUZEJ ŽRTAVA GENOCIDA PODSEĆA: KRVAVI OKTOBAR

ARHIVA PPNS VRATA PAKLA ZA KRAGUJEVAC SU OTVORENA