Liga je daleko organizovanija i kvalitetnija od KLS. Pošto je Slovačka u Evropskoj uniji, ništa nije prepušteno slučaju, kaže trener Handlove

IZREKU "dobar glas daleko se čuje" "oživeo" je Branko Maksimović, prvi trener Handlove. Otkad je dugogodišnji pomoćnik Miroslava Nikolića u kragujevačkog Radnikom (a pre toga u beogradskom Radničkom, Vojvodini, Crvenoj zvezdi, Svislajonu) seo na trenersku klupu, ekipa iz rudarskog mesta u Slovačkoj niže pobede. Pred ekipom koja je do njegovog dolaska tavorila u dnu, "odjednom" su počeli da padaju prvoplasirana, drugoplasirana i četvrtoplasirana ekipa (među njima je i "skalp" aktuelnog šampiona), posle čega se vidi i vrh tabele.

- Prvenstvo je dugo. Igramo 36 kola u ligaškom delu, a posle nas očekuje plej-of na četiri pobede - smireno kaže Maksimović, kome je odlazak u Handlovu prvi pečalbarski posao, ali i debitantski na mestu šefa struke seniorskog tima. - Došao sam na preporuku prijatelja i kolege Olivera Vidina. Iako u "biografiji" nisam imao upisano iskustvo prvog trenera, generalni menadžer Ivan Kartač i predsednik Ivan Kanijalinski nisu imali predrasuda. Na prvi poziv smo se dogovorili, a već sutradan sam bio na putu za Handlovu.

Slovačka košarka je u Srbiji velika nepoznanica...

- Liga je daleko organizovanija i kvalitetnija od KLS. Pošto je Slovačka u Evropskoj uniji, ništa nije prepušteno slučaju. Svaka ekipa ima pravo da angažuje sedmoricu stranaca. Kod nas su tri Srbina (Krsto Bjelica, Bojan Stanojević, Milovan Savić), Crnogorac, Hrvat i dva Amerikanca.

U inostranstvu je svugde nezvanični službeni jezik engleski, ali u Handlovi je drugačije.

- Ima i deonica kada je engleski u komunikaciji zbog Amerikanaca, ali uglavnom se sporazumevamo na srpskom, zbog velikog broja igrača sa naših prostora, ali i Slovaka koji nas odlično razumeju.

Rezultati pokazuju koliko je uspešna komunikacija, ne samo na parketu.

- Dvorana je konstantno ispunjena do poslednjeg mesta, ali to nije slučaj samo kod nas, već u celoj Slovačkoj. Ulažu, spremni su da uče. Ne žele rezultat preko noći, već postepeno. U razgovorima smo da tokom leta jedan deo priprema obavimo u Srbiji, kako bi nadgradili znanje.

A do tada Handlovi preostaju žestoke borbe, za titulu.

- Iz vaših usta u božje uši - završava Maksimović.

MUTINA PODRŠKA

IZ dugogodišnje saradanje sa Miroslavom Nikolićem, izrodilo se veliko prijateljstvo.

- Prošli smo toliko toga zajedno, ne samo u Kragujevcu... Naučio sam mnogo od Mute, koji i danas, često zna da nazove, posavetuje, bodri. Prati naše razultete, među prvima čestita.

KRAGUJEVAC U SRCU

MAKSIMOVIĆ, rođeni Beograđanin, kada se okrene iza sebe, ne može da se ne priseti vremena u Kragujevcu.

- Sigurno najlepši period u karijeri. Zaživela je jedna sjajna ideja i ogroman deo grada je živeo za košarku. Šteta što više nema Radničkog - objašnjava Maksimović, koji je i danas u kontaktu sa ljubiteljima basketa u Kragujevcu. - Postoji mogućnost da deo navijača "crvenih đavola" dođe u Slovačku na jednu utakmicu i podrži nas.

Đ. M.
Izvor: Novosti