Slobodan Kovač, selektor odbojkaške reprezentacije Srbije rodom je iz Velikog Gradišta gde je i započeo svoju karijeru odbojkaša. Njegov CV krase brojni domaći kao i svetski klubovi. U Jugoslaviji je igrao za Kolubaru iz Lazarevca, Student Vazduhoplovstvo iz Mostara i novosadsku Vojvodinu nakon čega sledi inostrana karijera koju je najvećim delom proveo u Italiji gde je igrao za Đoju del Kole, Lube Mačeratu, Taranto, Anjone i Molfetu. Takođe je igrao u Grčkoj za Aris iz Soluna, zatim u Iranu za Urmiju, u Kuvajtu za Kazmu, a pred kraj karijere je odigrao i jednu sezonu za Radnički iz Kragujevca. Kovač je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio čak sedam medalja.

Svoju trenersku karijeru, Slobodan Kovač započeo je u Radničkom, sa kojim je osvojio dve titule prvaka Srbije. Halkbank iz Turske, italijanska Peruđa, samo su neki od klubova koje je predvodio. Bio je selektor reprezentacije Irana, Slovenije. Trenutno je na poziciji selektora naše reprezentacije, a nama je pripala čast da porazgovaramo sa njim.

Iza vas je mnogo trenerskog i selektorskog iskustva. Da li se sećate vaših trenerskih početaka?

Kako da ne. Dobio sam priliku da budem trener Radničkog iz Kragujevca što je za mene bila velika stvar jer je Radnički u tom trenutku bio među četiri najbolje ekipe u Srbiji. Tada sam odlučio da želim da budem na poziciji trenera, dogovor je ispoštovan. Te godine smo osvojili titulu, a takve stvari se ne zaboravljaju. Prva titula Odbojkaškog kluba Radnički iz Kragujevca, mislim da je to jedna predivna stvar.

Veliki trag ste ostavili u Odbojkaškom klubu Radnički, i to ne samo u osvojenim trofejima. Koliko Vam je to pomoglo u nastavku karijere odbojkaškog trenera?

Sigurno puno jer sam svoju trenersku karijeru započeo pobedama. Kao igrač, a posle i na poziciji trenera, uvek sam imao velike ambicije, u kojem god klubu da sam bio. Mnogo mi je značio taj početak, jer sam pre odlaska u Italiju već imao neko trenersko iskustvo. Sa odbojkašima Radničkog sam učestvovao u Ligi šampiona, igrali smo ta dva prvenstva, što mi je puno značilo za nastavak karijere odbojkaškog trenera.

Veliki rizik koji ste preuzeli na sebe prihvatanjem pozicije selektora reprezentacije Srbije ispostavio se kao odlična odluka, osvojili ste titulu Evropskog prvaka. Koliko ste verovali u sebe i svoj tim?

Ja sam uvek verovao u ovaj tim, čak i pre nego što sam došao na mesto selektora, hvalio sam ove momke u svakoj svojoj izjavi. Smatram da svi igraju u najboljim svetskim klubovima, da su lideri u tim ekipama i da je Srbija na svakom takmičenju na koje ide jedna od favorita za osvajanje medalje. Kvalitet je svakako bio prisutan, jedina moja bojazan bila je manjak vremena da radim sa ekipom. Na kraju je sve ispalo super. Zahvaljujući mojim saradnicima, profesoru Radakoviću, uspeli smo da podignemo naš rad na viši nivo i vratimo igračima samopouzdanje poljuljano neuspehom na prvim kvalifikacijama za Olimpijske igre.

Kako biste ocenili stanje na domaćoj odbojkaškoj sceni? Šta mislite o trenutnoj ekipi OK Radnički?

Na žalost ulaganja u odbojku u našoj državi su veoma mala. Radnički ima tu sreću da ima pomoć lokalne samouprave, što doprinosi boljem radu. Posle nekoliko godina krize, Radnički se vratio na pravi put, ima adekvatnu pomoć od grada, ljudi iz uprave se trude da Radnički opet vodi glavnu reč u našem prvenstvu. Zadovoljan sam, pokušavam da koliko je god to moguće promovišem našu mušku odbojku i da dam na važnosti klubovima za koje znam da puno ulažu u ekipu. Cenim to što Radnički radi, ekipa za ovu godinu će biti izuzetno dobra, video sam neka zvučna pojačanja, tako da če biti ovo jedno zanimljivo prvenstvo jer će se u njemu naći jedna jako dobra ekipa koja će probati da skine odbojkaše Vojvodine sa trona.

Često ste u Kragujevcu na pripremama. Znači li to da Grad i sportski objekti imaju sve što je neophodno za vrhunske pripreme reprezentacije?

Nije lako otići u jedan grad i imati dvoranu samo za nas. Različiti sportovi iziskuju termine u dvoranama, samim tim retko koji grad može da pruži mogućnost priprema za reprezentaciju. Ovo nije prvi put da smo na pripremama u Kragujevcu. Uvek smo imali odlične uslove i lepu saradnju sa direktorom kluba Dušanom Vulovićem koji nam je i omogućio sve uslove za rad. Nadam se da će ubuduće Kragujevac biti centar odbojkaških dešavanja gde ćemo moći da šaljemo ne samo seniore već i mlađe kategorije reprezentacije jer kao što sam već rekao uslovi su na vrhunskom nivou što je za svaku pohvalu.

U Kragujevcu ste bili do kraja maja, zatim su se pripreme nastavile u Beogradu. Kakvi su planovi naše reprezentacije?

Nažalost zbog virusa Covid-19 nemamo nikakva takmičenja za ovu godinu. Pošto nismo hteli da prepustimo da igrači koji su u inostranstvu sami treniraju, organizovali smo online treninge u SBB hali Jezero u Kragujevcu. Tu smo počeli sa uvodnim delom priprema, a potom smo pripreme nastavili u Beogradu. Pokušavamo da motivišemo igrače koji su bili u inostranstvu zatvoreni skoro 3 meseca željni odbojke, a takođe i domaće igrače, da vidimo koliki je njihov kvalitet za ravnopravnu borbu za mesto u reprezentaciji.