Zavedeni reklamom “zdrava hrana“ u nazivu prodavnice, potrošači kupuju mnoštvo nezdravih artikala prepunih masti, šećera, aditiva, konzervansa, emulgatora...

- To je klasično dovođenje potrošača u zabludu. Organski proizvodi ne bi smeli da stoje pored industrijskih. To je nepoštena poslovna praksa, obmana, prevara. Ne mogu čips, bombone i čokolade da se prodaju kao zdrava hrana - kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.

Ali, trgovci “zdravom hranom“ tu ne staju. To je samo jedan način obmane potrošača.

- Na biljnim proizvodima često piše “bez holesterola“. To je čista obmana, navođenje ljudi da pomisle da je proizvod zdrav, bez ikakvog osnova. Biljna ulja ne sadrže holesterol, a ako to piše na proizvodima u čvrstom stanju, to samo znači da ne sadrže životinjske masti nego još štetnije transmasne kiseline - kaže nutricionista Natalija Marinković.

Verujući vlasnicima koji radnje reklamiraju kao “prodavnice zdrave hrane“, kupci će pazariti klasični keks, čokolade sa šećerom, premasne i nimalo zdrave grickalice od integralnog brašna, pahuljice i ovsene kaše prepune zaslađivača, sokove sa malim procentom voća, biljne sireve sa dodatim aromama, konzervansima, aditivima. Kupiće ono što su mislili da izbegavaju.

Najveći deo asortimana je u rinfuzu, kupuje se na merenje. Otvorene papirne vreće i kutije sa brašnom najčešće stoje na podu, suprotno sanitarnim propisima, pa se u čaju ili začinima često nađu bube i kamenčići.

- Čak i zdrava hrana je problematična. Koštunjavo voće obično je sa Dalekog istoka, a mi ne znamo da li je genetski modifikovano - kaže Papović.

Na fiokama i u vitrinama sa šećerom, slatkišima i čajevima najčešće nema deklaracije. Kupac ne zna da li proizvod sadrži alergene, odakle dolazi i do kada može da se upotrebljava. Istekao rok trajanja i nedozvoljena prodaja u rinfuzu i usluživanje mušterija bez rukavica, najčešće su nepravilnosti sa kojima se inspektori susreću. Kad dopunjuju rafove, dosipaju proizvode na iste površine, bez prethodnog čišćenja.

Golim rukama

U Sanitarnoj inspekciji kažu da redovno obilaze i prodavnice zdrave hrane i kontrolišu higijenu prostorija i opreme.

- I kad se hrana čuva u adekvatnim uslovima, način usluživanja je često sporan, pa može doći do sekundarnog zagađenja. Prodavcima zato nije dozvoljeno da uslužuju golim rukama, nego kašikom ili zaštitnim rukavicama - kažu u inspekciji.

Gorica Avalić
Foto: Grafički studio Blica