Žikica Simić – Dole na uglu, kud prolazi tajanstveni voz
Stvari, dakle, dolaze na svoje mesto: ključni „gitara-obavezna“ rok kritičar/promoter u poslednjih 20 godina uskoro će nas obradovati zbirkom svojih izabranih tekstova objavljenih tokom poslednjih 20 godina...
Znam da je „pisati o rokenrolu isto što i igrati (plesati) o arhitekturi“. Nemoguća misija, dakle. Pa ipak, budući da sam sklon besmislenim postupcima i nerazumnim akcijama, pišem o toj muzici više od dvadeset godina. Ova knjiga predstavlja zbirku tekstova nastalih u tom periodu. Efemerne, kratke živote proživeli su na stranicama Ritma, Vremena zabave, Borbe, Naše borbe, Danasa i drugih novina i publikacija. Ovom knjigom započinje njihov drugi, dugovečniji i ozbiljniji život. Ne znam kako će se snaći. Želim im sve najbolje.
Ne verujem u analizu i ekspertizu. Moj pristup rok muzici je holistički. Zanima me efekat koji rok pesma proizvodi na jednog, određenog „slušača“. Na početku je uvek utisak, sa emocijama i mentalnim slikama koje ga čine. Odatle se polazi u avanturu kroz „aperceptivnu masu“ koja se nalazi iza lica običnog potrošača popularne kulture.
Naslovi albuma, imena izvođača i nazivi pesama jedini su istiniti elementi ovih tekstova. Sve ostalo je nestvarno i izmišljeno. Mislim da danas, kada se do svakog podatka može doći jednostavnom kompjuterskom manipulacijom, lični doživljaj dobija na važnosti. On obezbeđuje kontekst koji informacijama daje značenja. Internetski i enciklopedijski podaci o Džefu Beku, na primer, svedočanstvo su o jednoj fantastičnoj karijeri. Priča o ličnom doživljaju njegove solo deonice u numeri I’m A Man sastava The Yardbirds kazuje više. Govori o prolasku iza kulisa realnosti, ulasku u nepostojeći svet nagovešten pravovernim rokerskim pregnućima, i ireverzibilnim, tako nastalim, promenama.
Ono što me zanima u rok muzici jeste mitologizacija sudbina onih koji žive na „divljoj strani“. Otuda i povećano prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama koje slede. U skladu s tim je i izbor muzičara o kojima se piše. Najpotpunije ga određuje iskaz Antonena Artoa: „Ne volim pesme, ili jezik površnosti, koji odišu srećnom dokolicom i uspešnošću intelekta, volim pesme gladnih, bolesnih (…) otrovanih, onih koji su na gubitku u svom pisanju...“.
Nestvarni životi i izmišljene avanture rok pevača, gitarskog heroja, usamljenog kauboja, koji odlazi ka zalazećem suncu, i antijunaka iz nekog noar filma, tvore „antiokruženje“ koje me je definisalo na način koji je jednom prilikom objasnio Tav Falko. Tekstovi iz ove knjige govore o „mitu i zbilji“, istini i laži, stvarnom i nestvarnom, odnosno o individui koja se izgubila u tim predelima i ne zna razliku između imaginarnog i realnog.
Slušajući singlove The Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam „veliki prasak“. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitati na stranicama koje slede.
Žikica Simić
Turneja bez kraja
Ako postoji neko ko se tek između korica ove knjige prvi put susreo s pisanjem Žikice Simića, onda se u tom hipotetičkom čitaocu svakako kuva pitanje: „Gde li je bio ovaj čovek u mom životu sve dosad?!“. Na svoju sreću, potpisnik ovih redova spada među one srećnike (ne tako malobrojne) koji su dovoljno davno otkrili Žikicu Simića i koji su – upravo zahvaljujući njemu – stekli sumanute saundtrekove vlastitih života, to neopipljivo blago koje im se uvek nađe pri ruci kada je stvarno gusto i teško, ali i kada im je zaista najlepše.
I dok se prisećam trenutka (znam tačno vreme i mesto!) kada sam u nekoj od Žikicinih emisija prvi put čuo Ti Boun Barneta, čija me muzika inspiriše dok kuckam ove redove, ne mogu a da ne razmišljam i o tom hipotetičkom čitaocu početniku, kao i o radosnom finalu njegovog bezbrižnog čitalačkog eksperimenta. Jer, iako o knjigama, baš kao i o ljudima, nikako ne valja suditi na osnovu toga kako su upakovane, odnosno kako su obučeni, nema sumnje da je ono što je hipotetičkog čitaoca nateralo da posegne za ovom knjigom to što je bio privučen koliko njenim atraktivnim omotom, toliko i njenim neobičnim naslovom. A ako je pri tom i zavirio u njen sadržaj, pa još tamo pronašao razlog da nastavi s listanjem, onda je u potpunosti pripremljen teren za početak jedne lepe i neočekivane avanture duha.
Naravno, ako se pogodi da taj neko već tada u Žikici Simiću prepozna svog izgubljenog sabrata po muzičkom i (širem) pop-konzumentskom ukusu i sklonostima, ostatak priče biće kameran i čitalački ili slušalački savršeno intiman. No, ukoliko se slučajno dogodi da se za Električnu zastavu – Tajanstveni voz za neonsku dugu veže neko kome je ponuđeni sadržaj tek mutno ili sporadično poznat ili zanimljiv, pa u autoru ipak prepozna osobu s potpuno osobenim stilom, fascinantnom erudicijom i strasnom ljubavlju prema svemu o čemu piše, tada će i uspeh ove knjige biti potpun, a pred samim knjiškim istraživačem nehotice će se otvoriti godine i godine osvajanja i usvajanja čistih zvučnih užitaka.
Jasno je, dakle, kako je slušati ili čitati Žikicu Simića nešto bez čega se jednostavno ne može, pod uslovom da ste rođeni ovde i da i dalje, nakon svega, verujete u to da je rokenrol važan deo onoga što teče vašim venama ili kola vašim mislima. Razume se, znatno je teže pisati o tome šta Žikica Simić radi i kako on to radi, pre svega zato što u ovdašnjoj sredini nema nikoga s kim bi se mogao porediti. Uostalom, osvrnite se i sami, potrudite se i pokušajte da iznađete pandan za jelovnik i kuvara koji stoji iza njega. Uprkos tome što ima mnogo zlobnika koji tvrde kako je strašno ostariti kao aktivan rok kritičar u Srbiji, i uprkos tome što su se pripadnici tog ovde trenutno nepostojećeg esnafa (uključujući i većinu nekadašnjih esnafskih perjanica) zapanjujuće brzo utopili u gluvim iskušenjima naše skorašnje a, nažalost, i aktuelne istorije, ova knjiga Žikice Simića ne samo što je nepobitan dokaz da se za sve to vreme moralo i moglo misliti i raditi drugačije, već i svedočanstvo jednog spektakularno zrelog i zaokruženog autorskog rukopisa koji se, pre svega, temelji na večitoj znatiželji i visokonaponskom iskustvu.
Rokenrol, ipak, nije samo predmet lažljive nostalgije ili samoizolovane savremenosti, i to je nesumnjivo prva i najvažnija tačka na kojoj je Žikica Simić zasnovao ne samo svoju knjigu već i vlastiti kritičarski manifest. Za Žikicu Simića rokenrol je bio i ostao živ organizam kojim se može ovladati jedino svakodnevnim radom i neprekidnim osvežavanjem informacija. I baš kao što je Bob Dilan, sa svojih veteranskih 65 godina, i dalje na nečemu što se zove Turneja bez kraja, i Žikica Simić je, nepokolebljiv na podjednako volšeban način, dežurno uho mnogih generacija ovdašnjih poklonika popularne muzike i kulture.
Uz to, Električna zastava... odlučno demonstrira i drugi bitan pol jedinstvenog kritičarskog prosedea Žikice Simića, onaj koji se ogleda u potrebi da se najpre bude grešni uživalac i zajapureni mitoman, a tek potom i racionalni arbitar, sistematični arhivar ili rečiti trendseter. Braneći svoj nezahvalni angažman, autor ove knjige zapravo onom slučajnom čitaocu nudi kompleksan, a opet prijemčiv i šarmantan pogled na okean masovne zabave, koji je pri tom prezentovan na takav način da je lako poverovati kako su sami tekstovi dovoljna uputstva za probijanje kroz sve plime i oseke, bure i oluje, mene i skokove koje donosi rokenrol. Zato se i treba nadati da ovo neće biti jedina knjiga ovog autora, jer će nam i u svim budućim rifovskim bitkama i refrenskim iskušenjima biti potrebna njegova lucidnost, njegovo znanje, iskrenost i dalekovidost.
Aleksandar D. Kostić
Simpatija za gurua
Rokenrol je priča o pitonu i zvečarki. Da bi piton progutao zvečarku, neko mora da zamahne zvečkom u zmijarniku. Naravno, problem je kako bubuljičavom šesnaestogodišnjaku opisati smisao zvečke. Jednom čoveku je TO pošlo za rukom. Iako u njegovoj ruci nije bila ni gitarska trzalica, ni bubnjarska palica, ni pozerski mikrofon mudrosti.
Mislim da vam neće biti teško da mi poverujete kada kažem da sam poznavao ljude koji su Žikicu Simića smatrali za svog gurua. Neke od njih sam, negde usput, izgubio; neki su, pak, izgubili mene. Prava dvanaestotaktna melodrama. Ali, budući da lutanje nije isto što i potera, onako didlijevski razdrndani nismo imali razloga za nekakvo krvoločno opraštanje. Jer svi smo se, na kraju priče, našli ponovo zajedno – u ovim tekstovima. Majstor Žikica, klinički psiholog, ispisao je tajnu istoriju naših života. I otkrio nam svetu dijagnozu: rokenrol je tačno onoliko misterija koliko su misterija naši proćerdani, istračani životi. Zato pročitajte ove tekstove-eseje da ne biste morali sopstvenom džigericom da spoznajete banalnu suštinu koja boli i posle smrti. Pokušajte da ih tretirate kao istoriju bolesti koju su mnogi preživeli po cenu da je nikada ne odboluju.
Znam da je sve već odavno ispričano, napisano, komponovano i otpevano, ali isto tako prokleto dobro znam da rokenrol nikada neće umreti – baš kao ni sva ta rđa koja ga tera da stalno kotrlja samoubistvenu reciklažu kotrljanja. Elem, u stanju permanentnog vaskrsa jedino što nam preostaje jeste molitva za pasivni otpor. Ona koja je ispisana neonskim slovima na visoko uzdignutoj Električnoj zastavi. Amin.
Zoran Ćirić
SADRŽAJ
Ličnosti
Bob Dilan
Nil Jang
- Jagodama i krvi
- Kanadski period
- Zbogom Ontario – Zdravo El Eju
- Ludi konj i Kanađanin
- Smrt Denija Vitena
- Noćas je noć
- Rđa nikad ne spava
- Osma dekada
- Nil Jang i mladi američki rokeri
- Nile, ti si moj heroj
Nil Jang
- Sonični tajfun
- Mit
- Ragged Glory (1990)
- Weld (1991)
- Harvest Moon (1992)
- Unplugged (1993)
- Sleeps With Angels (1994)
Lu Rid
- Kralj serumskog hepatitisa
Lu Rid
Roki Erikson
- Epitaf za legendu
- Stvorenje sa atomskim mozgom
- Piramida i oko
Grem Parsons
- Tužni anđeo u palati greha
- Poreklo, harizma, greh i kazna
- Stari prijatelj
Aleks Čilton
- Čovek sa velike zvezde
- Memphis underground
- Zapisi iz podzemlja
- Sunce se ponovo rađa
Džin Klark
Džin Klark
Tim i Džef Bakli
- Beskrajni život
- Otac: mornar među zvezdama
- Sin: crveni horizonti vrište naše ime
Tom Vejts
- Jenki u Brehtovom pozorištu
Tom Vejts
- Opera za tri groša
- Priča o dva drveta
Džoni Keš
Van Morison
- G-l-o-r-i-a... Gloooooria...
Lusinda Vilijams
Voren Zivon
- Buntovnik s razlogom
- Curriculum vitae
- Odmetnička paradigma
Vudi Gatri
Igi Pop
- Noć iguane
- Fun House
- Lepljivi nadimak
- Udar agresije
- Solista
- Demon i đavolak
Samo žene krvare
- Žensko pitanje
- Žene su crnci sveta
Mišel Šokt
Suzan Vega
Viktorija Vilijams
Frank
- Pomalo iznenađujući zaključak
Mark Ajcel
- Posle farmerica
- Brzina zvuka usamljenosti
- Veliki američki zombi
Lauel Džordž
- Dodatak, deset najboljih pesama Louela Džordža
Djev Alvin
Ted Hokins
Boni Rejt
- Deset najvećih interpertacija Boni Rejt
Džon Trudel
Danijel Džonston
Soni Landret
Mek Rebenek, alijas Doktor Džon
- Moon & Sun
- Sunce, mesec, trave
- Pet nivoa Doktora Džona
Profil: k. d. lang
- Usta puna slobode
- Život kao koncept
- Anđeo s lasom
- k.d. lang – All You Can Eat
Emilu Haris
- Veliki san
- Sa Turobnim anđelom
- Komadići neba
Pol Vesterberg
- Cena odrastanja
- Sin prodavca kadilaka
- Posveta mentoru
Pol Vesterberg
Džon Fogerti
Raj Kuder
Raj Kuder – šestožičani autoput između zvuka i slike
- Hiljadu tragova u pesku
- Dečak i gitara
- Rok faza: pribežište u metodi
- Filmska muzika: Kroz pustinju i močvaru
Mark Bolan – povodom dvadesetogodišnjice smrti
Viktorija Vilijams
Liz Fer
D. A. Penebejker – film umesto istorije
- Natrag ka stvarima
- Mušica na zidu, traka u kameri
- Događaji umesto umetnosti
Grupe
Heroji (ni)su umorni – ili The Rolling Stones pružaju utočište poslednji put
- Sjaj
- Tama
- Izlazak
- Dodatak, najbolje pesme The Rolling Stonesa
The Kinks
- Veliko srce za male ljude
- Na strani roditelja
- Koreni svetonazora
- Čari Londona
Cream, supergrupa šezdesetih
Led Zeppelin
X
American Music Club
- Ujedinjeno kraljevstvo beznađa i očaja
- Molitve za uplašene
- Crna pustinja
Social Distortion
- Četvoročlana banda
- Mamino malo čudovište
REM
Obnova bajki / Bajke o obnovi
- Impresionističko mrmljanje
- Izlet u britanske magle
- Povratak u Ameriku
- Put u nepoznato
- Bak i Stajp
- Perspektive
R.E.M.
- B. Električna gravitacija
- Premisa I
- Premisa II
- Producenti
- U potrazi za zaključkom
Impresije o muzici sastava Green On Red
Mazzy Star
- Nepomična pesma
- Prvi sneg i uvelo lišće
- Zvezda koja pada
- Mazzy Star, Among My Swan
The Geraldine Fibbers
16 Horsepower
Giant Sand
Sleater-Kinney
Whiskeytown
Sparklehorse
Mercury Rev
Violent Femmes
- Siroti dečaci
- Dole na uglu
- Pank-folk
- Turneja
Zvuk San Franciska
Beli bicikl iznad kukavičjeg gnezda
- Ken Kizi i San Francisko
- Haight-Ashbury
- Moby Grape
- Lorens od euforije
- Koda
- Kontekst: ostali najveći bendovi San Francisco Sounda
Soul grafiti: Soul muzika u ’70-tim – od Crnih pantera do disko muzike
Uvod: pesnice u vazduhu
Mladi radikali: Don’t Call Me Nigger Whitey
Marvin Gej: Šta se događa?
Slaj Stoun: srce tame
Kertis Mejnfild i Stivi Vonder: nema ljubavi u srcu grada
Keni Gembl i Leon Haf: ljubav je poruka
Grinič Vilidž
Mlađi nego juče
- Prvi deo: Dug put do obećane zemlje u ulici Bliker / Vudijev radio
- Ispod linoleuma
- Iza lica
- Grafiti na "mašinama"
- Šta je to ’hootenanny’?
- Drugi deo: Planeta Dilan
- Novi dečko u gradu
- Mala digresija: Čudni almanah
- Dilanov paradoks
- Apendiks
Kantri rok i američka kosmička muzika
Novi kanti: desperadosi čekaju voz
- Pegaz od stiropora
- Svetlost Laboka
- Trojka iz Laboka: Ilaj, Henkok, Gilmor
- Nešvilski horizonti
- Tragičan kraj
Tema za zamišljeni vestern
- Nostalgija kao poziv za promenu
- Neobičan rok doživljaj
Logorska vatra u crkvi svete trojice
- Gospodari melanholije
- Osećaj za vrednosti
Valcer divljeg psa
- Jahači rumene kadulje
- Noćna mora Toma Vejtsa
Anđeo sa lasom
- Pevačica torch pesama
- Dva honki-tonk anđela
- She Never Spoke Spanish To Me
- Država usamljene zvezde
- Bluz (ne)srećnih žena
Ajris Dement
Nova alternativa
- Snevači Parsonsovih snova
Linda Ronštat
- Duga iznad vode
- Devojka iz Tusona
- Stepenište za nebo
- Zelena trava doma
Cosmic American Music: Big Dream
Neogaražni bum
Louie Louie – hronika neogaražnog buma
- Jednostavna pesma slobode
The Delta 72: 000
Brendan Benson: Lapalco
Neil Michael Hagerty: Plays That Good Old Rock And Roll
The Von Bondies: Lack Of Communication
The Mooney Suzuki: Electric Sweat
Soledad Brothers: Steal Your Soul And Dare Your Spirit To Move
The Black-Eyed Snakes: It’s The Black-Eyed Snakes /Low: Trust
- Doktor Džekil i mister Hajd
The Greenhornes: Dual Mono
The Black Keys: The Big Come Up
The White Stripes: Elephant
Mr. Airplane Man: Moanin’
The Immortal Lee County Killers: Love Is A Charm Of Powerful Trouble
The Kills: Keep On Your Mean Side
The Detroit Cobras: Seven Easy Pieces
Holly Golightly: Truly She Is None Other
The Dirtbombs: Dangerous Magical Noise
- Detroitski masakr električnom gitarom
The Little Killers
The Von Bondies: Pawn Shoppe Heart
Teksas
Teretni voz za Nju Delhi
- Stiže teksaški umetnik – Teri Alen
- Groteskna maskarada
Džimi Dejl Gilmor
Lajl Lovet
Gaj Klark
Tiš Inhosa
Stiv Erl
Steve Earle & The Del McCoury Band: The Mountain
Stiven Bruton
Džo Ilaj
Tauns Van Zant
Poet – A Tribute To Townes Van Zandt
- Kišne kapi na kongo bubnju
Buč Henkok
- Trubadur sa usamljene zvezde
Ted Roddy With The Tearjoint Troubadors: Tear Time
The Flatlanders: Now Again
Rodney Crowell: The Houston Kid
Delbert McClinton: Nothing Personal
Delbert voli Ritu
Memfis
Big Star: mali svet – velika zvezda
- How I Got To Memphis
- Memphis Underground
- Night Train To Memphis – povratak na koncert
- Memphis Blues Again
- Down to Memphis
- Goin’ Down The Road To Memphis – kraj
Tav Falko
Ponoć u Memfisu
- Svet kojeg se sećamo
- Desetogodišnjica
- Memfis undergound
- B. Rokabili odmetnik
- C. Blues dell’ arte
Den Pen
Dan Penn & Spooner Oldham: Live – Moments From This Theatre
- Još jednom, sa puno osećanja
R. L. Bernsajd
Džim Dikinson
James Luther Dickinson: Free Beer Tomorrow
- Skitnice, heroji i ulični klovnovi
Doni Frits
North Mississippi Allstars: Shake Hands With Shorty
Lorette Velvette: Rude Angel
Don Nix & Friends: Going Down – The Songs Of Don Nix
Sid Selvidge: A Little Bit Of Rain
Porch Ghouls: Bluff City Ruckus
A History Of Memphis Garage Rock – The 90’s
Čarlijevi anđeli
Recenzije, Danas, 1997–2004.
Munja nad vodom
Džim Vajt
Svaka slika kazuje priču
Gruba suština
Grom u rukama
Okean u čaši
Do poslednjeg dima
Čuvar plamena
Individualizam kao utopija
Večiti graničar
Usamljeni putnik
Arheologija zvuka
Kontrolor ritma
Cink u palati greha
Politika doživljaja
Staza slonova
U vrelini noći
Vrsta koja nestaje
Džoni budi dobar
Karika koja nedostaje
Bioskop "Paradiso"
Jeff Beck: Who Else!
Paul Westerberg: Suicaine Gratification
Steve Cropper: Play It, Steve!
Van Morrison: Back On Top
Geoff Muldaur: The Secret Handshake
Komentara: 0