Namera Aleksandra Vasiljevića da oslika kratak život svog pradede Nikole, kao kod svih velikih književnih dela, jasnom slikom, nepretencioznim opisima, čistom namerom i dugim istraživačkim radom, prerasla je u svedočanstvo vremena i života ljudi na Cetinskom polju, na kraju 19. i početkom 20. veka. Autor je na sebe prihvatio samo na prvi pogled lak zadatak, da pričajući o svojim precima, ispriča bogatu i ilustrativnu priču o vremenu i ljudima o kojima se jako malo zna, i koje je zvanična istorija SFRJ prvo gurnula u zapećak, da bi je potpuno ignorisale istorije sadašnjih država, Hrvatske i Srbije.
Hrabro, temeljno i duševno Vasiljević prede priču o životu svog pradede, u isto vreme blago upozoravajući čitaoca kojeg je još sa početka pomalo sramota što o tim vremenima i događajima malo zna, da sa svakim retkom dolazi novo saznanje i novi pogled na prošlost.
Likovi Aleksandra Vasiljevića su obični, mali ljudi, seljaci zagledani u nebo, čiji pogled ne dopire ni do Boga, ni do Srbije, ali posledice tih sila osećaju na svojoj jakim Suncem i teškim radom oprljenoj koži. Ti mali ljudi izlaze iz svojih sudbina samom činjenicom da ih određuje mesto na kojem su se rodili, i kojem su potomstvo podarili. Oni znaju da postoje lakša mesta za život, ali čuvaju svoje, na način na koji sile koje njihovim životima upravljaju nikada neće do kraja razumeti.
U tim kovitlacima vetrova i istorije, junaci Vasiljevićevog romana, čuvajući sebe, paze na čovečne osobine pred čijom silom se mi, današnji čitaoci, možemo samo sramiti. Toplina kojom ih autor gradi, moćni dijalozi jednosložnih reči i britkih rečenica, samo pojačavaju slikovitost govora, mišljenja i zdravog životnog stava ljudi koji nikada ni slutili nisu da će o njima i knjige biti pisane.
Jasan i lep književni stil, kojem bogatstvo daje mešanje ijekavice junaka romana i ekavice autora, što je poseban iskorak u nepoznato i u literaturi sa ovih prostora retko postignuće, upozorava čitaoca da mora da izađe iz svog komfornog zapećka, i potrudi se da čita dijalekat koji nema puno književnog otiska.
U prvi mah, lativši se teme koja govori o dubokom tragu Srba u zaleđu Dalmacije, Vasiljević se ne predaje današnjim strujama i ne plovi rekom savremenih politika država čiji je to narod, ni čija je to teritorija, već priču vezuje za bogatstvo vekovnog suživota na tim prostorima, posebno brižljivo i elegantno opisujući tradiciju i običaje, koji su u to vreme vezivali i spajali ljude, a ne kao danas, razdvajali ih.
Simbolikom runolista, retke biljke koja raste u tom kraju, roman „Sa Cetine Nikola“ nam o glavnom junaku govori kao o tom milom cvetku, vezujući nežnost i čvrstinu, otpor jakim vetrovima i usamljenost pojedinca o kojem će zvanična istorija ćutati, ali književnost ne sme. U tome i jeste najveća hrabrost Vasiljevića, da za svoj prvi roman izabere temu koja mu je lično bliska, i prema kojoj gaji osećaj dužnosti, a da ni u jednom trenutku ne zaluta niz rukavce moćne reke svog urođenog talenta za meru, jasnoću i pravdu.
Poštujući njegovu posvećenost da godinama marljivo radi na prikupljanju dokumentacije, podataka, svedočanstava, i da je jasno predoči onom neukom, i postiđenom čitaocu sa početka, uživala sam u svakom poglavlju, željno iščekujući nove spoznaje, a u isto vreme pribojavajući se kraja, jer on znači i rastanak od lika kojeg sam zavolela kao svog, i od samog dela.
Mnogo je romana poslednjih godina napisano o Prvom svetskom ratu. Ono što ovaj izdvaja od ostalih je što se na samom početku tog rata završava, i ostavlja za večnost pitanje: da li postoji vasiona za malog čoveka, onog koji rat ne želi, ali od njega uvek prvi nastrada?
Katarina Milićević
O AUTORU
Rođen 25. februara 1972. u Kragujevcu, od oca Zorana i majke Slavke (devojačko Knežević). U prvom osnovne umeo da daje golove iz kornera. Kliker za matematiku. U Gimnaziji pisao sastave na tri strane. Znao odgovor na pitanje "Zašto Merso ubija?". Dobar čovek, levoruk, idealan za sedenje u istoj klupi. Fudbal igrao u najboljim kragujevačkim timovima. Deset godina radio kao novinar u gradskim redakcijama. Danas kao inženjer informatike radi u banci. Živi u Kragujevcu. Presrećno oženjen Vesnom, ponosni tata Kolje i Une.
Komentara: 0