Šaht je drugi roman Andrije Matić. Reč je o nemilosrdno prodornoj antiutopiji koja se bavi sudbinom srpskog društva u bliskoj budućnosti, zasnovanoj na premisama nacionalističkog izolacionalizma, ksenofobije i demagogije. Andrija Matić tekst ovog romana uobličava strogim, uzdržanim, hladnim i preciznim pripovednim glasom, koji stvara upadljiv i izuzetno delotvoran kontrast pripovednoj materiji i predstavljenom literarnom svetu. Tragički naboj ovog romana ima intenzitet kakav se veoma retko sreće u našoj savremenoj prozi. Perfektno uobličena narativna linija, koja glavnog junaka sunovraćuje u bezdan političkog, istorijskog i ličnog poraza, čini ovaj roman štivom koje se čita grozničavim uzbuđenjem.
Biografija
Andrija Matić rođen je u Kragujevcu 1978. godine. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prvi roman Nestanak Zdenka Kuprešanina Andrije Matića objavila je Matica srpska. Potom je objavljena i njegova studija T. S. Eliot - pesnik, kritičar, dramski pisac. Pripada onim malobrojnim piscima koji se bave savremenošću, svesni da književnost ispravlja istorijske zablude i previde, kao i etičke i estetske kriterijume doba. Roman Šaht pored pohvala kritike, konkurencije za značajne književne nagrade, imao je odjeka i kod čitalačke publike, kao i njegova zbirka priča Muzej savremene umetnosti.
Odlika njegovih knjiga je pored bavljenja savremenošću, njenim tamnim stranama nedvosmisleno pokazuje svoj stav, da je na strani marginalizovanih, gurnutih i žrtvovanih u ime nekakve velike, uvek lažne ideje koja se ne ostvaruje. Jezik koji koristi je jezik vremena u kome živi, pa i tako postiže da sumorna proza koju piše bude čitljiva i pitka.
To bi se moglo tumačiti kao ustupak zahtevima savremenog čitaoca ali u slučaju Andrije Matića to se ne može potvrditi. To dokazuje i njegov roman Pomračenje u pet slika. Roman je obiman, ambiciozan i govori tragičnoj sudbini jedne kragujevačke porodice, a i samog grada i obuhvata period od sedamdeset godina. Zanimljiv je i bogat faktografijom koju je autor koristio postižući da različita razdoblja označi upotrebom jezika doba o kome pripoveda. Prvo je to jezik predratnog Kragujevca, pa jezik komunističke propagande, preko retorike nacionalista 90- tih, i na kraju cyber terminologiju.
Pripremile: Gordana Vučković i Jasmina Marković
Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" - Zavičajno odeljenje
Komentara: 0