Atanasije Nikolić se rodio 18. januara 1803. godine u selu Brestovac u Bačkoj. Osnovnu školu završio je u Somboru. 1813. godine nastavio je da uči gimnaziju u Sremskim Karlovcima, gde je završio pet razreda primajući stipendiju iz fonda mitropolita Stefana Stratimirovića. Poslednji, šesti razred, dovršio je u Srpskoj pravoslavnoj Velikoj gimnaziji u Novom Sadu 1819. godine. Po završetku dvogodišnje akademije u Đuru, želeo je da studira matematiku i zemljomerstvo na univerzitetu u Pešti, ali za to nije imao finansijskih sredstava. Početkom novembra 1921. godine stupio je u Artiljerijsku školu carske austrijske vojske. Pred Uskrs 1924. godine A. Nikolić uzima dvogodišnje odsustvo iz artiljerije i prelazi u Novi Sad gde u prostorijama Srpske gimnazije otvara privatnu školu crtanja. Izdržavajući se od škole crtanja upisuje se na univerzitet u Pešti i polaže ispite za inženjera. Istovremeno preduzima korake da prekine svoju vezu sa austrijskom vojskom, iz koje dobija otpust u januaru 1827. godine.
Pošto je položio ispite iz matematike, trigonometrije, praktičnog zemljomerstva, poljoprivredne ekonomije, hidraulike i hidrotehnike, Atanasije Nikolić je 6. novembra 1829. godine, dobio univerzitetsku diplomu "potvrđenog indžinira zemljomernika". Sa diplomom inženjera on počinje da radi u tehničkoj struci.
U julu 1838. dobio je pismo od Dimitrija Isailovića, visokog službenika "popečiteljstva prosveštenja" Kneževine Srbije, u kome ga ovaj poziva za profesora matematike u tek osnovanom Liceju. Atanasije Nikolić je došao u Beograd 8. juna. Odmah se obratio Ministarstvu prosvete da mu dozvoli da napiše udžbenik matematike.
Zgrada Liceja u Kragujevcu
Prvi srpski visokoškolski udžbenik matematike pojavio se 26. septembra 1839. godine pod naslovom Algebra-ustrojena za upotrebljenjie slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije, u obimu od 149 strana formata osmine. Atanasije Nikolić je sa porodicom krenuo u Kragujevac 28. septembra 1839. godine. Sa sobom je poneo pismo iz Ministarstva prosvete kojim se kolegijum Liceja obaveštava o njegovom imenovanju za rektora. Predavanja na Liceju su počela 3. oktobra i Atanasije Nikolić je počeo da vrši svoje dužnosti kao nastavnik i administrator.
Drugi matematički udžbenik Atanasija Nikolića, Elementarna geometrija-ustrojena za upotrebljenije slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije, izašla je 1841. godine. Sem obaveza koje je imao kao nastavnik Liceja Atanasije Nikolić se bavio nizom aktivnosti koje nisu bile u najužoj vezi sa njegovim nastavničkim radom. On je u Kragujevcu počeo da drži niz javnih predavanja iz različitih oblasti što je bila potpuna novina.
Sve do školske 1839/40. godine srpske škole nisu imale svoju slavu. Krajem decembra 1839. godine Atanasije Nikolić je pred nastavničkim savetom Liceja i Gimnazije izneo ideju da škola uzme jedan dan za svoju slavu, što je bilo prihvaćeno. On šalje akt Ministarstvu prosvete u kome moli da to ministarstvo izabere jednog sveca za školskog zaštitnika, čiji će dan Gimnazija i Licej ubuduće praznovati, predlažući da to bude Sveti Sava. Posle dobijanja saglasnosti od svih nadležnih organa, Ministarstvo prosvete obavestilo je rektora Liceja, mitropolita i sve okružne načelnike da će se Sveti Sava ubuduće praznovati u celoj Srbiji kao školska slava.
Kao nastavnik Liceja, Atanasije Nikolić je radio do kraja oktobra 1842. godine, kada je u Srbiji došlo do dinastičke promene i umesto kneza Mihaila Obrenovića, na čelo zemlje došao je knez Aleksandar Karađorđević. Tada je Atanasije Nikolić naimenovan za načelnika "policijno-ekonomnog" odeljenja u Ministarstvu unutrašnjih dela.
Spomenik Atanasiju Nikоliću, Univerzitet u Kragujevcu/11sasapus11/Wikimedia Commons
Atanasije Nikolić umro je kao penzioner u Beogradu 1882. godine. U istoriji našeg Univerziteta biće zapamćen kao prvi profesor, prvi rektor Liceja, prve preteče Univerziteta u Srbiji.
Izvor: Univerzitet u Kragujevcu
ATANASIJE NIKOLIĆ KAO REPREZENT KULTURNE ISTORIJE
Nespokojstvo obuzima svakog čitaoca ove iskrene povesti o zauzimanju i stradanju za velike ciljeve, ali pouka na kraju, u duhu prosvećenosti - da usrdije Božje nadoknađuje za znanje, preporučuje i dalje one koji neumorno rade.
Dr Mila Stefanović Kragujevac, Narodna biblioteka "Vuk Karadžić"
Čiča Srećkov list, broj 1, 6. januar 1848. godine
ISTORIJA NAUKE -TV LEKSIKON
Redakcija za nauku i obrazovanje RTS snimila je serijal pod nazivom Istorija nauke, posvećen znamenitim ljudima, koji su ostavili prepoznatljiv trag u svetskoj i domaćoj nauci, i utemeljili pojedine naučne discipline u Srbiji.
Opredelivši se za kratku formu, dokumentaristički pristup i igranu strukturu, autori serijala stvorili su tv-leksikon znamenitih naučnika, koji će trajno da podseća na njihovo neprolazno delo.
Istorija nauke u toj formi predstavlja 15 naučnika: Nikolu Teslu, Milutina Milankovića, Mihaila Pupina, Milevu Marić Ajnštajn, Simu Lozanića, Mihaila Petrovića Alasa, Jovana Cvijića, Josifa Pančića, Jovana Žujovića, Milana Nedeljkovića, Vladimira Jakšića, Atanasija Nikolića, Kostu Stojanovića, Todora Seleskovića i Vojislava Subotića.
Atanasije Nikolić, 1803-1882
Prvi rektor Liceja u Kragujevcu, prvi školovani inženjer u Srbiji, matematičar, pisac prvih udžbenika algebre i geometrije, projektant prve železničke trase u Srbiji, osnivač poljoiprivredne škole, jedan od osnivača Društva srpske slovesnosti i Narodne biblioteke, pisac drama, političar i vešt pregovarač.
Izvor: RTS Obrazovno-naučni program
Prvi srpski udžbenik iz matematike, 1. izdanje, Beograd 1839 (izdavač: Knjažesko-Srbska Tipografia; autor: Atanasije Nikolić)
Atanasije Nikolić je 1839. godine napisao udžbenik Algebra, koji je više koristio Liceju nego Gimnaziji.
Atanasije Nikolić je „dramu u tri čina s pevanjem `Ženidba cara Dušana`” počeo da priprema za vreme letnjeg raspusta zajedno sa kolegama i učenicima i predstava je premijerno izvedena 19. novembra u „velikom hodniku školskom”. „Odelo i dekoracije skrpimo kako se moglo i delo bude vrlo dobro i na zadovoljstvo Knjaza predstavljeno. Melodije za pesme udesim sa kapel-majstorom Šlezingerom, i koji su imali pevati, nauče sa Šlezingerom pojedince, a posle probe više puta cela se prestava udesi” (Atanasije Nikolić, Biografija Atanasija Nikolića verno svojom rukom napisana, priredili Miloje Sarić i Aleksandar Petrović, Flogiston VII (2001), 236).
.jpg)
Komentara: 0