Sve knjige i svi pisci imaju svoj cilj jer umetnost nema granica i ona je čudo. Mnogo se može postići ako postoji dar i ako je samokritika dovoljno izražena da se piše ponovo, od početka, zbog sitnice koja zasmeta ili bode oči. Svaka reč je bitna u takvim knjigama, jer je podložna oštrom sudu kritičara i znalaca. U monografiji „Bokserskog kluba Radnički“ toga nema, jer povod da se objavi je sasvim druge prirode. Mića Ranković ne boluje da se napisanim dopadne, da ostavi utisak, da se nametne kao literata ili književnik. Naprotiv. Monografijom o jednom od najstarijih sportskih klubova u Kragujevcu uspeo je da ga čuva i sačuva od zaborava, od učmalosti vremenskog razdoblja koje troši sećanja i prošlost prepušta mučnom i teškom zaboravu. Ko bi se setio za par godina, kada i poslednji od aktera sa početka monografije nestane sa spiska živih, kako je nastajao kragujevački bokserski klub. Ko su bili kragujevački pioniri ovog sporta, gde se, kako i sa kim boksovalo, šta su bili motivi i ko su bili akteri. Pretežak i preozbiljan je to sport da bi se njegova istorija gurnula pod tepih zaborava i ako je to bio cilj, Mića Ranković je u svom nastojanju uspeo. Podsetio je starije i ostavio za nauk mlađima kako se nekada počinjalo, ko je i kako proslavio grad na Lepenici, koliko je vrednih sećanja bilo i ostalo, a generacije koje dolaze i pregledavaju ovu monografiju moći će da pročitaju kako je od palanke nastajao grad i kako su obični ljudi zavređivali divljenje i poštovanje, ne za jedan dan ili godinu, već zauvek.
Da se ne zaboravi. Da ostane trag. Da se zabeleži istorija kluba jer je okupljao hiljade Kragujevčana koji su živeli sa njim i uz njegove aktere. Monografija kluba je koliko spas od zaborava, toliko i drugi, večni život svih koji su mu dali makar i delić sebe. Za takvu ideju i njenu realizaciju trebalo je dosta truda. Ranković ne piše kao znalac ili veliki poznavalac ove borilačke veštine. On se bavi rudarskim poslom, kopanjem po dokumentaciji, novinskim člancima, napisima i pričama poznatih, sakuplja i slaže deliće freske, koja bledi posle toliko decenija. Naravno, nije našao sve, ali dovoljno da nas podseti, da osveži pamćenje i podstakne da i drugi na sličan način sačuvaju sportske i ne samo sportske vrednosti svog grada, svog kraja, svog okruženja ili svog doba. U tome je uspeo. Monografije uostalom zato i postoje. Da sačuvaju od zaborava, jer svi kad tad sebe činimo srećnima, živeći od sećanja. Sećanja na bokserski klub i njegove takmičare uvek su priča za sebe i uvek provokativna tema o kojoj se govori, ali i piše dugo.
Jugoslav Barjaktarević
Biografija
Mića Ranković je rođen 1948. godine. U „Jugobanci“ u Kragujevcu je radio kao diplomirani ekonomista. Mića je poznati hroničar života u Kragujevcu i pasionirani kolekcionar. Autor je brojnih izložbi i feljtona koji su izlazili u kragujevačkoj periodici. Priredio je monografiju „70 godina boksa u Kragujevcu 1940-2010“. Jedan je od priređivača publikacije „Život u tri veka : 135 godina Streljačkog kluba ’Čika Mata’“. Živi i radi u Kragujevcu.
Pripremile: Gordana Vučković i Jasmina Marković Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" - Zavičajno odeljenje Obrada: Portal PPNS
Komentara: 0